Мика Миш (časopis)

Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Mika Miš (višeznačna odrednica).

Mika Miš: zabavni list u stripu

Naslovna strana 71. broja, od 12. februara 1937.
Tip	strip
Format	21 × 29 cm
Vlasnik	Aleksandar J. Ivković
Urednik	Borivoje Josimović (br. 1-10) Milutin S. Ignjačević (br. 11-282) Svetislav B. Lazić (br. 283-505)
Osnivanje	1936.
Jezik	srpski
Ukidanje	1941.
Sedište	Beograd
Veb-sajt	Mika Miš na sajtu Digitalna NBS

Mika Miš br. 268, sa najavom prvog nastavka „Princa Valijanta” na naslovnoj strani. Tekst na naslovnoj strani pisan je latinicom, dok je ostali sadržaj, uključujući i najavljeni strip, pisan ćirilicom

Strip "Majka", priča iz srpske istorije Konstantina Kuznjecova, u 71. broju Mika Miša

Mika Miš je zabavni list u stripu, odnosno strip magazin koji je izlazio u Beogradu od 1936. do 1941. Prvi broj izašao je 21. marta 1936. godine, a poslednji u kontinuitetu, 504. izašao je 4. aprila 1941. godine, dva dana pre bombardovnja Beograda. Sasvim neočekivano, 8. oktobra 1941. godine, u okupiranom Beogradu pojavio se i 505. broj, zvanično poslednji.

Vlasnik i pokretač lista bio je Aleksandar J. Ivković, a izdavač Izdavačko-knjižarsko preduzeće i cinkografija "Rus".

Naziv časopisa

Mika Miš je ime dobio po istoimenom crtanom junaku, koji se prvi put pojavio u strip magazinu Veseli četvrtak 1932. godine. Na njemu su radili crtač Ivan Šenšin i scenaristi Božidar Kovačević i Svetislav Lazić. Miku Miša treba razlikovati od Mikija Mausa. Radilo se o domaćoj kopiji slavnog Diznijevog junaka, koji je i pored toga što je bio kopija bio po mnogo čemu samosvojstven i nezavistan. Zapravo, Mika Miš se, zbog nepostojanja ugovora Diznija sa domaćim izdavačima, na našim kioscima našao nešto pre Mikija Mausa (1935).

Glavni članak: Mika Miš (crtani lik)

Format i sadržaj

List je u početku izlazio subotom i prodavan je po ceni od jedan dinar. Imao je osam strana formata 21 × 29 cm, a korice i srednje strane štampane su u tri boje. Od 14. broja list se štampa u jednoj boji, ali je zato broj strana povećan sa 8 na 12. Od 24. broja počeo je da izlazi dva puta nedeljno. Tom prilikom redakcija je izdala sledeće saopštenje: „Za Beograd izlazi utorkom i petkom, a u unutrašnjosti sredom i subotom“. Broj 61. izlazi sa prvom i poslednjom stranom odštampanom u boji, a obim je povećan na 20 strana. Sledeći broj, božićno izdanje, takođe ima korice u boji, ali već od 63. broja list se ponovo štampa u jednoj boji i na 16 strana. Krajem 1939. godine, osećajući sve više na tržištu snagu moćnog Politikinog zabavnika, a delimično i konkurentskog Mikijevog carstva, naslovne strane Mike Miša štampaju se u dve boje i počinje da izlazi na 24 strane.

Trudeći se da ostane konkurentan na tržištu, od 1939. godine Mika Miš osim stripova počinje da objavljuje i tekstualne romane i priče, vesti iz sporta i avijacije, enigmatske strane (ukrštene reči, rebuse i sl.), ne menjajući cenu.

Do 27. broja (od 12. septembra 1936. godine) list je izlazio sa datumom na naslovnoj strani. Naredni brojevi, do broja 60, izlaziti su bez datuma, a od 5. januara 1937. godine (61. broj) Mika Miš ponovo označavati datume izlaska svojih brojeva.

Istorija

Prvi broj Mike Miša pojavio se 21. marta 1936. godine. U početku se zvao Dečji strip Mika Miš i bio je zamišljen kao dečiji časopis, ali je ubrzo postao list za sve generacije. Startovao je sa četiri stripa: „Mali instruktori“, „Miki spasava Mim iz Abisinskog ropstva” (nevešta imitacija Diznijevog Miki Mausa), „Lav, vuk i lisica” prema basni Dositeja Obradovića i „Mika čuva decu malu sa rđavom pravi šalu“. U drugom broju pojavljuju se „Koralno ostrvo“ i „Mika u Beogradu“. Ovi stripovi su izlazili u nastavcima. Prvi se završio u 9. a drugi nešto kasnije, u 15. broju. U prvih šest brojeva objavljeni su isključivo stripovi domaćih autora.

