Monoenergizam

Monoenergizam (grč. μονοενεργητισμός) je hristološeko učenje (proglašeno za jeres) veoma slično monotelitizmu, s tim što se tvrdi da u Hristu postoji samo jedno dejstvo (energija). Međutim, pravoslavni ne prihvataju ovo učenje, pošto i Božanska i čovečanska priroda u Hristu moraju da imaju i sopstvenu volju i sopstvenu energiju (dejstvo) inače bi bile nepotpune.

Monoenegizm se razvio u Vizantiji početkom 7. veka, u vreme carigradskog patrijarha Sergija I koji je nastojao da pronađe kompromisna teološka rešenja u cilju izmirenja sa monofizitima.

Pored pojma monoenergizam upotrebljava se i oblik monoenergetstvo.

Vidi još

• Monotelitizam
• Monofizitizam
• Dioenergizam
• Diotelitizam
• Diofizitizam

Literatura

• Batrelos, Dimitrios (2008). Vizantijski Hristos: Ličnost, priroda i volja u hristologiji svetog Maksima Ispovednika. Kragujevac: Kalenić. 
• Lurje, Vadim (2010). Istorija vizantijske filosofije: Formativni period. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. 
• Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press. 
• Majendorf, Džon (1997). Imperijalno jedinstvo i hrišćanske deobe: Crkva od 450. do 680. godine. Kragujevac: Kalenić. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. 
• Perović, David (2001). „Dijalog sa antihalkidoncima: Hristologija Svetoga Maksima Ispovednika u Pismima XII-XV” (PDF). Bogoslovlje: Časopis Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. 45 (1-2): 153—161. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 09. 2020. g. Pristupljeno 24. 03. 2018. 
• Popović, Radomir V. (2011). Vaseljenski sabori: Peti, Šesti i Sedmi: Odabrana dokumenta. Knj. 2. Beograd: Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnosti i konservaciju.