Pređi na sadržaj

Mišel Turnije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mišel Turnije
Mišel Turnije
Lični podaci
Datum rođenja(1924-12-19)19. decembar 1924.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti18. januar 2016.(2016-01-18) (91 god.)
Mesto smrtiŠoazel (Ivlen), Francuska
Zanimanjeknjiževnik
Književni rad
Najvažnija delaPetko ili limbovi Pacifika, Kralj Vilovnjaka, Zlatna kapljica
NagradeGonkurova nagrada, Velika nagrada za roman Francuske akademije

Mišel Turnije (fr. Michel Tournier; Pariz 19. decembar 1924 -- Šoazel 18. januar 2016) bio je francuski pisac. Dobitnik je nagrada kao što su Velika nagrada za roman Francuske akademije 1967. godine za roman Petko ili limbovi Pacifika i Gonkurovu nagradu za Kralja Vilovnjaka 1970. godine. Njegova inspiracija uključivala je tradicionalnu nemačku kulturu, katoličanstvo i filozofije Gastona Bachelarda-a. Stanovao je u Šoazelu i bio član Akademie Gonkur. Njegova autobiografija prevedena je i objavljena kao Duh vetra (The Wind Spirit, Beacon Press, 1988). Bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. [1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Turnije je rođen u Francuskoj od roditelja koji su se upoznali na Sorboni tokom studija nemačkog jezika, a mladost je proveo u Sen Žermen an Leu. Nemački je naučio rano, boraveći svakog leta u Nemačkoj. Studirao je filozofiju na Sorboni i na univerzitetu u Tibingenu i pohađao kurs filozofa Morisa de Gandilaka. Želeo je da predaje filozofiju u srednjoj školi, ali, kao i njegov otac, nije uspeo da dobije francusku agregaciju (takmičarski ispit za državnu službu u francuskom sistemu javnog obrazovanja) .

Turnije se pridružio Radio France-u kao novinar i prevodilac i vodio L'heure de la culture française. Godine 1954. radio je u reklami za Evropu 1 . Takođe je sarađivao za novinama Le Monde i Le Figaro. Od 1958. do 1968. godine, Turnije je bio glavni urednik francuske izdavačke kuće Plon. Godine 1967. Turnije je objavio svoju prvu knjigu, Petko ili limbovi Pacifika, prepričavanje Robinzona Krusoa Daniela Defoa, za koju je nagrađen Velikom nagradom za roman Francuske akademije.

Suosnivač je, 1970. godine, sa fotografom Lisijenom Klergom (Lucien Clergue) i istoričarem Žan-Morisom Ruketom (Jean-Maurice Rouquette), godišnjeg festivala fotografije Rencontres d'Arles-a. U isto vreme napravio je za televiziju pedeset izdanja mesečnog programa Chambre noire, posvećenih fotografiji, uz intervjuisanje fotografa za svaki program.

Turnije je umro 18. januara 2016. u Šoazelu u Francuskoj u 91. godini [2]

Odabrani radovi[uredi | uredi izvor]

  • Vendredi ou les Limbes du Pacifique (Friday) (1967) - Grand Prix du roman de l'Académie française
  • Le Roi des aulnes (1970) (The Erl-King translated 1972 by Barbara Bray, a.k.a. The Ogre)

Le Roi des aulnes je napravljen film 1996. godine Der Unhold (The Ogre), u režiji Volker Schlöndorff-a i takođe je prilagođen za scenu Tom Perrin 2002. godine.

  • Les Météores (Blizanci, 1975)
  • Le Vent Paraclet (Duh vetra, 1977)
  • Vendredi ou la Vie sauvage (Petko i Robinson, 1977)
  • Le Coq de bruyère (Fetišist i druge priče, 1978)
  • Gaspard, Melchior et Balthazar (Četiri mudraca, 1980)
  • Le Vol du vampire (1981)
  • Gilles et Jeanne (Gilles and Jeanne, 1983)
  • La Goutte d'or ( Zlatna kapljica, 1986)
  • Petites Proses (1986)
  • Le Medianoche amoureux (The Midnight Love Feast, 1989)
  • La Couleuvrine (1994)
  • Le Miroir des idées (Ogledalo ideja, 1994)
  • Eléazar ou la Source et le Buisson (Eleazar, Izlazak na zapad, 1996)
  • Časopis ektime (2002)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nobelpristagaren klar redan i morgon”. DN.SE. Pristupljeno 19. 1. 2016. 
  2. ^ „L'écrivain Michel Tournier est mort à l'âge de 91 ans” (na jeziku: francuski). Le Figaro.fr. Pristupljeno 18. 1. 2016. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Montiel, Luis (2003). „Más acá del bien en el mal. Topografía de la moral en Nietzsche, Mann y Tournier” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 29. 03. 2017. g. Pristupljeno 14. 01. 2021. 
  • Christopher Anderson: Deca Mišela Turnijea: mit, intertekst, inicijacija. Peter Lang. 1998. 145str.
  • Walter Redfern: Le Coq De Bruyere. Michel Tournier . Fairleigh Dickinson University Press. 1996. 138str.
  • William Cloonan: Mišel Turnije. Twayne. 1985. 110str.
  • Colin Davis: Mišel Turnije: Filozofija i fikcija. Clarendon Press. 1988. 222str.
  • Rachel Edwards: Mit i fikcija Mišela Turnijea i Patrika Grainvila. Edwin Mellen Press. 1999. 310str.
  • David Gascoigne: Mišel Turnije. Berg. 1996. 234str.
  • Mairi Maclean: Mišel Turnije: Istraživanje ljudskih odnosa. Bristol Academic. 2003. 308str.
  • Susan Petit: Metafizičke fikcije Mišela Turnijea. Izdavačka kuća John Benjamins. 1991. 224str.
  • Pary Pezechkian-Weinberg: Michel Tournier: marginalité et création. Peter Lang. 1997. 170str. Jezik: francuski.
  • David Platten: Mišel Turnije i metafora fantastike. Liverpool University Press. 1999. 250str.
  • Martin Roberts: Michel Tournier: Bricolage and Cultural Mythology. Anma Libri.. 1994. 192str.
  • Jane Kathryn Stribling: Plenitude Restored, Or, Trompe L'oeil: The Problématic of Fragmentation and Integration in the Prose Works of Pierre Jean Jouve and Michel Tournier: Peter Lang. 1998. 339str.
  • Mišel Turnije: Duh vetra: autobiografija. Preveo Arthur Goldhammer. Beacon Press. 1988. 259str.
  • Vladimir Tumanov: “John and Abel in Michel Tournier’s Le Roi des Aulnes.” Romanička revija 90 (3) 1999: 417-434str.
  • Michael Worton (urednik): Mišel Turnije . Longman. 1995. 220str.
  • Zhaoding Yang: Michel Tournier: La Conquête de la Grande Santé. Peter Lang. 2001. 175str. Jezik: francuski.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мишел_Турније&oldid=27388360”