Mosad

Institut za obaveštajne i specijalne zadatke המוסד למודיעין ולתפקידים מיוחדים
Skraćenica	Mosad
Osnovana	13. decembar 1949.
Datum osnivanja	13. decembar 1949.
Sedište	Tel Aviv
Područje delovanja	Izrael
Direktor	Josi Kohen
Broj zaposlenih	oko 1.200
Veb-sajt	mossad.gov.il

Mosad modin tafkidim mejuhadim (hebr. המוסד למודיעין ולתפקידים מיוחדים, „Institut za obaveštajne i specijalne zadatke") je izraelska obaveštajna agencija, u običnom govoru poznata pod imenom Mosad. Odgovorna je za obaveštajno sakupljanje, tajne akcije (uključujući paravojne aktivnosti i atentate) i antiterorizam. Fokus Mosada je na arapske zemlje i organizacije širom sveta.

Mosad je odvojen od izraelskih demokratskih institucija. Zato što nijedan zakon ne definiše njegovu svrhu, ciljeve, uloge, misije, ovlašćenja ili budžet i zato što je izuzet od ustavnih zakona države Izrael, Mosad je bio opisivan kao država u državi. Direktor Mosada je odgovoran direktno i jedino premijeru. Njegov godišnji budžet se procenjuje na oko 10 milijardi šekela (2,73 milijardi USD), a procenjuje se da direktno zapošljava oko 7000 ljudi, što ga čini drugom najvećom špijunskom agencijom u zapadnom svetu, nakon američke CIA.

Uvod

Mosad je jedna od najčuvenijih obaveštajnih agencija u svetu, uz američku Ciju i britanski MI6. Poznata je po svojoj efikasnosti, i mnogi smatraju da daje veliki doprinos stabilnosti i bezbednosti Izraela.

Mosad je formiran u decembru 1949. kao „Centralni institut za koordinaciju“, na preporuku Reuvena Šilaoha tadašnjem premijeru Izraela Davidu Ben-Gurionu. Šiloah je želeo centralno telo koje bi koordinisalo i unapredilo saradnju između postojećih bezbednosnih službi — Vojnog obaveštajnog odeljenja (MAMAN), Opšte bezbednosne službe (GSS ili „ŠAbak") i „političkog odeljenja“ ministarstva spoljnih poslova. Marta 1951. je reorganizovan, i učinjen delom kancelarije premijera, odgovarajući direktno premijeru. Današnji broj radnika Mosada se procenjuje na oko 1200.

Mosad je civilna služba i ne koristi vojne činove, mada je većina službenika služila u Izraelskim odbrambenim snagama (u Izraelu je obavezno služenje vojnog roka), i mnogi od njih su oficiri.

Originalni moto Mosada je: Betahbulot Ta'ase Lekha Milkhama (hebrejski: בתחבולות תעשה לך מלחמה, „Jer uz mudar savet ćeš voditi rat: a u mnoštvu savetnika je bezbednost." — Izreke XXIV, 6) ali je nedavno promenjen zbog trenda izlaska Mosada u javnost drugom izrekom: Be-ein Tahbulot Yipol Am; Uteshua Berov Yoetz'' (hebrejski: באין תחבולות יפול עם, ותשועה ברוב יועץ, „Gde nema saveta, ljudi padaju, ali u mnoštvu savetnika leži bezbednost." — Izreke XI, 14)

Mada Mosad ima dugu reputaciju vrlo efikasne agencije, on ima prilično liberalnu politiku kada su u pitanju kidnapovanja i atentati, i nekada ga nazivaju razbojničkom agencijom izvan Izraela. Takođe je bio umešan u nekoliko sramnih debakala.

Odeljenja

Organizaciona struktura Mosada je zvanično poverljiva. Mosad je organizovan u divizije, koje vodi direktor ekvivalentan general-majoru u Izraelskim odbrambenim snagama.

