Mod Menten

Mod Menten
Puno ime	Mod Leonora Menten
Datum rođenja	(1879-03-20)20. mart 1879.
Mesto rođenja	Port Lambton, Ontario, Kanada
Datum smrti	17. jul 1960.(1960-07-17) (81 god.)
Mesto smrti	Limington, Ontario, Kanada

Mod Leonora Menten (Port Lambton, Ontario, 20. mart 1879 – Limington, Ontario, 17. jul 1960) je bila kanadski lekar i hemičar. Kao biomedicinski i medicinski istraživač, dala je značajan doprinos kinetici enzima i histohemiji, i izmislila proceduru koja je ostala u upotrebi. Ona je prvenstveno poznata po svom radu sa Leonor Mihaelis na kinetici enzima 1913. Rad je preveden sa nemačkog jezika na engleski.

Mod Menten je rođena u Port Lambtonu u Ontariju i studirala je medicinu na Univerzitetu u Torontu. Bila je među prvim ženama u Kanadi koje su stekle doktorat medicine.

Pošto ženama u to vreme nije bilo dozvoljeno da učestvuju u istraživanjima u Kanadi, Menten je potražila neku drugu mogućnost da nastavi svoj rad. Godine 1912. preselila se u Berlin gde je radila sa Leonor Mihaelis i bila koautor njihovog rada u Biochemische Zeitschrift, pokazujući da je brzina enzimski katalizovane reakcije proporcionalna količini kompleksa enzim-supstrat. Ovaj odnos između brzine reakcije i koncentracije enzima-supstrata poznat je kao Mihaelis-Mentenina jednačina.

Nakon rada sa Mihaelisovom u Nemačkoj, upisala je postdiplomske studije na Univerzitetu u Čikagu gde je i doktorirala 1916. Njena disertacija nosila je naslov "Alkalnost krvi u malignim i drugim patološkim stanjima; zajedno sa zapažanjima o odnosu alkalnosti krvi i barometrijskog pritiska".

Mentenova se pridružila fakultetu Univerziteta u Pitsburgu 1923. i tu je ostala do penzionisanja 1950. Postala je docent, a potom i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu i bila je šefica patologije u Dečjoj bolnici u Pitsburgu. Njeno poslednje unapređenje u redovnog profesora, 1948. godine, bilo je sa 69 godina u poslednjoj godini karijere. Njeno poslednje akademsko mesto je bilo mesto naučnog saradnika na Institutu za medicinska istraživanja Britanske Kolumbije.

Mladost i rad

Mentenova je rođen u Port Lambtonu, Ontario, Kanada. Njena porodica se preselila u Harison Mils u Britanskoj Kolumbiji, gde je njena majka radila kao poštarka. Nakon završene srednje škole, Mentenova je pohađala Univerzitet u Torontu gde je diplomirala umetnost 1904. i magistrirala fiziologiju 1907. godine. Dok je diplomirala, radila je kao demonstrator u laboratoriji za fiziologiju na univerzitetu.

Mod Menten je želela da nastavi svoja medicinska istraživanja, ali je otkrila da su mogućnosti za žene u Kanadi bile retke u to vreme. Kao rezultat toga, prihvatila je stipendiju na Rokfelerovom institutu za medicinska istraživanja i napustila Kanadu, stigavši u Njujork 1907. Tamo je proučavala efekat radijum bromida na kancerogene tumore kod pacova. Mentenova i još dvojica naučnika objavili su rezultate svog eksperimenta, bili su autori prve monografije koju je objavio Rokfelerov institut. Mod Menten je radila kao pripravnik u njujorškoj bolnici za žene i decu. Posle godinu dana na Institutu, Mod se vratila u Kanadu i započela studije na Univerzitetu u Torontu gde je 1911. postala jedna od prvih Kanađanki koje su stekle zvanje doktora medicine.

Mihaelis-Menten jednačina

Godine 1912. Mentenova se vratila medicinskim istraživanjima, radeći sa poznatim hirurgom Džordžom Krilom, u čiju čast je nazvan krater Kril na Mesecu. Njihov rad se koncentrisao na kontrolu acido-bazne ravnoteže tokom anestezije. Otprilike u to vreme upoznala je Leonor Mihaelis, koja je bila jedan od vodećih svetskih stručnjaka za pH i pufere. Mentenovu je privukao rani rad Mihaelisove na kinetici enzima. Uprkos njenoj skromnoj laboratoriji u Berlinu, donela je tešku odluku da pređe okean i radi sa Mihaelisovom.

