Pređi na sadržaj

Мукиња

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mukinja
Stablo sa plodovima u Irskoj
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Rosales
Porodica: Rosaceae
Rod: Sorbus
Podrod: Sorbus subg. Sorbus
Vrsta:
S. aucuparia
Binomno ime
Sorbus aucuparia
L. 1753
Prirodni areal u Evropi

Mukinja ili jarebika (Sorbus aucuparia) listopadno je drvo ili žbun iz roda Sorbus koji pripada porodici Rosaceae. Po svojim karakteristikama najsličnija je oskoruši (Sorbus domestica). Ova izrazito varijabilna vrsta u prirodnom okruženju raste gotovo u celoj Evropi − od Islanda do Urala, i od Norveške do Apenina − delovima Azije i na krajnjem severu Afrike.[1]

Plodovi i listovi ovog drveta koriste se za ishranu ljudi i stoke, te u narodnoj medicini, dok njegovo tvrdo drvo ima široku upotrebu u stolarstvu. U planinskim područjima je često sađena da ojača zemljište pošto poseduje jak korenov sistem, a zbog atraktivnog izgleda česta je i kao ukrasna biljka.

Binomijalnu nomenklaturu roda i vrste odredio je Karl Line 1753. godine.

Opis vrste

[uredi | uredi izvor]
Grafički prikaz biljke

Jarebika je drvo, ređe žbun, koji raste od 5 do 15 metara visine.[2] Kruna je dosta široka i nepravilnog oblika, a iz jednog korena neretko izraste po nekoliko stabala.[3][4] Stablo je dosta pravo, cilindrično i relativno tanko sa prečnikom do 40 centimetara. Grane koje polaze sa stabla uvek rastu u smeru prema gore.[5] Kada je stablo mlado njegova kora je žućkasto-sivkasta i glatka, a što je biljka starija kora postaje tamnija i na njoj se javljaju brojne uzdužne pukotine.[6][4] Na kori su primetne brojne lenticele izrazito svetle boje.[7] Životni vek svakog pojedinačnog stabla je svega oko 80 godina, što mukinju svrstava u drveće umerenog pojasa sa najkraćim životnim vekom.[4][8] Drvo je dosta elastično sa gustinom između 600 i 700 kg/m³ kada je osušeno.[6] Korenov sistem je izuzetno razvijen sa centralnim korenom koji vertikalno raste u dubinu, a biljka može ponovo da izraste iz korena čak i kad je nadzemni deo posečen.[5]

List je složen sa višestruko perastom strukturom sa između 4 i 9 parova liski raspoređenih sa obe strane lisne drške, a čiji vrh se završava pojedinačnim listom.[6] Listovi su dugački do 20 cm, široki 8−12 cm i neparno raspoređeni.[9] Svaka liska ima kopljast oblik sa dužinom između 2 i 6 cm, i širinom od 1 do 2,5 cm i direktno izbijaju iz lisne drške (izuzev poslednje liske na vrhu drške).[10] Mladi listovi su prekriven sitnim srebrnkastim dlačicama koje se gube nakon što se list razvije. Lice lista je tamnozeleno, dok je naličje nešto svetlije. Kada se protrljaju mladi listovi imaju aromu marcipana. Biljka lista obično tokom maja meseca, a u jesen pre opadanja listovi dobijaju žućkastu boju na vlažnijim, i crvenkastu na sušnijim područjima.[11][12]

Mukinja je jednodoma biljka. Počinje na cveta nakon desete godine i nakon toga plodonosi do kraja svog životnog veka. Cveta od maja do juna, u izuzetnim prilikama po drugi put tokom septembra. Cvetovi su sakupljeni u gronje u kojima može biti i do 250 pojedinačnih cvetića.[3][13][14] Svaka gronja je krupna i uspravna. Pojedinačni cvetovi su žućkasto-beli sa prečnikom 8−10 mm, sa 5 čašičnih listića. Cvet je okrugao sa 5 kruničnih listića svetle boje, ima 25 prašnika koji se nalaze u centralnom delu krunice i formiraju hipantijum. Cvetovi mukinje imaju neprijatan miris zbog sadržaja organskog jedinjenja trimetilamina. Nektar je bogat fruktozom i glukozom.[14]

