Pređi na sadržaj

Mišelinov vodič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mišelinovi vodiči (fr. Guide Michelin) su serija vodiča koje je izdao francuski proizvođač guma Mišelin počev od 1900. godine. Vodič dodeljuje do tri Mišelin zvezdice za kvalitet odabranim restoranima. Sticanje ili gubitak zvezde ili zvezda može imati dramatične efekte na uspeh restorana. Mišelin takođe objavljuje Zelene vodiče, seriju opštih vodiča za gradove, regione i zemlje.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Prvi Mišelinov vodič, objavljen 1900.

Godine 1900. na putevima Francuske bilo je manje od 3.000 automobila. Da bi povećali potražnju za automobilima i, shodno tome, automobilskim gumama, proizvođači automobilskih guma, braća Eduar i Andre Mišelin objavili su vodič za francuske automobiliste.[1] Podeljeno je skoro 35.000 primeraka ovog prvog besplatnog izdanja vodiča. Pružao je informacije vozačima, kao što su mape, uputstva za popravku i zamenu guma, liste automehaničara, hotela i benzinskih pumpi širom Francuske.

Godine 1904. braća su objavila vodič za Belgiju sličan Mišelinovom vodiču.[2] Mišelin je kasnije predstavio vodiče za Alžir i Tunis (1907); Alpe i Rajnu (severna Italija, Švajcarska, Bavarska i Holandija) (1908); za Nemačku, Španiju i Portugaliju (1910); Britanska ostrva (1911); i "Zemlje sunca" (Les Pays du Soleil) (Severna Afrika, Južna Italija i Korzika) (1911). Godine 1909. objavljena je verzija vodiča za Francusku na engleskom jeziku.[3]

Tokom Prvog svetskog rata, objavljivanje vodiča je obustavljeno. Posle rata, nastavili su da revidirana izdanja vodiča poklanjaju sve do 1920. godine. Priča se da je Andre Mišelin, dok je bio u poseti jednom trgovcu gumama, primetio da se kopije vodiča koriste za podupiranje radnog stola. Na osnovu principa da „čovek istinski poštuje samo ono što plaća“, Mišelin je odlučio da naplati cenu vodiča, koja je 1922. bila oko 750 franaka ili 2,15 dolara.[4] Takođe su napravili nekoliko promena, posebno nabrajajući restorane po određenim kategorijama, dodajući liste hotela (u početku samo za Pariz) i uklanjajući reklame u vodiču.[5] Prepoznajući rastuću popularnost delova o restoranima u vodiču, braća su angažovala tim inspektora, koji su uvek bili anonimni, da posećuju i pregledaju restorane.[6]

Sledeći Marejove i Bedekerove vodiče, Mišelinov vodič je počeo da dodeljuje zvezde za dobre restorane 1926. U početku je bila dodeljivana samo jedna zvezda. Zatim, 1931. godine, uvedena je hijerarhija: nula, jedna, dve i tri zvezdice. Konačno, 1936. objavljeni su kriterijumi za rangiranje:[5]

  • *: "Veoma dobar restoran u svojoj kategoriji" (Une très bonne table dans sa catégorie)
  • **: "Odlična kuhinja, vredi obilaska" (Table excellente, mérite un détour)
  • ***: "Izuzetna kuhinja, vredna posebnog putovanja" (Une des meilleures tables, vaut le voyage).[7]

Godine 1931. korice vodiča su promenjene iz plave u crvenu i tako je ostalo u svim narednim izdanjima.[7] Tokom Drugog svetskog rata, objavljivanje je ponovo obustavljeno. Godine 1944, na zahtev savezničkih snaga, vodič za Francusku iz 1939. je posebno ponovo štampan za vojnu upotrebu; njegove karte su ocenjene kao najbolje i najsavremenije. Objavljivanje godišnjeg vodiča je nastavljeno 16. maja 1945, nedelju dana nakon Dana pobede u Evropi.[5]

