Pređi na sadržaj

More poznanstva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
more poznanstva

More poznanstva (Mare Cognitum) je zatamnjeni deo na površini Meseca. Ono predstavlja bazaltnu ravan koju su stari astronomi zvali "more" jer su mislili da je u pitanju voda. Iako na Mesecu nema vode, termin mora je nastavio da se koristi. Ovo more se nalazi do Okeana bura (Oceanus Procellarum). More je dobilo ime 1964. kada se Rejndžer 7 spustio na Mesec i to baš na površinu mora poznanstva. Rejndžer 7 je prva letelica koju je SAD poslala u Mesečevu orbitu da snimi Mesečevu površinu.

Letelice koje su sletele na more poznanstva su:

Servejorov incident sa kamerom

[uredi | uredi izvor]

Servejor 3 je sa sobom na Mesec poneo ugrađenu kameru 20. aprila 1967. Kamera je ostala na Mesecu sve do 19. novembra 1969. kada je svega 300 metara dalje sletela letelica Apola 12. Čarls Konrad, komandir misije, tada je sa Servejora pokupio kameru i vratio je na Zemlju. Naučnike je zanimalo kako dugotrajno izlaganje Mesečevim uslovima utiče na opremu i materijal pa je kamera podvrgnuta raznim ispitivanjima. Na objektivu kamere nađene su streptokoke koje su dve ipo godine bile izolovane na Mesecu i preživele.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]