Pređi na sadržaj

Milo Bošković (pesnik)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milo Bošković
Milo Bošković
Lični podaci
Datum rođenja(1937-06-03)3. jun 1937.
Mesto rođenjaKolašin, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti14. septembar 1974.(1974-09-14) (37 god.)
Mesto smrtiTitograd, SR Crna Gora, SFR Jugoslavija
Književni rad
Najvažnija delaIkar sa Itake
Ponovo buđenje pepela
Trivalski drumovi
Žive senke
Priča iz tamnog Vilajeta
Preko pepela
Toliko
Priče iz starih krajeva
Svet po meni
Šarena koprena
Odredišta
Psalmi
Predeli
Groznica
Balkanska noć
NagradeNagrada Saveza studenata Jugoslavije
Opštinska nagrada Ivangrada „21 juli”
Nagrada „Politike” Beograd
Nagrada „Telegrama” Zagreb
Nagrada „Isak Samokovlija” i dr.
Filozofski fakultet u Beogradu

Milo Bošković (Kolašin, 3. jun 1937Podgorica, 14. septembar 1974) bio je crnogorski pesnik[1].[2] U rodnom Kolašinu pohađao je osnovnu školu, gimnaziju je završio u Beranama. U Beogradu završio je jugoslovensku književnost 1961. godine, diplomirao je Filozofski fakultet 1962.[3] Bio je novinar lista Borba, a zatim profesor gimnazije u Ivangradu.[3]

Bavio se raznim poslovima - bio je politički radnik, narodni poslanik, predsednik Prosvetno-kulturnog veća. Njegov književni rad je usko vezan za zavičaj: „Kolašin”, „Tara”, „Morača”, „Biogradsko jezero”, „Manastir Morača”, „Platije”, „Zatarje”, „Trebaljevo”, „Brskovo”, „Dobrilovina” i dr.[4]

Bio je član Udruženja književnika Jugoslavije i Crne Gore, kao jedan od najmlađih pisaca. U zaostavštini je ostavio više od 700. prekucanih stranica, 50 književnih dela, među kojima su po 6 zbirki pripovedaka i romana, proza i poezija za decu, 11 dramskih tekstova, eseji i 22 knjige pesama,[3] 11 objavljenih knjiga pod pseudonimom, uglavnom motivski vezanih za Crnu Goru.[2]

Prvi objavljeni rad mu je pesma Tara (Susreti, 1954). Objavljivao je prozu, poeziju i književnu kritiku u najznačajnijim časopisima za kulturu i književnost u Saveznoj Republici Jugoslavije:[4]

  • Godišnjak Ivangradske gimnazije (1954)
  • Susreti (1954, 1956, 1960—1962)
  • Novine mladih (1956)
  • Invalidski list (1957, 1960)
  • Vidik (1957)
  • Student (1957)
  • Stvaranje (1958, 1960—1964, 1966, 1968—1975, 1984)
  • Glas omladine (1962)
  • Gledišta (Niš, 1962)
  • Traženja (1962)
  • Problemi (1963)
  • Bilten Zavoda za unapređenje školstva (1963)
  • Stremljenja (1963, 1965—1971, 1975)
  • Ogledi Zavoda za unapređivanje školstva (1964)
  • Život (1965—1966, 1971)
  • Sloboda (Ivangrad, 1965—1975)
  • Braničevo (1967)
  • Letopis Matice srpske (1967—1968)
  • Pobeda (1965—1969, 1971—1972, 1977, 1981)
  • Orizont (Temišvar, 1968)
  • Prosvetni rad (1968, 1971, 1973—1974)
  • Delo (1969), Mostovi (1969—1971, 1974, 1976)
  • Ovde (1960–1972, 1974–1975)
  • Rukovet (1969)
  • Novi svet (1970)
  • Spone (1970—1971, 1974)
  • Raška (1971—1972, 1978)
  • Titov pionir (Titograd, 1971)
  • Tokovi (Ivangrad, 1971—1972)
  • Koraci (1972)
  • Odzivi (1972—1973)
  • Povelja (1972)
  • Bagdala (1965—1973)
  • Razvitak (1973, 1975)
  • Književna reč (1974)
  • Odjek (1974, 1977)
  • Politika (1974)
  • Polja (1974)
  • Putevi (1974—1975)
  • Borba (1975)
  • Književne novine (1975)
  • Sinteza (1975).