U 7. broju lista Mika Miš prvi put objavljuje jedan inostrani strip, pod naslovom „Kako Spira reklamira“, što se nastavilo i u kasnijim brojevima. Zanimljivo je da se od prvog broja na naslovnim stranama objavljuje crtež, da bi od tog pravila odstupio od 10. do 12. broja i kasnije u gotovo svim brojevima od 22. do 29. Kod pomenutih izuzetaka list je na naslovnoj strani donosio strip, i to uvek stranog autora. U 14. broj pojavljuje se i Rejmondov „Flaš Gordon“, a u 16. i „Mandrak“ Lija Foka i Fila Dejvisa.

U 26. broju prvi put se javljaju tri člana budućeg Beogradskog kruga: Đorđe Lobačev sa „Carevim glasnikom“ Žila Verna, a Nikola Navojev i Branko Vidić sa „Hajdukovim sinom“ i „Osvajačima severnog pola“.Zanimljivo je da u 51. broju svoj prvi strip, pod nazivom „Junaci Pavlove ulice“, završava Žika Mitrović, posle rata poznati filmski režiser. U narednim godinama domaći autori, posebno oni okupljeni oko Beogradskog kruga, bili su zaslužni za to što je Mika Miš dsostigao neverovatnu popularnost. Domaći stripovi zasenili su radove stranih autora.

Krajem 20. veka objavljen je reprint prvih brojeva Mika Miša iz 1936. godine. Postojala je ideja da se objave reprint izdanja svih 505 brojeva, ali ona nikada nije realizovana. Danas se mnogi brojevi mogu čitati u elektronskom izdanju.

Poslednji broj Mika Miša

Poslednji broj Mika Miša koji je izašao u kontinuitetu bio je broj 504. On se pojavio u petak, 4. aprila 1941. godine, dva dana pre šestoaprilskog bombardovanja Beograda. Ovo, međutim, nije bio kraj lista koji je tokom neprekidnog šestogodišnjeg izlaženja postao jedan od najpopularnijih strip magazina na ovim prostorima. Sasvim neočekivano, 8. oktobra 1941. godine pojavio se u okupiranom Beograd i 505. broj. Sudeći prema oglasu objavljenom na desetoj strani: „Dvadesetosma sveska Krnje izlazi u četvrtak, 10. aprila“, list je verovatno već bio grafički pripremljen, a naknadno je promenjen samo datum na naslovnoj strani. Ovaj poslednji broj „Mike Miša“ doneo je nastavke priča započetih u prethodnim brojevima i prve dve table nove epizode „Tarzana“. Nijedan od objavljenih stripova nije bio završen.

Vlasništvo i uredništvo

Vlasnik i izdavač lista bio je Aleksandar J. Ivković a urednik prvih devet brojeva Borivoje Josimović. Od 10. broja njega će zameniti Milutin S. Ignjačević, koji će list uređivati sve do 282. broja kada taj posao preuzima Svetislav B. Lazić.

Autori stripova

Mika Miš bio je jedan od najpopularnijih, ali ne i prvi takav časopis u Kraljevini Jugoslaviji. U periodu pred Drugi svetski rat strip je u Srbiji, kao i u ostatku države bio izuzetno popularan medij. Tražnja je bila veća od ponude, a kvalitet i originalnost nisu presudno uticali na prihode. Konkurencija je brzo reagovala na novine ostalih crtača i izdavača. Prvi specijalizovani magazin Strip pokrenut je u proleće 1935. godine, a svega dve nedelje kasnije, u aprilu, počeo je da izlazi i konkurentski Crtani film, koji je za svega godinu i po dana, koliko je izlazio, objavio čak 158 svezaka, a imao je redakciju i u Zagrebu. U Crtanom filmu je prvi put kod nas objavljen čuveni junak Hala Fostera "Tarzan", kao i "Džim iz džungle" Aleksa Rejmonda. Ovaj magazin je objavljivao i Mekmanusovu "Porodicu Tarana". Posle njih na kioscima su se pojavili i mnogi drugi časopisi sa stripovima, od kojih su najvažniji Mika Miš, Mikijevo carstvo i Politikin zabavnik. Osim njih izlazili su i drugi magazini, koji nisu opstali tako dugo. Među njima su: Robinzon, Mikijeve novine, Zabavnik, Veseli zabavnik, Crveni vrabac, Truba, Tarcan, Plavi zabavnik, Paja Patak. Svi su prekinuli da izlaze po izbijanju rata 1941. godine.