U ranim posleratnim godinama, dugotrajni efekti nestašice u ratu naveli su Mišelin da nametne gornju granicu od dve zvezdice; do 1950. francusko izdanje navodi 38 objekata za koje se smatra da ispunjavaju ovaj standard.[8] Prvi Mišelinov vodič za Italiju objavljen je 1956. godine. U prvom izdanju nije dodelio zvezdice. Godine 1974. objavljen je prvi vodič za Britaniju od 1931. godine. Dodeljeno je dvadeset pet zvezdica.[9]

Godine 2005. Mišelin je objavio svoj prvi američki vodič, koji pokriva 500 restorana u pet opština Njujorka i 50 hotela na Menhetnu. Godine 2007. pokrenut je Mišelinov vodič za Tokio. Iste godine vodič je predstavio časopis, Étoile. Godine 2008. dodata je knjiga o Hong Kongu i Makau.[5] Od 2013. godine, vodič je objavljen u 14 izdanja koja pokrivaju 23 zemlje.[2]

Godine 2022. vodič se proširio na Kanadu, pokrivajući Toronto i Vankuver.

Vodič je objavio svoju prvu listu restorana u američkoj državi Florida 9. juna 2022, nakon što je godinu dana ranije postigao dogovor sa turističkim odborima u državi.[10][11] Vodič je dodelio jednu rang-listu sa dve zvezdice i četrnaest rang-lista sa jednom zvezdicom i 29 Bib gurmana.[12][13]

Krajem 2022. vodič se proširio na Vijetnam i Maleziju.

Metode i izgled

[uredi | uredi izvor]
Jela napravljena u restoranima sa Mišelinovim zvezdicama

Crveni vodiči su kroz istoriju naveli mnogo više restorana nego rivalski vodiči, oslanjajući se na opsežan sistem simbola koji opisuju svaki u samo dva reda. Recenzije restorana sa zvezdicama uključuju i dva do tri kulinarska specijaliteta. Kratki rezimei (2–3 reda) dodati su 2002/2003. da bi se poboljšali opisi objekata. Ovi rezimei su napisani na jeziku zemlje za koju je vodič objavljen (iako je knjiga o Španiji i Portugalu samo na španskom), ali su simboli isti u svim izdanjima.[14]

Zvezdice

[uredi | uredi izvor]

Mišelinovi inspektori anonimno posećuju restorane i dodeljuju jednu, dve ili tri zvezdice za one koji se smatraju bar veoma dobrim:

  • *: "Kuvanje visokog kvaliteta, vredi se zaustaviti" (Cuisine de qualité, mérite une halte)
  • **: "Odlična kuhinja, vredi obilaska" (Cuisine excellente, mérite un détour)
  • ***: "Izuzetna kuhinja, vredna posebnog putovanja" (Une des meilleures cuisine, vaut le voyage).[7]

Francuski kuvar Pol Bokuz, jedan od pionira nouvelle cuisine šezdesetih godina prošlog veka, rekao: „Mišelin je jedini vodič koji se računa“.[15] U Francuskoj, kada se vodič objavljuje svake godine, izaziva medijsku pomamu koja se poredi sa onim za godišnju dodelu Oskara za filmove. Mediji i drugi raspravljaju o mogućim pobednicima, špekulacije su prisutne, a TV i novine raspravljaju o tome koji restoran bi mogao da izgubi, a koji bi mogao da dobije Mišelinovu zvezdu.[16][17][18][19]

Mišelinov vodič takođe dodeljuje „Zvezde u usponu“, što je pokazatelj da restoran ima potencijal da se kvalifikuje za zvezdicu ili dodatnu zvezdu.

Zelene zvezde

[uredi | uredi izvor]
Green Star
Green Star

Godine 2020, Mišelinov vodič je lansirao amblem održivosti koji simbolizuje izvrsnost u održivoj gastronomiji.[20] Objekat nagrađen ovom zelenom zvezdom dobija prostor na veb stranici vodiča za kuvara da opiše viziju restorana.[20]

Bib Gurman

[uredi | uredi izvor]

Od 1997.[21] vodič takođe ističe restorane koji nude „izuzetno dobru hranu po umerenim cenama“, što se sada zove „Bib Gourmand„. Oni moraju ponuditi stavke menija po ceni ispod maksimuma utvrđenog lokalnim ekonomskim standardima. Bib (Bibendum) je nadimak kompanije za Mister Mišelina, njenog korporativnog logoa više od jednog veka.