Plod je okrugao jabučast pomum prečnika između 8 i 10 milimetara, a u zavisnosti od geografske širine plodovi sazrevaju od avgusta do oktobra. Plodovi su pre zrenja zelenkasti, a kako dozrevaju dobijaju jarko narandžastu boju. U svakoj gronji može da bude između 80 i 100 plodova.[15][16] Zreli plodovi sadrže kofein citrat, jabučnu kiselinu, pektin, provitamin A, sorbitol, tanine i vitamin C,[17] dok seme sadrži glikozide.[18]

Stanište i distribucija

[uredi | uredi izvor]
Stablo mukinje u italijanskim Alpima
Odraslo stablo u Nemačkoj

Mukinja je široko rasprostranjena vrsta koja raste gotovo na celom području Evrope, na teritorijama sa umerenom i hladnom klimom, uključujući i Kavkasku regiju, severnu Rusiju i Sibir. Njeno stanište ne uključuje jedino krajnji jug evropskog kontinenta, odnosno južne delove Španije i Grčke, Sardiniju, Balearska i Farska ostrva.[19][20] Na Alpima raste do visina od 2.000 metara,[3] dok na severu raste severnije od granice tajge, a pojedini primerci pronađeni su i na geografskoj širini od 71 stepena.[6][19] Danas se može pronaći i na tlu Severne Amerike, od Vašingtona do Aljaske gde se uzgaja uglavnom kao ukrasna biljka.

Mukinja je jako otporna vrsta i kao mlada biljka dobro podnosi zasenčena mesta i kratak vegetacioni period.[21] Otporna je na niske temperature, na zagađen vazduh i tlo siromašno nutritijentima.[22][23] Uglavnom raste na kiselim zemljištima koja su siromašna hranjivim materijama, a uspeva i na peskovitom tlu, kamenjaru, tresavama.[24][25] Seme brzo i lako klija.[5]

Najviši primerci rastu na Čilternskim brdima u jugoistočnoj Engleskoj gde je pronađen primerak sa visinom od 28 metara i prečnikom stabla od 56 centimetara.[26]

Mukinja kao vrsta obuhvata 5 podvrsta:[14][19]

  • Sorbus aucuparia subsp. aucuparia;
  • Sorbus aucuparia subsp. fenenkiana (Georgiev & Stoj.) − stanište uglavnom na području Bugarske;
  • Sorbus aucuparia subsp. glabrata (Wimm. & Grab.) − raste na planinama severne i centralne Evrope;
  • Sorbus aucuparia subsp. praemorsa (Guss.) − južna Italija, Sicilija i Korzika;
  • Sorbus aucuparia subsp. sibirica (Hedl.) − severoistočna Rusija.

Ekologija i upotreba

[uredi | uredi izvor]
Uporedni prikaz jestivog kultivara (levo) i divljeg ploda mukinje

Oprašivanje kod mukinja vrši se uz pomoć pčela i insekata, dok se vrsta razmnožava semenom koje raznose ptice i sisari koji se hrane plodovima.[27] Plodovima mukinje hrani se oko 60 vrsta ptica i nekoliko vrsta sisara.[13][15] Njeno korenje može da se nađe u simbiozama sa nekim vrstama gljivica.

Plodovi sadrže sorbitol koji se kod dijabetičara može koristiti kao zamena za šećer.[28] U austrijskoj tradicionalnoj medicini mukinja se koristi kod lečenja groznica, infekcija, prehlada, te kao laksativ i diuretik.[29]

Sveži plodovi imaju uglavnom opor ukus, ali se mogu upotrebljavati prerađeni u kompote, džemove i sirupe.[15][30][31] Plodovi gube gorčinu nakon smrzavanja i odnosno usled termičke obrade. Berba se obavlja uglavnom u oktobru nakon prvih mrazeva.

