Pređi na sadržaj

Modrovrane

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Modrovrane
Coracias benghalensis
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Coraciiformes
Porodica: Coraciidae
Rafinesque, 1815
Rodovi

Modrovrane (lat. Coraciidae) porodica su ptica koje po izgledu podsećaju na vrane. Ova porodica se sastoji od dva roda — Coracias i Eurystomus.

Modrovrane podsećaju na vrane po veličini i građi, budući da su duge 25 do 27 centimetara. Šarene su poput vodomara i pčelarica, s plavom, ružičastom i smeđom dominantnom bojom. Imaju veliku glavu na kratkom vratu, šareno perje i nejake i kratke noge. Dva unutrašnja prsta stopala su povezana, ali spoljašnji nije. Slabe noge i stopala imaju odraza na njihovo ponašanje. Ne skaču i ne hodaju po granama i retko koriste stopala za nešto drugo osim za odbacivanje za plenom. Kljun je glomazan. Kraći je i širi kod pripadnika roda Eurystomus. Oni imaju šarene kljunove, dok pripadnici roda Coracias imaju crn kljun. Druge razlike između ta dva roda se ogledaju u dužini krila; modrovrane roda Eurystomus imaju duža krila od onih iz roda Coracias.

Rasprostranjenost

[uredi | uredi izvor]

Modrovrane žive u toplijim krajevima Starog sveta. U Africi živi najviše vrsta, a veruje se da ova porodica odatle i potiče.[1] Modrovrana je selica, razmnožava se u Evropi i zimuje u Africi, a Eurystomus orientalis se takođe seli s većine svog areala zimi. Druge vrste su stanarice ili se sele samo delimično.[2]

Ovo su ptice otvorenih staništa s drvećem ili drugim mestima odakle se mogu bacati na plen.

Razmnožavanje

[uredi | uredi izvor]

Modrovrane su bučne i agresivne kada brane svoju teritoriju za gnežđenje. Uljeze napadaju tako što se obrušavaju na njih. Monogamne su i gnezde se u neobloženoj rupi u drvetu i snose 2—4 jaja u tropima, a 3—6 u višim predelima. Ptići se izlegu iz belih jaja nakon 17—20 dana, a mladi ostaju u gnezdu još otprilike 30 dana. Ženka snese jaja u intervalima od jednog dana, tako da ako ne bude dovoljno hrane, preživeće samo stariji ptić. Ptići su, kao svi čučavci, goluždravi, slepi i bespomoćni kada se izlegu.[1]

Ishrana

[uredi | uredi izvor]

Modrovrane roda Coracias sede i čekaju plen da prođe. Kada ga uhvate, odnesu ga u kljunu do grane i tu ga pojedu. Jedu razne kopnene insekte, malene kičmenjake poput žaba, guštera, pacova i mladih ptica. Hrane se mnogim životinjama koje druge grabljivice izbegavaju, poput gusenica, insekata jarkih boja i zmija.[1]

Modrovrane roda Eurystomus love u letu. Gutaju bube, zrikavce i druge insekte i drobe ih velikim kljunom i pojedu ih u vazduhu.

Sistematika

[uredi | uredi izvor]

U okviru dva roda postoji 11 vrsta:[1]

Modrovrane su dobile svoj naučni naziv od latinske reči coracium, što znači „sličan gavranu”.[3]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Fry (1992) 6–27
  2. ^ Fry (1992) 98–102
  3. ^ Forshaw, J. & Kemp, A. (1991). Forshaw, Joseph, ur. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. str. 145—147. ISBN 978-1-85391-186-6. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]