  • A meal from a Michelin-rated restaurant in Helsinki, Finland
    Obrok iz restorana sa Mišelinovom zvezdom u Helsinkiju, Finska
  • A course in a Michelin-starred restaurant in Geneva, Switzerland
    Obrok u restoranu sa Mišelinovom zvezdom u Ženevi, Švajcarska
  • A course in a Michelin-starred restaurant in Tokyo, Japan
    Obrok u restoranu sa Mišelinovom zvezdom u Tokiju, Japan
  • A course in a Michelin-starred restaurant in Los Angeles, United States
    Obrok u restoranu sa Mišelinovom zvezdom u Los Anđelesu, Sjedinjene Države

Tanjir

[uredi | uredi izvor]

Godine 2016. dodat je novi simbol, Tanjir, koji prepoznaje restorane koji „jednostavno služe dobru hranu“.[22]

Ključevi, za hotele

[uredi | uredi izvor]

Mišelin planira da dodeljuje „ključeve“ hotelima od 2024. Mišelin navodi da će nagrada ključ "odlikovati izuzetne objekte koje vode timovi sa jedinstvenim oblicima znanja" i da će nagrade biti dodeljene nakon anonimnih boravaka od strane selekcionih timova Mišelinovog vodiča.[23][24]

Ne-restoranska hrana

[uredi | uredi izvor]

Godine 2014. Mišelin je uveo posebnu listu gastro-pabova u Irskoj.[25] Godine 2016. Mišelin vodič za Hong Kong i Makao je predstavio pregled značajnih restorana ulične hrane.[26][27] Iste godine, vodič iz Singapura predstavio je prve Mišelinove zvezdice za lokacije ulične hrane, za hongkonšku piletinu sa soja sosom, pirinčem i rezancima, i rezancima sa svinjetinom.[28]

Druge ocene

[uredi | uredi izvor]
Mišelinov vodič, crvena oznaka „viljuška i kašika“ u restoranu Miodova u Krakovu, u Poljskoj, za 2017. i 2018.

Svi navedeni restorani, bez obzira na zvezdicu, Bib Gourmand, ili status Tanjira, takođe dobijaju oznaku „viljuška i kašika“, kao subjektivni odraz ukupnog komfora i kvaliteta restorana.[29] Rangiranje se kreće od jedan do pet: jedna viljuška i kašika predstavljaju „udoban restoran“, a pet označava „luksuzni restoran“. Viljuške i kašike crvene boje označavaju restoran koji se takođe smatra „prijatnim“.

Zeleni vodiči

[uredi | uredi izvor]

Mišelinovi Zeleni vodiči pregledaju i ocenjuju druge atrakcije osim restorana. Postoji Zeleni vodič za Francusku u celini, i detaljniji za svaki od deset regiona u Francuskoj. Drugi Zeleni vodiči pokrivaju mnoge zemlje, regione i gradove van Francuske. Mnogi Zeleni vodiči su objavljeni na nekoliko jezika. Oni uključuju osnovne informacije i abecedni odeljak koji opisuje interesantne tačke. Kao i Crveni vodiči, oni koriste sistem sa tri zvezdice za preporuku objekata, u rasponu od „vredno putovanja“ do „vredno obilaska“ i „zanimljiv“.

