Pređi na sadržaj

Milan Mladenović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druga značenja, pogledajte stranicu Milan Mladenović (višeznačna odrednica).
Milan Mladenović
Milan Mladenović, 1992.
Lični podaci
Datum rođenja(1958-09-21)21. septembar 1958.
Mesto rođenjaZagreb, FNR Jugoslavija
Datum smrti5. novembar 1994.(1994-11-05) (36 god.)
Mesto smrtiBeograd, SR Jugoslavija
Muzički rad
Aktivni period1977—1994.
ŽanrRok
InstrumentGitara, vokal
Ostalo
Povezani članciEkatarina Velika, Šarlo akrobata, Limunovo drvo

Milan Mladenović (Zagreb, 21. septembar 1958 — Beograd, 5. novembar 1994) bio je jugoslovenski i srpski muzičar i antiratni aktivista. Najpoznatiji je kao pevač i gitarista beogradske rok grupe Ekatarina Velika.

Mladenović je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih rok izvođača sa prostora bivše Jugoslavije, ističući se svojim talentom u sviranju, komponovanju i pisanju, harizmom, umom, avangardom i poetskom zanesenošću, uvrstio je se u simbole jugoslovenske muzike, kao i u urbanu legendu Beograda.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i mladost

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 21. septembra 1958. godine u Zagrebu, od oca Spase (rodom iz Kruševca, Srbija), koji je bio vojno lice, i majke Danice Puharić (iz Makarske, Hrvatska). U šestoj godini se sa porodicom preselio u Sarajevo, gde je živeo narednih nekoliko godina, o čemu je rekao:

Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo... Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango-gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove kod čuvenog Gari Garinče. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd.[1]

Godine 1970, porodica Mladenović preselila se u Beograd. Milan je pohađao Jedanaestu beogradsku gimnaziju u kojoj je krajem sedamdesetih godina, zajedno sa školskim drugom Dragomirom Mihajlovićem Gagijem i drugom iz kraja Milanom Stefanovićem — Mikicom, osnovao svoj prvi bend — Limunovo drvo. Svirali su na gitarijadama u Žarkovu i Železniku, u Bloku 45 (tzv. „Rok blok”), u Domu omladine, a održali su i tri samostalna koncerta u SKC-u i Studiju M u Novom Sadu. Poznatije numere Limunovog drveta bile su: „Da li se sećate?”, „Sedmi krug”, „Oko moje glave”, „Limunovo drvo”, „Ne veruj”, „Prevaren” i „Crni hleb”. U to vreme Milanovo društvo postalo je aktivno uključeno u novi pravac muzike poznat kao novi talas (engl. new wave).[2]

Muzička karijera

[uredi | uredi izvor]

Nakon odlaska nekih članova prve postave benda, Limunovo Drvo nastavlja u postavi sa Dušanom Kojićem- Kojom i Ivanom Vdovićem — Vdom, koja je nastupila svega jednom, kao predgrupa Pankrtima[1] u SKC-u, 26. aprila 1980. Iznerviran reakcijama iz publike Gagi napušta bend, a preostala trojica osnivaju novi bend — Šarlo Akrobata. Nekoliko pesama grupe („Niko kao ja”, „Ona se budi”, „Oko moje glave” i „Mali čovek”) objavljeno je u februaru sledeće godine na kultnoj kompilaciji „Paket aranžman”, a 1981. godine izašao je prvi i jedini album benda — „Bistriji ili tuplji čovek biva kad…”, koji se smatra jednim od važnijih albuma jugoslovenskog novog talasa.[2] Šarlo Akrobata se nakon toga raspao usled nesuglasica između Milana i Koje.[2]

Krajem 1981. godine, Milan Mladenović sa Dragomirom Mihajlovićem, drugarom iz bivšeg benda Limunovo drvo, formira novi bend Katarina II. Tokom 1982. novom bendu se priključuju klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi, basista Bojan Pečar i bubnjar Šarla akrobate Ivan Vdović. U toj postavi grupa 1984. godine izdaje album „Katarina II” na kojem se nalaze čuvene numere „Aut”, „Jesen”, „Radostan dan”, „Treba da se čisti”, „Ja znam” i druge. Većinu tekstova na debi ploči radio je Milan Mladenović, tekstove za pesme „Vrt” i „Platforme” potpisao je Gagi, a muzika je zajednička.[3] U tom periodu, Gagi dolazi u sukob sa zakonom i po povratku iz zatvora saznaje da više nije član grupe.[3] Mihajlović kao nosilac prava na ime Katarina II uskraćuje grupi pravo da se dalje njime koristi, te bend bira novo ime — „Ekatarina Velika”. U EKV dolazi novi bubnjar Ivan Fece Firči iz Lune, umesto Vda. Godine 1985, izlazi istoimeni album „Ekatarina Velika” koji dobija povoljne kritike te skreće pažnju na bend. Album iz 1986, „S’ vetrom uz lice”, lansira ih na sam vrh jugoslovenske rok scene, gde sa Mladenovićem na čelu ostaju sve do 1994. godine izdajući seriju uspešnih albuma.

