Milan Jakovljević
| Milan Jakovljević | |
|---|---|
 Milan Mika Jakovljević | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 11. avgust 1882. |
| Mesto rođenja | Sremski Karlovci, Austrougarska |
| Datum smrti | 11. januar 1962. (79 god.) |
| Mesto smrti | Sremski Karlovci, FNR Jugoslavija |
Milan Mika Jakovljević (Sremski Karlovci, 11. avgust 1882 — Sremski Karlovci, 11. januar 1962) bio je srpski profesor, filolog, pedagog i direktor Muške gimnazije u Novom Sadu i Karlovačke gimnazije.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Obrazovanje
[uredi | uredi izvor]Potiče iz zanatlijske porodice. Gimnaziju je pohađao u rodnom mestu (1891-1899). Potom odlazi u Zagreb, gde na Filozofskom fakultetu studira klasičnu i slovensku filologiju, nemački jezik i estetiku.[1]
Karijera
[uredi | uredi izvor]Po završenim studijama vraća se u Karlovce, gde je u gimnaziji radio kao profesor srpskog, grčkog i latinskog jezika do 1930. godine. U periodu od 1910. do 1914. obavljao je dužnost upravitelja đačkog internata Stefaneum. Karlovačku gimnaziju napustio je 1930, nakon sukoba sa tadašnjim direktorom Velimirom Stefanovićem. Zatim je premešten za profesora muške gimnazije u Novom Sadu, i u ovoj obrazovnoj ustanovi ostao je do 1933. (poslednje godine bio je i direktor). Od 1933. do 1940. i 1945-1946. godine bio je direktor Karlovačke gimnazije.
Pošto je penzionisan radio je u Arhivu SANU (1949-1956) a zatim u Istorijskom arhivu APV u Sremskim Karlovcima (1957-1962).[1]
Filolog i pedagog
[uredi | uredi izvor]Bio je odličan poznavalac staroslovenskog jezika i komparativne gramatike slovenskih jezika. Takođe je vladao latinskim jezikom i poznavao je više zapadnoevropskih jezika i neke slovenske, naročito ruski jezik. Po njegovom dolasku u Karlovačku gimnaziju osnovana je literarna družina „Stražilovo”.
Smatrao je da profesor pre svega treba da bude vaspitač, i potpuno je bio posvećen svom pozivu. Problemima nastave i vaspitanja bavio se i teoretski.
Napisao je veći broj članaka u kojima je se bavio pitanjima iz oblasti psihologije jezika i gramatike staroslovenskog jezika. Priloge je objavljivao u Izveštaju Srpske velike gimnazije karlovačke, Brankovom kolu, Letopisu Matice srpske i drugim časopisima.
U njegovom najznačajnijem delu, Iz savremene estetike, koje je napisao prema estetici Teodora Lipsa, bavio se razmatranjem estetike svih grana umetnosti. Pred kraj života prevodio je novele Ive Andrića na nemački jezik.[1]
Bibliografija
[uredi | uredi izvor]- Iz savremene estetike (Sremski Karlovci, 1921)
- Izvod iz gramatike staroslovenskog jezika (Novi Sad, 1931)