Kontroverze

[uredi | uredi izvor]

Navodi o slabim standardima inspekcije i pristrasnosti

[uredi | uredi izvor]

Paskal Remi, veteran Mišelinov inspektor sa sedištem u Francuskoj, napisao je knjigu L'Inspecteur se met à table (Inspektor sedi za stolom), objavljenu 2004. Remijev radni odnos je prekinut u decembru 2003. kada je obavestio Mišelin o svojim planovima da objavi ovu knjigu.[30] Podneo je sudski spor za nepravedno otpuštanje, koji je bio neuspešan.[31]

Remi je opisao život francuskog Mišelinovog inspektora kao usamljenički, nedovoljno plaćen naporan rad, zbog koga se nedeljama vozio po Francuskoj, večerao sam, pod velikim pritiskom da podnese detaljne izveštaje sa strogim rokovima. On je tvrdio da je vodič postao opušten u svojim standardima. Iako Mišelin navodi da su njegovi inspektori posećivali svih 4.000 pregledanih restorana u Francuskoj svakih 18 meseci, i sve restorane sa zvezdicama nekoliko puta godišnje, Remi je rekao da je bila moguća samo jedna poseta svake 3 1⁄2 godine jer je u Francuskoj bilo samo 11 inspektora kada je on primljen, a ne 50 ili više koje je nagovestio Mišelin. Taj broj se, kako je rekao, smanjio na pet do trenutka kada je otpušten u decembru 2003.[30]

Remi je takođe optužio vodiča za favorizovanje. On je naveo da je Mišelin tretirao poznate i uticajne kuvare, kao što su Pol Bokuz i Alen Dukas, kao „nedodirljive“ i da ne podležu istim rigoroznim standardima kao manje poznati kuvari.[32] Mišelin je negirao Remijeve optužbe, ali je odbio da kaže koliko je inspektora zapravo zapošljavao u Francuskoj. U odgovoru na Remijevu izjavu da su određeni kuvari sa tri zvezdice nedodirljivi, Mišelin je rekao: „Ne bi bilo smisla reći da restoran vredi tri zvezdice da nije istina, ako ni zbog čega drugog osim zbog toga što bi mušterija pisala i rekla nam."[33]

Neželjene zvezde

[uredi | uredi izvor]

Neki ugostitelji su tražili od Mišelina da ukine zvezdicu, jer su smatrali da to stvara nepoželjna očekivanja kupaca ili pritisak da troše više na uslugu i dekoraciju.[34] Značajni slučajevi uključuju:

  • Casa Julio (Fontanars dels Alforins, Spain): Nakon što je 2009. dobio zvezdu, kuvar restorana Hulio Bioska smatrao je da je nagrada dodeljena jelima koja mu se ne dopadaju i koja su mu ograničavala kreativnost. Pokušao je da skine svoju zvezdu, a u decembru 2013. ukinuo je svoj degustacioni meni. Uklanjanje se dogodilo u vodiču za 2015.[35][36]
  • Petersham Nurseries Café (London): Nakon što je dobila zvezdu 2011. godine, osnivač i kuvar Skaj Gingel je primila žalbe od gostiju koji su očekivali svečanu večeru, što je dovelo do njenog pokušaja da ukloni zvezdu i njenog kasnijeg povlačenja iz restorana. Tada je rekla da se kaje zbog svojih primedbi i da bi pozdravila zvezdu.[35][37][38]
  • 't Huis van Lede (Belgija): Nakon što je dobio zvezdicu 2014. godine, kuvar Frederik Dug je rekao da ne želi Mišelinovu zvezdu ili poene u vodiču za restorane jer neki kupci nisu bili zainteresovani za jednostavnu hranu iz restorana sa Mišelinovim zvezdicama.[39]

Gubitak zvezde

[uredi | uredi izvor]

