Pređi na sadržaj

Мистика женствености

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mistika ženstvenosti
Korice knjige prvoga izdanja
Nastanak
Orig. naslovThe Feminine Mystique
AutorBeti Fridan
ZemljaSjedinjene Američke Države
JezikEngleski
Sadržaj
Žanr / vrsta delaFeminizam
TemaFeminizam
Izdavanje
IzdavačV. V. Norton
Broj stranica239
Tip medijaMeki povez, tvrdi povez
Prevod
Datum
izdavanja		1963.
Klasifikacija
ISBN ?0-393-32257-2

Mistika ženstvenosti je knjiga Beti Fridan za koju se kaže da je „da je 'otvorila put savremenom feminizmu'”[1] i koja „označava početak drugog talasa”[1] feminizma. Objavljena je 19. februara 1963. godine u izdanju V. V. Nortona.

Godine 1957. od Fridan je obavila anketu svojih bivših kolega sa Koledža Smit, prilikom 15. godišnjice diplomiranja; rezultati su otkrili da su mnoge žene bile nezadovoljno svojim životom kao domaćice. To je navelo fridan da započne istraživanje za buduću knjigu Mistika ženstvenosti. Ona je sprovela intervijue i sa drugim prigradskim domaćicama, kao i uticajem psihologije, medija i reklamiranja na taj problem. Njen prvobitni plan je bio da napiše naučni članak, ali, kada su je mnogi naučni časopisi odbili, ipak se odlučila da objavi istraživanje kao knjigu. [2]

Godinu dana po izlasku, Mistika ženstvenosti je postala najbolje prodavana knjiga koja nije fikcija s više od milion prodatih primeraka. [3] [4] U knjizi, Fridan osporava široko rasprostranjeno verovanje 1950-ih godina da „veliki broj žena smatra da je sudbina koju im nameće društvo — sudbina majki, supruga i domaćica — ono što ih guši, potčinjava, dehumanizuje i sprečava da se ostvare kao nezavisne individue (...) ona taj Fenomen naziva 'problemom koji nema ime'”[1].

Fridan je želela da dokaže da su žene nezadovoljne, ali ne mogu da iznesu svoja osećanja.[5] U ovoj knjizi „se osporavaju popularni prikazi medija, kao i uverenje da su američke žene zadovoljne ulogom 'srećnih domaćica', zarobljenih u svojim domovima u predgrađima, bez želje i potrebe da učestvuju u javnom životu i donošenju političkih odluka”.[1]

Opis dela[uredi | uredi izvor]

Beti Fridan (1960)

Mistika ženstvenosti počinje poglavljem koji je nazvan „Problem koji nema ime”[6] koji označava nesrećne žene tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[6] Govori se o životima nekoliko domaćica širom Sjedinjenih Američkih Država koje su nesrećne uprkos tome što su u materijalnome smislu opskrbljene, imajući muževe i decu.[7] Pored toga, Fridan je analizirala ženske magazine, ženski obrazovni sistem i reklame koje su krivci za pomenuto stanje u žena i rasprostranjenih slika prosečnih žena tih godina. Štetni efekti ove slike o ženama suzio je obim žene samo u privatnu sferu i naterao je mnoge žene da izgube svoj identitet.[4]

Predviđeni nastavak[uredi | uredi izvor]

Fridan je prvobitno nameravala da napiše i knjigu nastavak Mistike ženstvenosti koji bi se zvao Žena: Četvrta dimenzija, ali je umesto toga napisala istoimeni članak koji se pojavio u Lejdiz houm žurnal u junu 1964. godine.[8] [9]

Uticaji od[uredi | uredi izvor]

Poglavlje koje je o Zigmundu Frojdu, inspirisano je filosofkinjom Simon de Bovoar i njenim delom Drugi pol (1949).[10] Pomenuta knjiga De Bovoar je ujedno i „knjiga koja mu (drugome valu feminizma) prethodi i koja povezuje i razgraničava prvi i drugi talas”[1] feminizma.

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Mistika ženstvenosti privukla je k feminizmu veliki broj belih žena srednje klase.[11] Njena knjiga "uzela je komplikovane i žargonske ideje psihologa, ekonomista i političkih teoretičara i pretočila ih u moćnu, čitljivu, relativnu prozu koja je dirnula milione".