Sedište Mosada je u Tel Avivu, i ima šest odeljenja:

• Odeljenje prikupljanja je najveće, i odgovorno je za špijunske operacije.
• Odeljenje političke akcije i veza sprovodi političke aktivnosti i održava veze sa prijateljskim stranim obaveštajnim službama i sa državama sa kojim Izrael nema normalne diplomatske odnose.
• Divizija za specijalne operacije (Metsada) sprovodi atentate, sabotaže i paravojne projekte.
• LAP (Lohamah Psihologit) odeljenje je odgovorno za psihološko ratovanje, propagandu i operacije obmanjivanja.
• Odeljenje za istraživanje je odgovorno za obaveštajnu sintezu.
• Tehnološko odeljenje je odgovorno za razvoj tehnologija za podršku Mosadovih operacija.

Protivterorističke jedinice

Metsada

Metsada je jedinica odgovorna za napade na neprijatelja. Metsada upravlja „malim jedinicama boraca” čije misije uključuju „atentate i sabotaže”.

Kidon

Kidon je jedinica koja pripada odeljenju Cezareje (jednom od Mosadovih osam odeljenja). Jakov Kac ga opisuje kao „elitnu grupu ekspertskih atentatora koji deluju pod Cezarejskim ogrankom špijunske organizacije. O ovoj misterioznoj jedinici nije poznato mnogo. Detaljne informacije o njoj su među najčuvanijim tajnama Izraelske obaveštajne zajednice”. Ljudstvo se regrutuje iz redova „bivših vojnika iz elitnih jedinica specijalnih snaga IDF-a”. Ova jedinica je deo izraelske politike atentata, koja je, po Ronenu Bergmanu, politika koju je Izrael koristio više nego bilo koja druga država na Zapadu, počevši od Drugog svetskog rata, navodeći da je izvršeno najmanje 2.700 atentata.

Preduzetnički kapital

Mosad je otvorio fond za rizični kapital kako bi uložili u visoko tehnološka preduzeća u začetku radi razvoja novih sajber tehnologija. Imena tehnoloških start-ap preduzeća koje finansira Mosad nisu dostupna.

Operacija Harpun

Zajedno sa Šurat Hadinom, oni su započeli operaciju Harpun, čiji je cilj „uništenje terorističkih monetarnih mreža”.

Čuvene Mosadove operacije

• Lociranje i kidnapovanje naciste Adolfa Ajhmana
• Pomoć u imigraciji etiopskih Jevreja u Izrael.
• Likvidacija odgovornih za Minhenski masakr na Olimpijskim igrama 1972. i Aferu Lilehamer.
• Kidnapovanje Mordehaj Vanunua (Mordechai Vanunu) u Italiji
• Dobavljanje visoko osetljivih informacija o iračkom nuklearnom reaktoru Ozirak koji je uništen u izraelskom vazdušnom napadu 1981.
• Dobavljanje obaveštajnih podataka za izraelske vojne operacije, hiljade milja od Izraela, na primer za Operaciju Entebe.
• Likvidacija Abu Džihada.

Čuveni debakli Mosada

Godine 1973, ubijen je Ahmed Bučhiki, nedužni arapski konobar u Lilehameru, Norveška. On je bio pomešan sa Ali Hasan Salamehom, jednim od vođa Crnog septembra, palestinske terorističke organizacije odgovorne za Minhenski masakr. Agenti Mosada su koristili lažne kanadske pasoše, što je razljutilo kanadsku vladu. Ovo je bilo slično situaciji iz 1981. kada su lažni britanski pasoši pronađeni u jednoj torbi u Londonu, što je dovelo do diplomatske svađe sa Izraelom, oko Mosadovog pokušaja da se infiltrira u Kinu. 1997, dva agenta Mosada su uhvaćena u Jordanu (koji je potpisao mirovni sporazum sa Izraelom) na zadatku da ubiju šeika Halida Mašala, vođu palestinske militantne grupe Hamas, ubrizgavši mu otrov. Ponovo su koristili lažne kanadske pasoše. Ovo je dovelo do diplomatske svađe sa Kanadom i Jordanom, i Izrael je bio primoran da pusti nekoliko palestinskih zatvorenika, posebno duhovnog vođu militantnog Hamasa, šejha Ahmeda Jasina, za koga Izrael tvrdi da je igrao istaknutu ulogu u napadima na izraelske civile (i vojnike) tokom Al-Aksa intifade, u zamenu za agente Mosada (koje je inače čekala smrtna kazna zbog pokušaja ubistva).