Pritisak da se zadrže Mišelinove zvezde može biti ogroman, jer će gubitak zvezde gotovo neizbežno imati značajan uticaj na poslovanje. Rašireno je verovanje da je šef kuhinje Bernar Luazo izvršio samoubistvo 2003. nakon što je čuo glasine da će njegov restoran sa tri zvezdice, La Côte d'Or, biti spušten na dve zvezdice.[40]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Mayyasi, Alex (23. 6. 2016). „Why Does a Tire Company Publish the Michelin Guide?”. Priceonomics. Arhivirano iz originala 16. 10. 2016. g. 
  2. ^ a b „The Michelin Guide: 100 editions and over a century of history”. ViaMichelin.co.uk. 2. 3. 2009. Arhivirano iz originala 2013-05-05. g. Pristupljeno 20. 5. 2013. 
  3. ^ „Le guide Michelin en quelques dates”. Association des Collectionneurs de Guides et Cartes Michelin (na jeziku: francuski). 13. 5. 2010. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 19. 5. 2013. 
  4. ^ Wertenbaker, Charles (5. 6. 1954). „The Testing of M. Thuilier”. The New Yorker. Arhivirano iz originala 29. 6. 2016. g. 
  5. ^ a b v g „The Michelin Guide: 100 editions and over a century of history”. ViaMichelin.co.uk. 2. 3. 2009. Arhivirano iz originala 2013-05-05. g. Pristupljeno 20. 5. 2013. 
  6. ^ „Michelin Guide History, restaurant and dining guides”. Provence and Beyond. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 19. 5. 2013. 
  7. ^ a b v „Michelin Guide History, restaurant and dining guides”. Provence and Beyond. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 19. 5. 2013. 
  8. ^ „The Michelin Guide”. The Manchester Guardian (32275). 28. 3. 1950. str. 4. Pristupljeno 17. 3. 2020 — preko Newspapers.com. 
  9. ^ Dawson, Helen (24. 3. 1974). „British Michelin revived”. The Observer (9530). London. str. 40 — preko Newspapers.com. 
  10. ^ Freund, Helen (1. 11. 2021). „Tampa, Orlando and Miami restaurants can now earn Michelin stars”. Tampa Bay Times (na jeziku: engleski). 
  11. ^ Frías, Carlos (16. 5. 2022). „Mark your calendars. We finally know when Florida restaurants will get Michelin stars”. Miami Herald — preko Bradenton Herald. 
  12. ^ „MICHELIN Guide 2022 – Florida”. michelin.com. Arhivirano iz originala 7. 10. 2022. g. Pristupljeno 10. 6. 2022. 
  13. ^ Kara, Faiyaz. „The Michelin Guide handed out its stars tonight. Here are the Florida restaurants that earned them”. Orlando Weekly (na jeziku: engleski). 
  14. ^ Michelin Guide Great Britain & Ireland (2000), Netherlands (2007), Benelux (2003)
  15. ^ Ragavan, Surekha (23. 10. 2012). „Taste test: Menu by three-star Michelin chef Philippe Marc”. Time Out Kuala Lumpur. Arhivirano iz originala 15. 1. 2013. g. 
  16. ^ Reddy, Sumathi (4. 10. 2011). „Michelin Stars Align for Seven NYC Restaurants”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 9. 11. 2016. g. 
  17. ^ Fabricant, Florence (4. 10. 2011). „Off the Menu”. The New York Times. Arhivirano iz originala 6. 2. 2016. g. 
  18. ^ „Tokyo retains title as Michelin's gourmet capital”. Asahi Shimbun. Reuters. 29. 11. 2011. Arhivirano iz originala 4. 12. 2011. g. 
  19. ^ Cheney, Catherine (9. 9. 2011). „Taking the Pop-Up Restaurant to New Heights”. Spiegel Online. Arhivirano iz originala 31. 12. 2011. g. 
  20. ^ a b „Michelin Guide 2020: The New Sustainability Emblem”. News & Views. Michelin Guide. 17. 2. 2020. Pristupljeno 21. 12. 2020. 
  21. ^ „What Is The MICHELIN Bib Gourmand Award?”. Michelin Guide. 
  22. ^ „To the Stars and Beyond”. Michelin Guide. 
  23. ^ „A Distinction for the Hotel Selection—the Michelin Key”. Michelin Guide. 5. 10. 2023. 
  24. ^ „Michelin Guide will start rating hotels with 'key' awards”. The Washington Post. 6. 10. 2023. 
