Migraciona diplomatija
U međunarodnim odnosima, migraciona diplomatija je „upotreba diplomatskih alata, procesa i procedura za upravljanje prekograničnim kretanjima stanovništva“,[1] uključujući „stratešku upotrebu migracionih tokova kao sredstva za postizanje drugih ciljeva, kao i korišćenje diplomatskih metoda za postizanje ciljeva vezanih za migraciju.'[2] Migracije su postale sve važnija oblast međudržavne saradnje, sa bilateralnim multilateralnim strategijama, uključujući promociju ili obeshrabrivanje bilateralnih migracionih tokova; sporazumi o preferencijalnom tretmanu prema određenim stranim državljanima; pokretanje programa gastarbajtera ili drugih kratkoročnih planova migracije radne snage; deportacija stranih državljana; i drugo.
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Za politikologa Džejmsa F. Holifilda, druga polovina dvadesetog veka dala je početak migracionoj državi, koja je usledila nakon garnizonske države iz osamnaestog i devetnaestog veka, i trgovačke države u devetnaestom i dvadesetom veku: dok je u prošlosti, centralnu komponentu funkcija država koje se odnose na njihovu sposobnost da se uključe u rat ili da upravljaju trgovinom, savremenu državu definiše upravljanje prekograničnom mobilnošću stanovništva.[3] Kao rezultat toga, migracija utiče na diplomatske interakcije država i postala je predmet međudržavne diplomatije. Prema Adamsonu i Tsourapasu, migraciona diplomatija država je pod uticajem njihovih interesa i pregovaračke pozicije u odnosu na druge države, delimično zasnovane na tome da li su one države koje primaju migracije, šalju migracije ili tranzitne države.[4]
Osim međunarodnih odnosa, određeni broj drugih društvenih naučnika je ispitivao vezu između migracije i spoljne politike u istoriji,[5] studijama područja,[6] kao i studijama bezbednosti,[7] i drugde. Tiolet istražuje političku dinamiku radne migracije na Bliskom istoku i tvrdi da „migracionu politiku treba analizirati kao indirektni oblik spoljne politike koja koristi selekciju migranata i politiku kvazi-azila kao diplomatiju“.[8] Za Icduigua i Aksela, tekući pregovori o članstvu između Turske i Evropske unije pokazuju stratešku upotrebu migracione diplomatije kao alata za pregovaranje.[9]
Pored prinude, države mogu da se angažuju u kooperativnoj migracionoj diplomatiji, odnosno „obećanju ili delovanju države ili koalicije država da utiču na tokove migracija u/iz ciljne države ili na njen broj migranata kao nagradu, pod uslovom da ciljna država pristaje na artikulisani politički ili ekonomski zahtev.[10]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Adamson, Fiona B; Tsourapas, Gerasimos (2019-05-01). „Migration Diplomacy in World Politics”. International Studies Perspectives (na jeziku: engleski). 20 (2): 113—128. ISSN 1528-3577. doi:10.1093/isp/eky015
.
- ^ Tsourapas, Gerasimos (2019-01-08). „Migration Diplomacy in the Global South: Cooperation, Coercion and Issue Linkage in Gaddafi's Libya”. doi:10.31235/osf.io/aky4j.
- ^ Hollifield, James F. (2006-02-23). „The Emerging Migration State1”. International Migration Review. 38 (3): 885—912. ISSN 0197-9183. doi:10.1111/j.1747-7379.2004.tb00223.x.
- ^ Adamson, Fiona B; Tsourapas, Gerasimos (2019-05-01). „Migration Diplomacy in World Politics”. International Studies Perspectives (na jeziku: engleski). 20 (2): 113—128. ISSN 1528-3577. doi:10.1093/isp/eky015 .
- ^ Oyen, Meredith, 1978- author. (2016-02-19). The diplomacy of migration : transnational lives and the making of U.S.-Chinese relations in the Cold War. ISBN 9781501701474. OCLC 967264274.
- ^ Thiollet, Helene (2011). „Migration as Diplomacy: Labor Migrants, Refugees, and Arab Regional Politics in the Oil-Rich Countries” (PDF). International Labor and Working-Class History. 79 (1): 103—121. ISSN 0147-5479. doi:10.1017/s0147547910000293.
- ^ Greenhill, Kelly M. (2010-03-18). Weapons of Mass Migration. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 9780801458668. doi:10.7591/9780801458668.
- ^ Thiollet, Helene (2011). „Migration as Diplomacy: Labor Migrants, Refugees, and Arab Regional Politics in the Oil-Rich Countries” (PDF). International Labor and Working-Class History. 79 (1): 103—121. ISSN 0147-5479. doi:10.1017/s0147547910000293.
- ^ İçduygu, Ahmet; Aksel, Damla B. (2014-10-16). „Two-to-Tango in Migration Diplomacy: Negotiating Readmission Agreement between the eu and Turkey”. European Journal of Migration and Law. 16 (3): 337—363. ISSN 1388-364X. doi:10.1163/15718166-12342060.
- ^ Tsourapas, Gerasimos (2019-01-08). „Migration Diplomacy in the Global South: Cooperation, Coercion and Issue Linkage in Gaddafi's Libya”. doi:10.31235/osf.io/aky4j.
