Pređi na sadržaj

Migel Dijaz Kanel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Migel Dijaz-Kanel
Dijaz Kanel 2019.
Lični podaci
Datum rođenja(1960-04-20)20. april 1960.(64 god.)
Mesto rođenjaPlasetas, Kuba
NarodnostKubanac
Religijaateizam
Profesijainženjer
Politička karijera
Politička
stranka
Komunistička partija Kube (od 1997)
19. predsednik Kube
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 19. aprila 2018.
PrethodnikRaul Kastro
2. sekretar KP Kube
24. februar 2011 — 19. april 2018.
PrethodnikHose Ramon Valdado
NaslednikSalvador Valdes Mesa

Potpis

Standarta predsednika Socijalističke Republike Kube

Migel Mario Dijaz Kanel Bermudes (šp. Miguel Mario Díaz-Canel Bermúdez; Plasetas, 20. april 1960) aktuelni je predsednik Kube i prvi sekretar Komunističke partije Kube.[1][2] Na mesto predsednika je došao nakon što ga je Raul Kastro predložio za naslednika. Kubanski parlament ga je 19. aprila 2018. izabrao za predsednika.[3]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen 20. aprila 1960 godine u Plasetasu. Studirao je elektrotehniku i diplomirao je 1982 na centralnom univerzitetu „Marta Abreu“, te godine je otišao na odluženje vojnog roka koje je trajalo do 1985 godine. Vojni rok mu je uključivao boravak u protivvazdušnoj raketnoj jedinici, kao i raspored u odred koji je obezbeđivao Raula i Fidela Kastra.

Godine 1987, još u srednjim dvadesetim godinama, imenovan je za vezu Komunističke partije sa Nikaragvom pod socijalističkom upravom, ključnom saveznicom Kube.

Sa 33 godine postao je drugi sekretar komunističke partije Kube.

Prvi sekretar Komunističke partije u provinciji Vilja Klara postao je 1994. godine.

Njegov uspon je došao tokom kubanskog „posebnog perioda“, vremena ekstremnih ekonomskih teškoća izazvanih povlačenjem finansijske i materijalne podrške iz Sovjetskog Saveza kao rezultat njegovog raspada 1991.

Godine 1997. Diaz-Kanel se pridružio 14-članom Politbirou, koji je funkcionisao kao viši savetnik Fidela Kastra, bio je najmlađi član tog tela u njegovoj istoriji. Njegov mandat pokrajinskog partijskog sekretara završio se 2003.

Raul Kastro ga je 2009. imenovao za ministra visokog obrazovanja, što je ostalo u portfelju Diaz-Kanela do marta 2012, kada je postao jedan od osam potpredsednika Saveta ministara, sa odgovornosti za obrazovanje, nauku, kulturu i sport.

Sledeće godine imenovan je u Državni savet i izabran je za njegovog potpredsednika u februaru 2013, postavši prva osoba rođena posle Kubanske revolucije koja je obavljala tu funkciju.

Predsednik

[uredi | uredi izvor]

promena ustava

[uredi | uredi izvor]

Po dolasku na vlast ubrzo menja ustav koji je bio još od 1976 godine na snazi.

23. decembra 2018 Poslanici kubanskog parlamenta jednoglasno su usvojili izmenjeni nacrt novog ustava kojim je zadržan jednostranački sistem, ali je uvaženo društveno i ekonomsko otvaranje zemlje nakon pada Sovjetskog Saveza. Nacrt novog ustava ima 229 članova i on će zameniti dosadašnji koji je još iz ere Hladnog rata

Navodi se da će Komunistička partija Kube zadržati poziciju vodeće snage u zemlji, a država dominantnu ulogu u privredi.

Novi ustav ipak legitimizuje privatno vlasništvo nad kompanijama, koje je doživelo uspon u proteklih 10 godina, a priznaje se i važnost stranih ulaganja i otvaraju se vrata istopolnim brakovima. Ustav je potvrđen na referendumu, za njega je glasalo 87% glasača.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Cave, Damien (24. 02. 2013). „Raúl Castro Says His Current Term as President of Cuba Will Be His Last”. The New York Times. 
  2. ^ Jimenez, Marguerite (28. 03. 2018). „Cuba After the Castros” — preko www.foreignaffairs.com. 
  3. ^ Acevedo, Nicole; Sesin, Carmen (19. 04. 2018). „Miguel Díaz-Canel becomes Cuba's president, Raúl Castro steps down”. NBC News. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]