  25. ^ „Four Clare pubs listed in 2014 Michelin Guide”. Clare Champion. 19. 5. 2014. Arhivirano iz originala 8. 9. 2015. g. Pristupljeno 4. 1. 2016. 
  26. ^ Callaghan, Adam H. (5. 11. 2015). „Michelin Recognizes Street Food for the First Time in Its Hong Kong Guide”. Eater. Arhivirano iz originala 23. 1. 2016. g. Pristupljeno 2. 2. 2016. 
  27. ^ „Michelin includes street food for first time in Hong Kong guide”. The Guardian. 5. 11. 2015. Arhivirano iz originala 2. 2. 2016. g. Pristupljeno 2. 2. 2016. 
  28. ^ Kim, Soo (25. 7. 2016). „Singapore street food stalls get Michelin stars”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 22. 9. 2016. g. Pristupljeno 8. 8. 2016. 
  29. ^ How to Use This Guide Arhivirano 3 januar 2011 na sajtu Wayback Machine, Michelin, accessed 20 May 2013
  30. ^ a b Sage, Adam. "J'Accuse: Michelin cooks the books", The Times, 31 May 2004
  31. ^ Henley, John. "Michelin bean-spiller loses court battle", The Guardian, 15 December 2004
  32. ^ Sage, Adam. "J'Accuse: Michelin cooks the books", The Times, 31 May 2004
  33. ^ "Michelin Man Jolts French Food World" Arhivirano 1 jul 2017 na sajtu Wayback Machine, The New York Times, 25 February 2004
  34. ^ Gergaud, Olivier; Storchmann, Karl; Verardi, Vincenzo (22. 5. 2012). „Expert Opinion and Quality Perception of Consumers: Evidence from New York City Restaurants”. SSRN Electronic Journal. ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.2064554. 
  35. ^ a b Mount, Ian (11. 12. 2014). „The curse of the Michelin-star restaurant rating”. Fortune. Arhivirano iz originala 8. 3. 2016. g. Pristupljeno 2. 2. 2016. 
  36. ^ „The chef who gave up his Michelin star”. El País. 2. 12. 2014. Arhivirano iz originala 11. 1. 2016. g. Pristupljeno 2. 2. 2016. 
  37. ^ „Skye Gyngell: curse of the Michelin star has driven me out of the kitchen”. The Daily Telegraph. 21. 2. 2012. Arhivirano iz originala 11. 1. 2016. g. Pristupljeno 2. 2. 2016. 
  38. ^ „摘星變詛咒 難耐食客投訴不絕 女廚棄米芝蓮榮耀 - 蘋果日報 - 兩岸國際 - 20120222”. Apple Daily 蘋果日報. Arhivirano iz originala 11. 1. 2016. g. Pristupljeno 2. 2. 2016. 
  39. ^ Dixler, Hillary (13. 3. 2014). „Chef in Belgium Gives Back His Michelin Star”. Eater. Arhivirano iz originala 11. 1. 2016. g. Pristupljeno 2. 2. 2016. 
  40. ^ Steinberger, Michael (5. 2. 2016). „Michelin and the Deaths of Two French Chefs”. The New Yorker. 

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Michelin Guide to the British Isles, London: Michelin Tyre Company, 1913, OL 14022740M  (+ List of excursions)
  • Amiens before and during the war, Clermont-Ferrand: Michelin and Cie, 1919, OCLC 887914, OL 13521961M 
  • Michelin Guide to the Battlefields of the World War, Milltown, N.J.: Michelin, 1919, OL 24432211M 
  • Strasbourg (na jeziku: francuski), Clermont-Ferrand: Michelin & Cie, 1919, OL 24638163M 
  • St. Quentin-Cambrai (na jeziku: francuski), Clermont-Ferrand: Michelin & cie, 1921, OL 24786012M 
  • Trois étoiles au Michelin: Une histoire de la haute gastronomie française et européenne, by Jean-François Mesplède and Alain Ducasse, . 2004. ISBN 2-7000-2468-0.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). Follows the 60-odd chefs who have been awarded three stars.
  • The Perfectionist: Life and Death in Haute Cuisine, by Rudolph Chelminski, . 2006. ISBN 978-0-14-102193-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). The story of Bernard Loiseau.
  • From behind the wall: Danish Newspaper Berlingske Employee 'Awards'

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мишелинов_водич&oldid=28465541”