Tokom rada sa Ekatarinom, Mladenović sarađuje kao producent na albumima bendova „Gustaf i njegovi dobri duhovi” (Gustafi) i Fit. 1985. godine se zajedno sa ostalim članovima Ekatarine pojavljuje u filmu Gorana Markovića „Tajvanska kanasta”, a sledeće godine i u filmu Milana Živkovića „Crna Marija” gde igra glavnu ulogu i za koji je napisao numeru „Bus Station”. Iste godine će u saradnji sa Margitom Stefanović, Zoranom Belićem i Zoranom Rosićem učestvovati u multimedijalom performansu "Reč, zvuk, svetlost, pokret" koji je održan u SKC-u. Sa Mitrom Subotićem - Subom će sarađivati u više navrata - od obrade pesme "Sex Machine" Džejmsa Brauna do saradnje na albumu "Disillusioned" i prvih nastupa pod imenom Angel's Breath od 1988. do 1990. Početkom devedesetih zajedno sa članovima Ekatarine Velike piše songove za predstavu "Majka hrabrost" po tekstu Bertolda Brehta a u režiji Lenke Udovički, na kojoj još rade i Vlatko Stefanovski, Zoran Erić (sin Dobrice Erića), Đorđe Petrović i drugi.

Antiratni angažman

[uredi | uredi izvor]
Grob na beogradskom Novom groblju

Početkom jugoslovenskih ratova, 1992. godine, sa članovima grupa Partibrejkers i Električni orgazam formira projekat „Rimtutituki”, čija je muzička aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Njihov jedini singl bio je „Slušaj 'vamo!”, s ključnim refrenom „Mir, brate, mir”, izdaje B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda. EKV, Partibrejkers i Električni orgazam septembra 1993. godine sviraju u Pragu i Berlinu sa zagrebačkim sastavom Vještice u okviru akcije „Ko to tamo pjeva”.[1]

Ratno stanje se neposredno odrazilo i na stvaralaštvo Ekatarine Velike, naročito na poslednjim albumima Dum dum i Neko nas posmatra.

U vreme opsade Dubrovnika, Milan se tokom dodele nagrade za grupu godine u Sava Centru obratio publici rečima: "Nama je bilo vrlo olakšano da osvojimo ovu nagradu, zbog toga što su mnogi naši drugovi, naši prijatelji morali da napuste ovu zemlju. Ja ih pozdravljam ovom prilikom. Neki od njih ovog trenutka... možda su živi, a možda i nisu živi - u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani, Dubrovniku, Rijeci... Molim vas, da li možemo jedan minut ćutanja za one koji su poginuli u ovom ratu koji nema smisla?" Međutim, neki iz gomile su glasno negodovali, a čuli su se čak i povici „uhapsite ga”.[4] Kada je trebalo da gostuju Rimtutitukijem u Banjaluci tokom rata, Milan je iz protesta otkazao nastup zato što je eksplozivom srušena najstarija i najpoznatija banjalučka džamija Ferhadija iz 1579. godine.[5]

Moja prva i najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem: Uh, al sam nešto ružno sanjao![6]

Put u Brazil

[uredi | uredi izvor]

U leto 1994. godine Mladenović putuje u Brazil, gde sa dugogodišnjim prijateljem Mitrom Subotićem — Subom (alijas Rex Ilusivii) i nekoliko brazilskih muzičara snima album „Angel’s Breath” („Dah anđela”). Po Milanovim rečima, „to je neka vrsta psihodeličnog samba-roka s balkanskim uticajem”.[1] Milan zatim odlazi u Pariz, gde je pripremao video-materijal za spot za pesmu „Crv”.[1] Spot za pesmu je objavljen nakon Milanove smrti na osnovu njegovog samostalnog rada i rada njegovih prijatelja.

Bolest i smrt

[uredi | uredi izvor]

U avgustu 1994. godine, nakon nastupa Ekatarine Velike na festivalu u Budvi, Mladenović dobija dijagnozu da boluje od žutice. Početkom oktobra mu je potvrđena dijagnoza raka pankreasa od kojeg je umro 5. novembra 1994. u Beogradu, pre objave albuma "Angel's Breath". Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Tri ulice u glavnim gradovima bivših jugoslovenskih republika nose Mladenovićevo ime. Naime, jedna ulica u Zemun polju u Beogradu je 2004. godine ponela ime Milana Mladenovića, a početkom decembra 2007. godine i u Zabjelu, predgrađu Podgorice, jednoj ulici je dato njegovo ime.[7] U oktobru 2012. jedna od ulica u naselju Jakuševac u Novom Zagrebu ponela je njegovo ime[8]

