Muzej Gorkog

Muzej Gorkog
Osnivanje	1. januar 1965.
Lokacija	Moskva Rusija
Veb-sajt	http://museum.imli.ru/

Muzej Gorkog (rus. Музе́й-кварти́ра Макси́ма Го́рького) je arhitektonska znamenitost stila moderne, ruskog izraza za secesiju. Izgradio ga je u Moskvi 1900—02. arhitekta Fjodor Šehtel. Takođe je poznat i kao kuća Rjabušinskog, mladog ruskog industrijalca i kolekcionara umetničkih dela koji ju je sagradio. Posle ruske revolucije 1917. porodica Rjabušinskog emigrirala je u Francusku. Godine 1931. sovjetska vlada ponudila je kuću piscu Maskimu Gorkom i njegovoj porodici. Tu je živeo sve do svoje smrti 1936. Udovica njegovog sina nastavila je da živi u kući sve do svoje smrti 1965. Tada je postao muzej Gorkog, posvećen njegovom životu i radu. Nalazi se u istorijskom centru Moskve, ulaz je besplatan.

Istorija

Izgradnja kuće Rjabušinskog

Stepan Rjabušinski koji je naručio kuću (oko 1900).

Kuću je projektovao i izgradio 1900—03. arhitekta Fjodor Šehtel za bogatog ruskog bankara, industrijalca i izdavača novina Stepana Rjabušinskog, koji je u vreme gradnje imao dvadeset šest godina. Njegov otac izgradio je industrijsko carstvo, zasnovano na fabrikama tekstila i mnogim drugim preduzećima, a delilo ga je njegovih devet sinova. Sam Stepan je takođe bio umetnički pokrovitelj koji je okupio zapaženu kolekciju ruskih ikona. Pored toga što su bili pokrovitelji umetnosti, članovi porodice bili su i staroverci, pravoslavna doktrina koju je zvanična Ruska pravoslavna crkva osudila. Dizajn kuće obuhvatao je malu staroversku kapelu koja je bila diskretno sakrivena ispod ugla krova.

Savremeni ruski kritičari pohvalili su Šehtelov dizajn zbog njegove „smelosti” i „hrabrosti”, iako su primetili da su masivni trem na ulazu i veliki prozori na spratu bili nelogični.

Porodica Rjabušinskog nastavila je da napreduje i proširuje svoja preduzeća. Godine 1916. izgradili su prvu fabriku automobila u Rusiji. Godine 1917, posle Ruske revolucije, Boljševici su zaplenili svu imovinu porodice. Rjabušinski su ostavili svoj dom i krenuli iz Moskve u Italiju. Stepan je umro u Milanu 1942.

Sovjetski period do danas

Staljin sa Gorkim (1931).

Posle revolucije kuću su zauzele brojne sovjetske državne institucije: komitet za odnose sa stranim komunističkim partijama, državni institut za psihoanalizu, a zatim i vrtić. Staljin i sovjetska vlada su 1931. godine kuću i daču u predgrađu ponudili Maksimu Gorkom, najpoznatijem ruskom piscu, koji je živeo u Sorentu, ali je redovno posećivao Moskvu. Gorki je prihvatio i preselio se u kuću sa porodicom, u kojoj je živeo do svoje smrti 1936. godine, iako mu posle 1934. nije bilo dozvoljeno da putuje u inostranstvo. Staljin i drugi boljševički lideri posetili su Gorkovu kuću nekoliko puta pre njegove smrti.

Gorki i njegov sin živeli su u prizemlju, dok je ostatak njegove porodice živeo na gornja dva sprata. Posle Gorkijeve smrti, Nadeždi Pešovoj, udovica Gorkijevog sina, bilo je dozvoljeno da zauzme nekoliko soba do njene smrti 1965. Tada je kuća zvanično pretvorena u muzej Gorkog, izlažući predmete povezane sa njegovim životom i radom.

Arhitektura

Fasada

Dizajn kuće i enterijera mešavina je moderne, ruskog izraza secesije i elemenata simbolističkog pokreta kraja 19. veka. Sadrži asimetrične oblike krova, zakrivljene mozaične freske, portale, okvire prozora i ograde od livenog gvožđa. Česta je gvozdena dekoracija, ograda je od kovanog gvožđa spiralnog oblika.

Fasada kuće kombinovala je elemente moderne sa tradicionalnim ruskim oblicima. Na primer, masivni betonski prednji trem izgledao je kao ulaz u pećinu, ali je podsećao i na kryltso, svečani trem ruskih crkvi 17. veka. Mali uski prozori na desnom gornjem spratu podsećali su na prozore terem, srednjovekovnog ruskog stila. Kovano gvožđe i živopisna keramička dekoracija bili su i secesija i sećanje na srednjovekovne moskovske palate. Dekoracija od kovanog gvožđa na fasadi takođe je imala morsku tematiku, dok je dizajn na ulaznim vratima od mahagonija imao lotosove ukrase od mesinga.

