Mikronezijska mitologija
Mikronezijska mitologija obuhvata tradicionalne sisteme verovanja naroda Mikronezije. Ne postoji jedinstven sistem verovanja na ostrvima Mikronezije, jer svako ostrvsko područje ima svoja mitološka bića.
Regija[uredi | uredi izvor]
Mikronezija je region u jugozapadnom Tihom okeanu u regionu poznatom kao Okeanija. Postoji nekoliko grupa ostrva uključujući Karolinska ostrva, Maršalska ostrva, Marijanska ostrva i Gilbertova ostrva. Tradicionalna verovanja su opala i promenila se dolaskom Evropljana, što se sve više javljalo posle 1520-ih. Osim toga, kontakt sa evropskim kulturama doveo je do promena u lokalnim mitovima i legendama.[1]
Mitologija Saveznih Država Mikronezije[uredi | uredi izvor]
Anagumang je bio (verovatno legendarni) japeski navigator koji je vodio ekspediciju u splavovima i kanuima pre pet ili šest stotina godina. Na ovoj ekspediciji otkrio je ostrva Palau, gde su on i njegovi ljudi prvi put videli krečnjak.
Anulap je bog magije i znanja u mitologiji ostrva Truk, ostrvska grupa između Japa i Pohnpeja u Mikroneziji (Truk), koji ovim stvarima podučava čovečanstvo. On je muž boginje kreatorke Ligobubfanu, a možda je i sam kreator božanstva.
Isokelekel (ponpejski: „svetleći plemenit“, „divni kralj“),[2] takođe zvan Idžikolkol, bio je polu-mitski ratnik-heroj iz Kosraea koji je nekada osvojio Saudeleur vladare Pohnpeja, ostrva u modernim Saveznim Državama Mikronezije između ranog 16. veka i ranog 17. veka.[3], [4][5] Neke kosrejske varijante nazivaju ovog junaka Nanparatak, sa karakteristikama bližim ulitskim pričama istog arhetipa.[6] Smatra se ocem modernog Pohnpeja.[5]
Olifat[7] je bio bog varalica u mikronezijskoj mitologiji. Olifat je bio unuk boga Anulapa, sin boga Lugelenga i smrtnog Tarisa. Tariso je bila ćerka boginje hobotnice Hit. Kada Lugelengova žena nije pokušala da spreči njegovu zajednicu sa Tarisom, Hit je plesao tako razvratno da se žena onesvestila i morala je da bude odneta nazad na nebo, što je omogućilo Olifatovo začeće.[traži se izvor]
Nauruanska mitologija[uredi | uredi izvor]
Areop-Enap je odigrao veliku ulogu u stvaranju sveta.
Mitologija Marijanskih ostrva[uredi | uredi izvor]
House of Taga se nalazi u blizini sela San Hoze, na ostrvu Tinian, Komonvelt Sjedinjenih Država Severnih Marijanskih ostrva, u Marijanskom arhipelagu. Lokalitet je lokacija niza praistorijskih kamenih stubova koji su vađeni oko 4.000 stopa (1.200 m) južno od njega. Samo jedan stub je ostao uspravan. Ime potiče od mitološkog poglavice po imenu Taga', za koga se kaže da je podigao stubove kao temelj za svoju kuću. Legenda kaže da je poglavicu Tagu ubila njegova ćerka, a njen duh je zatočen u usamljenom megalitu na tom mestu.
Gadao je legendarni poglavica sela Inarajan u južnom Guamu. Na čamoro jeziku drevnih Marijanskih ostrva, on bi imao titulu maga'lahi kao visokorangirani muškarac. Pored toga što je predstavljen u legendi, on je imenjak pećine Inarajanove poglavice Gadao koja sadrži drevne pećinske slike. Neke priče tvrde da je Gadao sam nacrtao figure.[8] Dve legende u kojima se pojavljuje poglavica Gadao uključuju Legendu o tri podviga snage i Legendu o bici između poglavica.
Prema Enciclopedia Universal Ilustrada Europeo-Americana, Sasalagohan je naziv pakla u mitologiji Marijanskih ostrva.
Mitologija Kiribatija[uredi | uredi izvor]
Auriarija je crvenokosi džinovski poglavica koji se zaljubio u prelepu crvenokosu ženu Nei Tituabine, ali nisu imali dece. Nei Tituaabine je umrla i iz njenog groba su izrasla tri drveta - kokos iz njene glave, pandanus iz njenih peta i badem iz njenog pupka. Postala je boginja drveta.
Kai-n-Tiku-Aba („drvo mnogih grana“) je sveto drvo koje se nalazi na Samoi, koje je raslo na leđima čoveka po imenu Na Abitu. Koura-Abi, destruktivan čovek, ga je slomio. Žalosni, narod Samoe rasuo se širom sveta.
Uekera je drvo koje seže do nebesa, „drvo znanja“ u legendi Kiribatija. Kažu da ga je Nei Tekanuea posadio u selu Buariki u Severnoj Taravi. To je inspiracija za ime nedeljnih novina Kiribatija, Te Uekera.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Micronesian Mythology – Myth Encyclopedia by Jane Resture
- ^ Jones, Lindsay (2005). Encyclopedia of Religion. 9 (2 izd.). Macmillan Reference. ISBN 0-02-865742-X. Pristupljeno 2011-12-31.
- ^ Petersen, Glenn (1990). „Isokelekel” (PDF). Lost in the Weeds: Theme and Variation in Pohnpei Political Mythology. Occasional Papers. Center for Pacific Islands Studies, School of Hawaiian, Asian & Pacific Studies, University of Hawaiʻi at Mānoa. str. 34 et seq. OP35. Pristupljeno 2011-12-31.
- ^ Cordy, Ross H (1993). The Lelu Stone Ruins (Kosrae, Micronesia): 1978–81 Historical and Archaeological Research. Asian and Pacific Archaeology. Social Science Research Institute, University of Hawaii at Manoa. str. 14, 254, 258. ISBN 0-8248-1134-8. Pristupljeno 2011-12-31.
- ^ a b Panholzer, Tom; Rufino, Mauricio (2003). Place Names of Pohnpei Island: Including And (Ant) and Pakin Atolls. Bess Press. str. xiii, 21, 22, 25, 38, 48, 56, 63, 71. 72, 74, 104. ISBN 1-57306-166-2. Pristupljeno 2011-12-31.
- ^ Lessa, William Armand (1980). More Tales from Ulithi Atoll: a Content Analysis. Folklore and Mythology Studies. 32. University of California Press. str. 73, 130. ISBN 0-520-09615-0. Pristupljeno 2011-12-31.
- ^ Savill, Sheila; Parrinder, Geoffrey; Cook, Chris; Lilian Mary Barker. Pears encyclopaedia of myths and legends: Oceania and Australia, the Americas. Pelham. str. 66. ISBN 978-0-7207-1050-2.
- ^ „Chief Gadao (GUAM) - the Three Feats of Strength”. Arhivirano iz originala
|archive-url=zahteva|archive-date=(pomoć). g.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mitchell, Roger E. (1973). „The Folktales of Micronesia”. Asian Folklore Studies. 32. JSTOR 1177461. doi:10.2307/1177461..