U julu 2004, Novi Zeland je stavio Izrael pod diplomatske sankcije zbog incidenta u kome su dva Izraelca, Uriel Kelman i Eli Kara, navodno radeći za Mosad pokušali da na prevaru pribave novozelandske pasoše.

Direktori Mosada

1951—1952.	Ruben Šiloah
1952—1963.	Iser Harel
1963—1968.	Meir Amit
1968—1974.	Cvi Zamir
1974—1982.	Jichak Hofi
1982—1990.	Nahum Admoni
1990—1996.	Šabtai Šavit
1996—1998.	Deni Jatom
1998—2003.	Efraim Halevi
2003. —	Meir Dagan

Literatura

• Bar-Zohar, Michael and Mishal, Nissim. Mossad: The Great Operations of Israel's Secret Service. The Robson Press, 2012. ISBN 978-1-84954-368-2.
• Ben-Menashe, Ari (1992). Profits of War: Inside the Secret U.S.-Israeli Arms Network. New York: Sheridan Square Press. ISBN 1-879823-01-2. OCLC 26586922. .
• Black, Ian and Benny Morris. Israel's Secret Wars: A History of Israel's Intelligence Services. . New York: Grove Weidenfeld. 1991. ISBN 978-0-8021-3286-4. OCLC 249707944.  .
• Central Intelligence Agency. Israel: Foreign Intelligence and Security Services: A Survey. Washington, D.C., 1979. (Included in Documents from the US Espionage Den. Tehran: Center for the Publication of the US Espionage Den's Documents, 1982)
• Jonas, George (1984). Vengeance: The True Story of an Israeli Counter-terrorist Team. New York: Simon and Schuster. ISBN 0-671-50611-0. OCLC 10507421. .
• Lapid, Ephraim and Amos Gilboa, Israel's Silent Defender: An Inside Look at Sixty Years of Israeli Intelligence (2012)
• Libel, Tamir. "Looking for meaning: lessons from Mossad’s failed adaptation to the post-Cold War era, 1991–2013." Journal of Intelligence History 14.2 (2015): 83–95. abstract
• Raviv, Dan and Melman, Yossi. Spies Against Armageddon: Inside Israel's Secret Wars. Sea Cliff: Levant Books, 2012. ISBN 978-0985437831.
• Aburish, Said K. (1998). From Defender to Dictator. New York: Bloomsbury Publishing. str. 203—210. ISBN 978-1-58234-049-4. 
• Aburish, Said K. (1998). From Defender to Dictator. New York: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-58234-049-4. 

Spoljašnje veze

• „Zvanični vebsajt”. , za regrutovanje osoblja (Engleska verzija)
• GlobalSecurity.org
• Zvanični veb-sajt
• Libertad website
• Bergman, Ronen (25. 1. 2012). „Will Israel Attack Iran?”. The New York Times. Pristupljeno 2. 3. 2012. 
• The Forward and Dan Raviv And Yossi Melman (27. 3. 2016). „The Strange Case of a Nazi Who Became an Israeli Hitman”. Haaretz. 
• „Israel Intelligence and covert operations: Chronology 1948 – 1955”. Zionism-israel. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
• „Mossad took photos, Entebbe Operation was on its way.”. Ynetnews. 2006. Pristupljeno 6. 7. 2009. 
• "Israel marks 30th anniversary of Entebbe." Associated Press in USA Today. July 5, 2006.