Zbog jakog korenja mukinja se namenski sadi u planinskim područjima sa aktivnim klizištima, a zbog svog atraktivnog izgleda često se uzgaja i kao parkovsko drvo.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ McAllister, H.A. (2005). The genus Sorbus: Mountain Ash and other Rowans. Kew Publishing. ISBN 9781842460887. 
  2. ^ Schauer 2001, str. 342
  3. ^ a b v Zauner 2000, str. 52
  4. ^ a b v Harz 2009, str. 72
  5. ^ a b v Erlbeck, Haseder, Stinglwagner (1998). стр. 166
  6. ^ a b v g Godet 1994, str. 52
  7. ^ Godet 2008, str. 110
  8. ^ Laudert 1999, str. 57
  9. ^ Rich, T. C. G. „The Plant Crib, Sorbus” (PDF). Botanical Society of Britain and Ireland. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 3. 2016. g. Pristupljeno 1. 12. 2016. 
  10. ^ Godet 1994, str. 138
  11. ^ Reichholf, Steinbach (1992). стр. 103
  12. ^ Smolik 1996, str. 63
  13. ^ a b Kremer 2010, str. 42
  14. ^ a b v Raspé, Findlay, Jacquemart (2000). стр. 910
  15. ^ a b v Erlbeck, Haseder, Stinglwagner (1998). стр. 167
  16. ^ Garcke 1972, str. 722
  17. ^ Breckwoldt 2011, str. 153
  18. ^ Hensel 2007, str. 112
  19. ^ a b v Raspé, Findlay, Jacquemart (2000). стр. 911
  20. ^ Větvička 1995, стр. 200
  21. ^ Raspé, Findlay, Jacquemart (2000). стр. 915
  22. ^ Laudert 1999, str. 80
  23. ^ Laudert 1999, str. 83
  24. ^ Godet 2008, str. 378
  25. ^ Aichele, Golte-Bechtle (1997). стр. 78
  26. ^ „Record Rowan”. Chilterns Conservation Board. Arhivirano iz originala 19. 10. 2015. g. Pristupljeno 7. 4. 2013. 
  27. ^ Lohmann 2005, str. 60
  28. ^ Laudert 1999, str. 84
  29. ^ Vogl S, Picker P, Mihaly-Bison J, Fakhrudin N, Atanasov AG, Heiss EH, Wawrosch C, Reznicek G, Dirsch VM, Saukel J, Kopp B (oktobar 2013). „Ethnopharmacological in vitro studies on Austria's folk medicine - An unexplored lore in vitro anti-inflammatory activities of 71 Austrian traditional herbal drugs.”. Journal of Ethnopharmacology. 149 (3): 750—71. PMC 3791396 Slobodan pristup. PMID 23770053. doi:10.1016/j.jep.2013.06.007. 
  30. ^ Henschel 2002, str. 220
  31. ^ Dreyer 2009, str. 108