Popularnosti Mika Miša najviše su doprineli domaći strip crtači, među kojima su se isticali članovi Beogradskog kruga. Među najistaknutijim domaćim autorima bili su:

• Đorđe Lobačev,
• Nikola Navojev,
• Sergej Solovjev,
• Konstantin Kuznjecov,
• Đuka Janković,
• Aleksije Ranhner,
• Ivan Šenšin i
• Branko Vidić kao scenarista

Od 7. broja Mika Miš počinje da objavljuje i stripove stranih autora, pa su se na stranama ovog časopisa našla dela nekih od najpoznatijih strip crtača tog vremena:

• Aleks Rejmond (Flaš Gordon),
• Li Fok (Mandrak, Fantom),
• Fil Dejvis (Mandrak),
• Rej Mur (Fantom),
• Klarens Grej (Brik Bradford),
• Lajmen Jang (Pustolovine Tima Tajlora),
• Pat Saliven (Mačak Feliks),
• Čarls Flanders (Tajni agent X–9),
• Harold Foster (Princ Valijant),
• Elzi Segar (Popaj),
• Hal Foster (Tarzan - gospodar džungle),
• Čarls Flanders,
• Vik Forsajt,
• Pol Frem,
• Čik Jang i drugi.

Galerija

• 
  „Mali moreplovac” Nikole Navojeva i Branka Vidića
• 
  „Kneginja Tarakonova”, strip iz ruske istorije Alekseja Ranhnera
• 
  „Jadnici” Viktora Igoa u stripu Alekseja Ranhnera
• 
  Čuveni strip „Fantom” u 71. broju
• 
  Tekstualni roman u nastavcima „Harambaša Ranko”
• 
  Strana sa nagradnim konkursom u 71. broju
• 
  Strana sa reklamama

Ostala izdanja Mika miša

Ubrzo nakon Mike Miša, izdavač najpopularnijeg predratnog strip-izdanja pokrenuo je još jedan list, pod nazivom Robinzon. Iako je izašlo samo 12 brojeva, ovaj list je značajan jer je objavljivao strane stripove. Startovao je sa tri poznata američka stripa i istovremeno nagovestio budući sadržaj matičnog izdanja, koje u tom periodu još nije objavljivao značajnija uvozna ostvarenja. Osim toga, svestan konkurentskih sposobnosti drugih listova, kao i realne mogućnosti pojave novih, izdavač Mike Miša je pokretanjem Robinzona suzio tržišni prostor i na taj način delimično zaštitio osnovno izdanje od neposrednog dejstva konkurencije.

Krajem oktobra 1936. godine, u izdanju matičnog izdanja, pojavio se Zabavnik, a zatim u razmacima od dva meseca i preostali listovi: Mali zabavnik Mika Miš i Veseli zabavnik. Koncepcijski bitno različiti od Mike Miša, ovi listovi predstavljaju prva specijalizovana izdanja namenjena različitoj čitalačkoj publici, drugačijoj ne samo po ukusu već i u odnosu na godine starosti. Dok je Zabavnik reprizirao kompletne priče matičnog izdanja, Mali zabavnik Mika Miš bio je zamišljen kao list u kome će se oprobati novi crtači i scenaristi, od kojih su najuspešniji kasnije dobijali prostor i u samom Miki Mišu. Za razliku od svojih prethodnika, Veseli zabavnik je po pravilu objavljivao stripove humorističkog sadržaja, delimično odstupivši od ove koncepcije samo u nekoliko navrata. Pokretanjem ovih specijalističkih izdanja Aleksandar Ivković je učvrstio položaj osnovnog i praktično onemogućio pojavu prave konkurencije na tržištu sve do početka 1938. godine. Te godine izdavač Mike Miša pokreće još jedan list pod nazivom Tarcan, četvrto izdanje čiji je osnovni cilj da odbrani matični list od sve veće konkurencije.

Vidi još

• Beogradski krug (škola stripa)
• Mika Miš (crtani lik)
• Mikijev Zabavnik
• Mikijev almanah
• Stripoteka

Spoljašnje veze

• „Mika Miš (brojevi dostupni on-lajn))”. phantomwiki.org. Pristupljeno 30. 9. 2020. 
• Đurić, Predrag (6. 5. 2019). „40 godina Strip zabavnika”. Striposlavija. Pristupljeno 1. 10. 2020. 
• Samardžić, Ana (avgust 2017). „Od „Nevena” do „Zabavnika” : put ilustracije u srpskoj štampi”. Časopis Kuš!. Pristupljeno 2. 10. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)