Pored toga, fasada je bila ukrašena zastakljenom šupljom opekom, bisforom za gvozdene ograde i velikim prozorima sa drvenim oplatama. Najživopisnijih element fasade bio je mozaik perunike.

• 
  Kuća spolja, početkom 1900-ih.
• 
  Dekoracija južne fasade.
• 
  Prozor na južnoj fasadi.
• 
  Fasadni mozaici perunike.
• 
  Dekoracija balkona na južnoj fasadi.

Enterijer

Enterijer je bio organizovan oko centralnog elementa: trospratnog stepeništa. Sve glavne sobe kuće izlaze na stepenište. Njegova glavna karakteristika je visoko skulpturalno stepenište čija je ograda izrađena od agregata livenog betona pomešanog sa mermernim i granitnim fragmentima, visoko poliranim. Glatki, uvijeni oblici sugerišu morske talase. Staklena i mesingana lampa u osnovi stepeništa je znak secesije. Stub od crvenog mermera naglašava vertikalnost stepeništa.

Stepenište je osvetljeno kako prirodnom svetlošću odozgo, tako i kroz tri vertikalne ploče koje se uzdižu sa visinom zgrade. Efekat osvetljenja u prizemlju je onaj koji se nalazi na dnu mora, filtrirana svetlost koja dolazi odozgo.

Hodnik od ulaznih vrata do stepeništa kuće takođe sadrži motiv talasa, kako u mesinganim kvakama na vratima, tako i u keramičkom podu.

• 
  Predsoblje sa keramičkim podom.
• 
  Detalj kvaka na ulaznim vratima.
• 
  Stepenište i lampa meduza.
• 
  Stepenište i lampa meduza.
• 
  Zmije i gmizavci na vrhu stepeništa.

Trpezarija

Trpezarija u prizemlju jedna je od najvećih soba. Izlazi na centralno stepenište, a takođe ima i posebni ulaz iz vrta. Na njemu su se nalazile presvlake od hrastovine i jednostavan nameštaj, ali plafon je imao gipsane zakrivljene dekoracije dopunjene krivudavim gvozdenim ukrasom oko velikog prozora.

• 
  Trpezarija početkom 1900-ih.
• 
  Trpezarija danas.

Gostionica

• 
  Gostionica.
• 
  Plafonska slika cveća.
• 
  Plafon, lampa je kasnije dodata.
• 
  Izrezbarena talasasta vrata.
• 
  Kvake na vratima u gostionici.
• 
  Dekoracija plafona u gostionici.

Kabinet

Kabinet je bio sadržao knjige i razne kolekcije. Predmeti nameštaja datiraju iz 1930-ih, u period boravka Maksima Gorkog, ali prepoznatljivi dekorativni elementi na zidovima i plafonu ostaju nepromenjeni.

• 
  Prozor kabineta.
• 
  Radni sto i kolekcije kabineta.
• 
  Prikazi umetničkih predmeta u kabinetu iz 1930-ih.

Kapela

Rjabušinski članovi porodice su bili staroverci, koje je osudilo državno pokroviteljstvo ruske pravoslavne crkve, tako da je kapela na spratu vrlo diskretna i jednostavna, sa kupolama i prozorima okrenutim ka severu. Bila je ukrašena kombinacijom ruskog preporoda i modernog ornamenta.

• 
  Tajna staroverska kapela.
• 
  Staroverska kapela.
• 
  Kupola kapele.

Vitraž

Postoje vitraži u modernom stilu u trpezariji i kabinetu ili radnoj sobi, Šehtel je dizajnirao prozore, a pravili su ih zanatlije.

• 
  Prozor u kabinetu ili radnoj sobo.
• 
  Vitraž u ulaznom holu.
• 
  Prozor na glavnom stepeništu.

Muzej

U muzeju se nalazi važna biblioteka Gorkog i knjiga gostiju. Danas se ulazi kroz stari službeni ulaz. Gorki je živeo u prizemlju, dok su njegov sin i porodica živeli na spratu.

Literatura

• William Craft Brumfield (1991). The Origins of Modernism in Russian Architecture. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-06929-3. 
• William C. Brumfield, "Fedor Shekhtel: Aesthetic Idealism in Modernist Architecture",1991 www.cdlib.org
• Fahr-Becker, Gabriele (2015). L'Art Nouveau (na jeziku: French). H.F. Ullmann. ISBN 978-3-8480-0857-5. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Muzej Gorkog na Vikimedijinoj ostavi