Marta 2011. godine, Liberalno-demokratska partija pokrenula je inicijativu da trg ispred Doma omladine u Beogradu ponese ime Milana Mladenovića.[9] Inicijativu je za samo 12 dana potpisalo 15.000 građana,[10] a 14. juna iste godine, Skupština gradske vlade potvrdila je ovu odluku[11] Prema odluci Skupštine Grada od 14. jula 2011. plato ispred Doma omladine u Beogradu nosi ime „Plato Milana Mladenovića”, a ploču sa njegovim imenom otkrio je poslednji menadžer EKV-a Dušan Ercegovac.[12]

Osnovana je Zadužbina Milana Mladenovića 2018. godine.[13] Dana 5. novembra 2022. na ulazu u zgradu u kojoj je od 1973. do 1994. godine stanovao, u Bulevaru Milutina Milankovića broj 28 na Novom Beogradu, otkrivena je spomen ploča sa Milanovim likom, uz stihove pesme „Zemlja” grupe EKV.[14]

U Narodnoj biblioteci Srbije je od novembra 2024. napravljena stalna izložbena postakva posvećena Mladenoviću.[15]

Legat Milana Mladenovića

[uredi | uredi izvor]
Legat Milana Mladenovića, NBS

Legat Milana Mladenovića otvoren je zvanično za javnost 5. novembra 2024. godine, u Narodnoj biblioteci Srbije na dan obeležvanja 30 godina od Mladenovićeve smrti.[16] Legat je formiran nekoliko godina ranije, na inicijativu Zadužbine Milana Mladenovića, kada je Mladenovićeva zaostavština predata na čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije. Većina građe je digitalizovana (rukopisni materijal i audio formati) i na taj način je dodatno sačuvana, a deo predmeta priređen je kao stalna postavka.

Zaostavština Milana Mladenovića

Deo legata Milana Mladenovića priređen je kao stalna postavka u prostorijama Narodne biblioteke Srbije. Legat čine rukopisna građa, među kojima su pesme, različiti nacrti, dnevnici; zatim lična biblioteka Mladenovića koja broji oko 200 publikacija; oko 260 fotografija; ploče, kasete; nagrade i priznanja; i drugi lični predmeti Mlaedenovića među kojima se ističe njegova gitara.[16]

Gitara Milana Mladenovića

Diskografija

[uredi | uredi izvor]

Šarlo akrobata

[uredi | uredi izvor]

Katarina II

[uredi | uredi izvor]

Ekatarina Velika

[uredi | uredi izvor]

Rimtutituki

[uredi | uredi izvor]

Angel's Breath

[uredi | uredi izvor]
  • „Angel's Breath” (Imago Records, 1994.) — Milan Mladenović i Mitar Subotić Suba

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d Milan Mladenovic biografija (dobavljeno 2. februar 2009.)
  2. ^ a b v Milan Mladenović na last.fm (dobavljeno 2. februar 2009.)
  3. ^ a b Ekatarina Velika — istorija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. април 2009) (dobavljeno 2. фебруар 2009.)
  4. ^ „Predubok trag pod levom miškom”. E-novine.com. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 1. 10. 2011. 
  5. ^ Cane o Milanu Mladenoviću Архивирано на сајту Wayback Machine (25. oktobar 2007), Pristupljeno 12. april 2013.
  6. ^ Intervju Milana Mladenovića za emisiju „Ženske priče“ na 3K RTB početkom 1990-ih.
  7. ^ Vest o imenovanju podgoričke ulice Milanovim imenom Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2008) , Pristupljeno 2. februar 2009.
  8. ^ Vođa rok grupe EKV dobio ulicu u Zagrebu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. oktobar 2012), Pristupljeno 12. april 2013.
  9. ^ „Veb sajt LDP-a: Trg Milana Mladenovića u Beogradu. 18. mart 2011”. Beograd.ldp.rs. Arhivirano iz originala 13. 12. 2012. g. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  10. ^ „B92: Podrška za Trg Milana Mladenovića. 14. april 2011”. B92.net. 14. 4. 2011. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  11. ^ „RTS:Trg pesnika. 14. jun 2011” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. 14. 6. 2011. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  12. ^ „Kultura – Vesti – Otvoren „Plato Milana Mladenovića””. B92. 14. 07. 2011. Pristupljeno 1. 10. 2011. 
  13. ^ https://www.milanmladenovic.com/hronologija/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  14. ^ „Откривена спомен-плоча посвећена Милану Младеновићу”. sputnikportal.rs. Приступљено 5. 11. 2022. 
  15. ^ Tanjug (2024-11-01). „Stalna postavka posvećena Milanu Mladenoviću u Narodnoj biblioteci Srbije”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-11-04. 
  16. ^ а б coka (2024-11-01). „LEGAT MILANA MLADENOVIĆA OTVARA SE U NARODNOJ BIBLIOTECI SRBIJE”. Zadužbina Milana Mladenovića (на језику: српски). Приступљено 2024-12-01. 

Литература

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Младеновић&oldid=28962261”