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • McAllister, H.A. (2005). The genus Sorbus: Mountain Ash and other Rowans. Kew Publishing. ISBN 9781842460887. 
  • Enzyklopädie der Garten- und Zimmerpflanzen (na jeziku: German). Munich: Orbis. 1994. ISBN 978-3-572-00685-4. 
  • Aichele, Dietmar; Golte-Bechtle, Marianne (1997). Das neue Was blüht denn da? (na jeziku: German) (56th izd.). Stuttgart: Kosmos. ISBN 978-3-440-07244-8. 
  • Hora, Bayard, ur. (1993). Bäume der Welt (na jeziku: German). Translated by Wolfgang Steuer (2nd izd.). Stuttgart: DRW-Verlag. ISBN 978-3-87181-205-7. 
  • Breckwoldt, Michael (2011). Essen aus der Natur (na jeziku: German). Berlin: Stiftung Warentest. ISBN 978-3-86851-021-8. 
  • Dreyer, Eva-Maria (2009). Welche Wildkräuter und Beeren sind das? (na jeziku: German). Stuttgart: Kosmos. ISBN 978-3-440-11808-5. 
  • Erlbeck, Reinhold; Haseder, Ilse E.; Stinglwagner, Gerhard K. F. (1998). Das Kosmos Wald- und Forstlexikon (na jeziku: German). Stuttgart: Kosmos. ISBN 978-3-440-07511-1. 
  • Fischer, Manfred (1995). Farbatlas Obstsorten (na jeziku: German). Stuttgart: Ulmer. ISBN 978-3-8001-5542-2. 
  • Flint, Harrison L. (1997). Landscape Plants for Eastern North America. Wiley. ISBN 978-0-471-59919-7. 
  • Friedrich, Gerhard; Schuricht, Werner (1989). Seltenes Kern-, Stein- und Beerenobst (na jeziku: German) (1st izd.). Melsungen: Neumann-Neudamm. ISBN 978-3-7888-0562-3. 
  • Garcke, August (1972). von Weihe, Konrad, ur. Illustrierte Flora (na jeziku: German) (23rd izd.). Berlin, Hamburg: Parey. ISBN 978-3-489-68034-5. 
  • Godet, Jean-Denis (1994). Bäume und Sträucher (na jeziku: German). Augsburg: Naturbuch-Verlag. ISBN 978-3-89440-154-2. 
  • Godet, Jean-Denis (1998). Einheimische Bäume und Sträucher (na jeziku: German). Augsburg: Naturbuch-Verlag. ISBN 978-3-89440-296-9. 
  • Godet, Jean-Denis (2008). Knospen und Zweige (na jeziku: German). Stuttgart: Ulmer. ISBN 978-3-8001-5778-5. 
  • Harz, Kurt (2009). Bäume und Sträucher (na jeziku: German) (14th izd.). Munich: BLV. ISBN 978-3-8354-0479-3. 
  • Hecker, Ulrich (1995). Bäume und Sträucher. Früchte, Knospen, Rinden (na jeziku: German) (3rd izd.). Munich: BLV. ISBN 978-3-405-13737-3. 
  • Henschel, Detlev (2002). Essbare Wildbeeren und Wildpflanzen (na jeziku: German) (1st izd.). Stuttgart: Kosmos. ISBN 978-3-440-09154-8. 
  • Hensel, Wolfgang (2007). Welche Heilpflanze ist das? (na jeziku: German). Stuttgart: Kosmos. ISBN 978-3-440-10798-0. 
  • Kremer, Bruno P. (2010). Essbare & giftige Wildpflanzen (na jeziku: German). Stuttgart: Ulmer. ISBN 978-3-8001-5344-2. 
  • Laudert, Doris (1999). Mythos Baum (na jeziku: German) (2nd izd.). Munich: BLV. ISBN 978-3-405-15350-2. 
  • Lohmann, Michael (2005). Bäume & Sträucher (na jeziku: German). Munich: BLV. ISBN 978-3-405-16875-9. 
  • McTurk, Rory (1997). „Marie de France, Geirmundar þáttr heljarskinns, and reader-response criticism”. Ur.: Lecouteux, Claude. Hugur. Paris: Presses de l'Université de Paris-Sorbonne. ISBN 978-2-84050-089-6. 
  • Neuweiler, Reto; Röthlisberger, Kurt; Rusterholz, Peter; Terrettaz, Roland (2000). Beeren und besondere Obstarten (na jeziku: German) (1st izd.). Zollikofen: LmZ. ISBN 978-3-906679-75-4. 
  • Pahlow, Mannfried (1993). Das große Buch der Heilpflanzen (na jeziku: German) (Revised izd.). Munich: Gräfe und Unzer. ISBN 978-3-7742-1472-9. 
  • Paul, Anthony; Rees, Yvonne (1990). Bäume im Garten (na jeziku: German). Translated by Erhard Held. Ravensburg: O. Maier. ISBN 978-3-473-46173-8. 
  • Raspé, Olivier; Findlay, Catherine; Jacquemart, Anne-Laure (2000). „Sorbus aucuparia L”. Journal of Ecology. 88 (5): 910—930. doi:10.1046/j.1365-2745.2000.00502.x. 
  • Reichholf, Josef H.; Steinbach, Gunter, ur. (1992). Naturenzyklopädie Europas (na jeziku: German). 7. Munich: Mosaik. ISBN 978-3-576-10107-4. 
  • Schauer, Thomas (2001). Der große BLV-Pflanzenführer (na jeziku: German) (8th izd.). Munich: BLV. ISBN 978-3-405-16014-2. 
  • Scherf, Gertrud (2006). Wildpflanzen neu entdecken (na jeziku: German) (1st izd.). Munich: BLV. ISBN 978-3-8354-0062-7. 
  • Smolik, H. W. (1996). Naturführer Deutschland (na jeziku: German). Cologne: Tigris. ISBN 978-3-632-98919-6. 
  • Ullrich, Bernd; Kühn, Uwe; Kühn, Stefan (2009). Unsere 500 ältesten Bäume (na jeziku: German). Munich: BLV. ISBN 978-3-8354-0376-5. 
  • Větvička, Václav (1995). Dausien's grosses Buch der Bäume und Sträucher (na jeziku: German). Translated by Jürgen Ostmeyer (3rd izd.). Hanau: Dausien. ISBN 978-3-7684-2509-4. 
  • Zauner, Georg (2000). GU-Kompass Laubbäume (na jeziku: German) (10th izd.). Munich: Gräfe und Unzer. ISBN 978-3-7742-6205-8. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мукиња&oldid=28461181”