Nacionalna organizacija za žene (engl. National Organization for Women — NOW) organizovana je 1966. godine sa 30 žena različitoga porekla; Fridan, kao prva predsednica ove organizacije, bila je jedan od njih i pomogla je da se napravi osnivačka izjava Nacionalne organizacije za žene. U izjavi se traži "istinska jednakost za sve žene". Nacionalna organizacija za žene je zahtevala uklanjanje svih barijera ka „jednakom i ekonomskom napretku".[12] Friedanov uticaj vidi se u osnivačkoj izjavi; glavni naglasak knjige je „ženska potreba za identitetom i autonomijom", a izjava Nacionalne organizacije za žene kaže: „Nacionalna organizacija za žene je posvećena tvrdnji da su žene prije svega ljudska bića, koja ... moraju imati šansu da razviju svoj puni ljudski potencijal." [11]

Mistična ženstvenost smatraju se jednom od najuticajnijih nefiktivnih knjiga 20. veka i za nju se uveliko smatra da započinje početak feminizma drugoga vala u Sjedinjenim Državama.[13] [14] Fridan je nakon objavljivanja dobila stotine pisama od nesrećnih domaćica, a i sama je pomogla da se pronađu te domaćice.

Ovaj period je obrađen u TV-seriji Gospođa Amerika (2020) u kojoj Trejsi Alman tumači lik Beti Fridan.

Izvori[uredi | uredi izvor]

Napomene

  1. ^ a b v g d Lončarević, Katarina (2011). Liberalni feminizam u 20. veku. Novi Sad: Mediterran Publishing. str. 127—137. 
  2. ^ Patricia Sullivan (5. 2. 2006). „Voice of Feminism's 'Second Wave'”. Washington Post. str. 2. Pristupljeno 18. 2. 2011. 
  3. ^ Coontz, Stephanie (2011). A Strange Stirring: The Feminine Mystique and American Women at the Dawn of the 1960s. New York: Basic Books. str. 145–149. 
  4. ^ a b Friedan, Betty (2013). The Feminine Mystique. W.W.Norton & Company, Inc. str. xi—xx. ISBN 978-0-393-93465-6. 
  5. ^ „The Feminine Mystique | work by Friedan”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 6. 2019. 
  6. ^ a b Fridan, Beti. „Problem koji nema ime”. Genero: časopis za feminističku teoriju i studije kulture. 14: 215—233. 
  7. ^ „The Feminine Mystique Summary”. Enotes.com. Pristupljeno 18. 2. 2011. 
  8. ^ American National Biography Online: Friedan, Betty
  9. ^ Patricia Bradley (2004). Mass Media and the Shaping of American Feminism, 1963-1975. Univ. Press of Mississippi. str. 312. ISBN 978-1-60473-051-7. 
  10. ^ Webster, Richard (2005). Why Freud Was Wrong: Sin, Science and Psychoanalysis. Oxford: The Orwell Press. str. 22. ISBN 0-9515922-5-4. 
  11. ^ a b Friedan, Betty; Fermaglich, Kirsten; Fine, Lisa (2013). The Feminine Mystique: The Contexts, The Scholarship on the Feminine Mystique (1st izd.). New York: W. W. Norton. str. xvii. 
  12. ^ Hunt, Michael H. (26. 6. 2015). The World Transformed. Oxford University Press. str. 219—226. ISBN 9780199371020. 
  13. ^ Margalit Fox (5. 2. 2006). „Betty Friedan, Who Ignited Cause in 'Feminine Mystique,' Dies at 85”. The New York Times. Pristupljeno 19. 2. 2017. 
  14. ^ Spender, Dale (1985). For the Record: The Making and Meaning of Feminist KnowledgeNeophodna slobodna registracija. Women's Press. str. 7–19. ISBN 0704328623. 
  • Coontz, Stephanie . Čudno miješanje: "Ženska mistika" i Amerikanke u zoru šezdesetih (Osnovne knjige; 2011) 222 stranice ISBN 0-465-00200-5
  • Meierovitz, Joanne. "Mit o ženskoj mistici" u Mithovoj Americi: Istorijska antologija,II svezak . 1997. Gerster, Patrick i Cords, Nicholas. (izd. ) Brandivine Press, St. James, NI. ISBN 1-881089-97-5 ISBN 1-881089-97-5.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мистика_женствености&oldid=27826044”