Autor je čitanke za šesti razred osnovne škole Crvena ruža, Titograd 1975. Zastupljen je u almanahu studenata beogradskog univerziteta „Dan u kome danujemo” 1961, Zborniku literarnog stvaralaštva Jugoslavije 1972, Poezija Tromeđe 1977, Na svetim vodama Lima 1994, Antologiji crnogorske kratke priče 1944—1984. Roman Ikar sa Itake uvršten je u ediciju Roman u Crnoj Gori, Cetinje, 1994.[3] Prevodio je sa ruskog jezika pesme Jevgenija Jevtušenka.

Objavio je dvadesetak zbirki poezije, nekoliko radio-drama, radio-igara za decu i dramskih tekstova „Mrtvi ne umiru”, „Nađeni mir”, „Balada o ratnicima”, „Čergaško slavlje”, „Vojvoda Momčilo”. Njegova poezija i proza je prevođena na engleski, francuski, ruski, nemački, rumunski, mađarski, makedonski, slovenački i albanski jezik.

O Boškovićevom stvaralaštvu pisali su Đorđe Vuković, Draško Ređep, Žarko Đurović, Radomir Ivanović, Radojica Tautović, Sreten Perović, Zorica Turjačanin, Bogić Rakočević, Radoslav Rotković, Isak Kalapačina i drugi.[4]

  • „Ikar sa Itake”
  • „Ponovo buđenje pepela”[3]
  • „Trivalski drumovi”[3]
  • „Žive senke”
  • „Priča iz tamnog Vilajeta”
  • „Preko pepela”[3]
  • „Toliko”
  • „Priče iz starih krajeva”
  • „Svijet po meni”[2]
  • „Šarena koprena”[2]
  • „Odredišta”[2]
  • „Psalmi”
  • „Predeli”[2]
  • „Groznica”
  • „Balkanska noć”
  • „Gorko leto”
  • „Današnja naša književnost i današnja naša stvarnost”, Ogledi, 1963, 2[3]
  • „Filozofija samoće i filozofija savesti”, Ogledi, 1964, 1[3]
  • „Opredeljenje potvrđeno životom”, Mostovi, 1969, 1[3]
  • „Lim u proznom kazivanju crnogorskih pisaca”, Odzivi, 1972, 1[3]
  • „Pesnička svedočenja Blaža Šćepanovića”, Odzivi, 1972, 2[3]
  • „Od bola do optimizma”, Tokovi, 1972. 1-2[3]

Nagrade

[uredi | uredi izvor]

Spisak nagrada koje su dodeljene Boškoviću:

  • Nagrada RTV Sarajeva — za radio-dramu Vreme teče dalje
  • Nagrada Centralnog komiteta Crne Gore
  • Nagrada Odbora za proslavu dana mladosti
  • Prva nagrada Saveza studenata Jugoslavije
  • Prva nagrada četvrtog susreta Srbije i Crne Gore
  • Nagrada „Telegrama” Zagreb[3]
  • Nagrada izdavačkog poduzeća „Otokar Keršovani” — za neobjavljeni roman „Obnova kruga”
  • Nagrada izdavačkog poduzeća „Otokar Keršovani” — za roman „Legenda” 1970.
  • Nagrada „Mostovi”[3]
  • Nagrada „Politike” Beograd — za kratku priču[3]
  • Nagrada „Blažo Šćepanović”[3]
  • Nagrada Međurepubličke zajednice za kulturno-prosvetnu delatnost u Pljevljima
  • Nagrada „Isak Samokovlija”
  • Opštinska nagrada Ivangrada „21 juli” za celokupno stvaralaštvo[3]
  • Zavičajni grad Kolašin podigao mu je spomen-bistu 1983.
  • Zavičajni grad Kolašin organizuje „Dane Mila Boškovića”[3]

Preminuo je iznenada 14. septembra 1974. godine u tadašnjem Titogradu. Sahranjen je 16. septembra 1974. u njegovom rodnom mestu Trebaljevo, kod Kolašina.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 75. 
  2. ^ a b v g d đ „MILO BOŠKOVIĆ”. OPALO LIŠĆE (na jeziku: srpski). 2011-07-23. Pristupljeno 2021-04-09. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p „“Dani Mila Boškovića”: Kolašin vraća dug zaboravljenom piscu”. vijesti.me (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-04-09. 
  4. ^ a b v „Poetika Montenegrina”, Radio-televizija Crne Gore.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]