Menten i Mihaelis su koristili jednačinu da izraze odnos koji su istraživali:

$v={\frac {Va}{K_{\mathrm {m} }+a}}$

za brzinu $v$ u smislu koncentracije supstrata $a$ i konstanti $V$ i $K_{\mathrm {m} }$ (pisano savremenim simbolima). Deceniju ranije, Viktor Anri je uključio ekvivalentnu jednačinu u svoju doktorsku tezu, ali nije cenio važnost stabilnog stanja niti pojednostavljenja koje bi proizašlo iz razmatranja početne brzine, i nije je koristio. Jednačina pokazuje ne samo da je svaki enzim specifičan za svoj supstrat, već i da se brzina reakcije povećava do zasićenja kako se koncentracija supstrata povećava. Konstanta $K_{\mathrm {m} }$ koja se koristi za izražavanje ove brzine sada se naziva Mihaelisova konstanta. Rad u kome se izvodi jednačina Mihaelis–Menten je Mentenino najpoznatije delo.

Ostali radovi

Nakon istraživanja u Berlinu, Mentenova je upisala Univerzitet u Čikagu, gde je 1916. godine stekla doktorat u biohemiji. Godine 1923. još uvek nije mogla da nađe akademsko mesto za ženu u Kanadi; zauzela je poziciju kao deo fakulteta medicinske škole na Univerzitetu u Pitsburgu dok je radila kao klinički patolog u Dečjoj bolnici u Pitsburgu. Uprkos zahtevima oba posla, Menten je našla vremena da održi aktivan istraživački program, kao autor ili koautor više od 70 publikacija. Iako je njeno unapređenje iz docenta u vanrednog profesora bilo blagovremeno, zvanje redovnog profesora stekla je tek sa 70 godina, samo godinu dana pre penzionisanja.

Kao deo opsežnog rada na alkalnoj fosfatazi, Mentenova je izumela reakciju spajanja azo-boje, koja se još uvek koristi u histohemiji. Ovo je opisano u velikom udžbeniku iz 1950-ih sledećim rečima:

Nije previše reći da je upotreba ovog principa bila genijalna.

Ona je okarakterisala bakterijske toksine iz B. paratyphosus, Streptococcus scarlatina, i Salmonella ssp. koji su korišćeni u uspešnom programu imunizacije protiv šarlaha u Pitsburgu 1930-ih - 1940-ih. Takođe je sprovela prvo elektroforetsko odvajanje proteina hemoglobina u krvi 1944. U tome je za nekoliko godina preduhitrila rezultate Lajnusa Polinga i njegovih saradnika, međutim, on se obično smatra zaslužan za otkriće.

Mod Menten je takođe radila na svojstvima hemoglobina, regulaciji nivoa šećera u krvi i funkciji bubrega.

Nastavila je da radi na kanceru, posebno kod dece, kao i drugim bolestima dece.

Nakon penzionisanja sa Univerziteta u Pitsburgu 1950. godine, vratila se u Kanadu gde je nastavila da se bavi istraživanjem raka na Institutu za medicinska istraživanja Britanske Kolumbije (1951–1953).

Loše zdravlje primoralo je Mentenovu da se penzioniše 1955. i umrla je 17. jula 1960. u 81. godini u Limingtonu, Ontario.

Lični život

Rebeka Sklut prikazuje Mentenovu kao sitnu dinamičnu ženu koja je nosila „pariske šešire, plave haljine sa nijansama vitraža i cipele Baster braon“. Vozila je model T Ford kroz područje Univerziteta u Pitsburgu oko 32 godine i uživala u mnogim avanturističkim i umetničkim hobijima. Svirala je klarinet, stvarala slike dostojne umetničkih izložbi, penjala se na planine, išla na arktičku ekspediciju i uživala u astronomiji. Do svoje smrti, savladala je nekoliko jezika, uključujući ruski, francuski, nemački, italijanski i najmanje jedan indijanski jezik, halkomelem. Iako je Mentenova većinu svojih istraživanja radila u Sjedinjenim Državama, ona je zadržala kanadsko državljanstvo tokom svog života.

Počasti

Tokom svoje karijere Mod Menten je bila povezana sa mnogim naučnim društvima.

Nakon njene smrti, kolege Aron H. Stok i Ana-Mari Karpenter odali su počast kanadskoj biohemičarki u čitulji u Nature: „Mentenova je bila neumorna u svojim naporima u korist bolesne dece. Bila je inspirativna učiteljica koja je stimulisala studente medicine, stalne lekare, i naučne saradnike da čine najveće napore. Njeni saradnici će je dugo pamtiti po njenom oštrom umu, po određenom dostojanstvu ponašanja, po nenametljivoj skromnosti, po njenoj duhovitosti, a pre svega po njenom entuzijazmu za istraživanje."

Godine 1998. posthumno je primljena u Kanadsku medicinsku kuću slavnih. Takođe je odlikovana plaketom na Univerzitetu u Torontu. Na Univerzitetu u Pitsburgu odlikovana je imenovanom katedrom i memorijalnim predavanjima. Port Lambton, Kanada, gde je Menten rođena, postavila je komemorativnu bronzanu ploču o njoj 2015.

Vidi još

• Timeline of women in science

• Mihaelis—Mentenina kinetika