Miljko Kovačević
| Miljko Kovačević | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1905. |
| Mesto rođenja | Viča, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 1982. (76/77 god.) |
| Mesto smrti | Viča, SFR Jugoslavija |
| Umetnički rad | |
| Polje | Klesarstvo |
| Pravac | Kamenorezaštvo zapadne Srbije |
Miljko Kovačević (1905−1982) iz Viče jedan je od poslednjih majstora dragačevskog kamenoreza.[1]
Život i delo[uredi | uredi izvor]
Učenik Ljuba Đekića iz Rtiju.[2]
Spomenike i krajputaše izrađivao je od živičkog peščara u koje je majstorski urezivao pravilna slova, krstove, Hristova raspeća, golubove koji zoblju grožđe i razne predmete koji bliže određuju pokojnikovu ličnost: vojnicima oružje i medalje i druga ratnička obeležja; domaćinima - ključeve; đacima - knjige i mastionice; momcima - dvojnice; devojkama - kotarice sa pletivom.[2]
Za razliku od većine dragačevskih kamenorezaca, svoje rukorade bojio je smirenim bojama.[1]
Pisao je epitafe za kamenoresce Mihajloviće iz Krivače.[3]
Epitafi[uredi | uredi izvor]
U kamen je upisivao opširne životopise pokojnika:
Krajputaš Đorđu Kostiću (†1915) (kraj puta Viča−Guča)
- Za večnu uspomenu
- našem ocu i bratu
- koji propade
- ĐORĐE KOSTIĆ
- iz Guče
- koji kao čestit
- i pošten građanin
- poživi 48 godina
- a kao vojni obveznik stupijo je
- u ovaj evropski rat
- pri štabu sa svojim konjom
- kao komordžija
- X kombinovatog puka III poziva
- a prilikom evakuacije Srbije
- pri ostupanju vojske na Krf
- i putovanju preko Albanije 1915. g.
- negde je umro, izveštaja nema gde.
- Bog da mu dušu prosti
- Bileg ovaj podigoše
- sinovi Milisav i Radovan.
- Pisa Miljko Kovačević iz Viče.[4]
Spomenik Jovanu Kovačeviću (†1938) (Viča – Mirkovac)
- Ovde je saranjen
- JOVAN A. KOVAČEVIĆ
- Uvaženi građanin
- i ekonom sela Viče
- koi časno poživi
- među ljudima 59 god.
- i učastvovoe u evropskom ratu
- od 1912–1918. g. kao narednik
- A umro 31 marta 1938 god.
- I Bog da mu dušu prosti
- Spomen mu podigoše
- sin Boško
- žena Darinka
- Pisa Miljko Kovačević
- Viča u 1938 g.[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ a b Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”. str. 51—52.
- ^ Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
- ^ a b Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Marinković, Radovan M (1985). Dragačevski zanati i zanimanja. Čačak: Litopapir.
- Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: Litopapir.
- Marinković, Radovan M.; Marinković, Zoran (2010). Pisci iz Dragačeva : [leksikon]. Guča: Biblioteka Opštine Lučani. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Stojić, Nikola Nika (2011). Dragačevski epitafi : zapisi sa nadgrobnika i krajputaša (2. dopunjeno izd.). Čačak: Međuopštinski istorijski arhiv. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.