Pređi na sadržaj

Mukopolisaharidoza tip I H-S

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mukopolisaharidoza tip I H-S
Molekul dermatan sulfata koji se akumuliraju u lizozomima pacijenata sa MPS I
SimptomiSimptomi su varijabilni, ali mogu uključivati: blaže poreemećaje u učenju, psihijatrijske probleme, vizuelne probleme, skeletne deformacije, sindrom karpalnog tunela, bolest aortni zalistka i/ili apneju tokom spavanja.
Vreme pojaveSimptomi se mogu pojaviti do 5 godine; dijagnoza se obično postavlja nakon 10 godina
Uzrocinedostatkom enzima alfa-L-iduronidaze
Slična oboljenjaMPS I; Hanterov sindrom; ostale mukopolisaharidoze
LečenjeZamenska terapija enzimima; hirurški
PrognozaSmrt se obično javlja pre 12 godina (Hurler sindrom/ teški oblik); Životni vek može biti normalan (Scheie sindrom, određena forma)
Frekvencija1 u 115.000[1]

Mukopolisaharidoze tip I H-S (skraćeno MPS tip I H-S) poznata i kao Hurler-Scheie sindrom je srednje težak (intermedijerni) oblik mukopolisaharidoze tip I bolesti iz grupa naslednih poremećaja uzrokovanih nedostatkom specifičnih lizozomskih enzima uključenih u degradaciju glikozaminoglikana (skraćeno GAGs ) ili mukopolisaharida. Akumulacija delimično degradiranih produkata GAG-a izaziva smetnje u ćeliji, tkivu i narušava funkcije pojedinih organa.

Nedostatak alfa-L-iduronidaze može dovesti do širokog spektra fenotipskog angažovanja sa tri glavna priznata klinička subjekta: Hurlerov sindrom (MPS tip I H; 607014), Hurler-Scheie sindrom (MPS I H-S; 607015), i Scheie sindrom (MPS tip I S). Hurlerov i Scheie sindrom predstavljaju dva različita fenotipa MPS tip I sindroma — na težem (MPS I H) i lakšem (MPS tip I S) kraju kliničkog spektra, dok je Hurler-Scheie sindrom (MPS tip I H-S) treći ili intermedijerni oblik u fenotipskoj ekspresiji.[2]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Najteži oblik mukopolisaharidoze tip I, koji uključuje zamagljivanje rožnjače, abnormalnosti skeleta i mentalnu retardaciju, dobio je naziv Hurlerov sindrom po nemačkoj pedrijatrici Gertrudi Hurler, koja je prva opisala poremećaj 1919. godine.[3][4]

Godine 1962, američki lekar Harold Glendon Scheie (1909–1990), identifikovo je blažu varijantu Hurlerovog sindroma, MPS tip I S koja je po njemu nazvana Scheie sindrom.[5]

McKusick, V. A. i sar. (1972) predložili su da se Hurlerov sindrom nazove — mukopolisaharidoza tip I H (skraćeno MPS tip I H) a Scheie sindrom — mukopolisaharidoza tip I S (skraćeno MPS tip I S).[6]

Godine 1985. Rubiček i sar. prikazali su pet pacijenata sa nedostatkom alfa-L-iduronidaze i fenotipom koji je atipičan za Hurlerov sindrom i Scheie sindrom. Među raznim mogućim objašnjenjima za ovaj fenotip, oni su prihvatili tumačenje koja se zasniva na postojanju genetičkih varijanti za neke od slučajeva, koje su uzrokovane različitim mutacijama.[7]

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Prevalenca sindroma se procenjuje na 1 slučaj na 115.000.

Etiologija

[uredi | uredi izvor]

MPS tip I H-S je uzrokovan mutacijama u IDUA genu (4p16.3) što dovodi do parcijalnog nedostatka enzima alfa-L-iduronidaze i lizozomske akumulacije dermatan sulfata i heparan sulfata.[8]

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Simptomi se najčešće javljaju posle 5 godina, ali su tako blagi da se dijagnoza često ne uzima u obzir sve do 10 godine ili odrasle dobi.

  • Pacijenti su skoro normalne visine i ne pokazuju intelektualni nedostatak.
  • Zamućenje rožnjače se odvija progresivno i difuzno, obično posle četvrte godine života.
  • Glaukom je češći nego kod Hurlerovog sindroma
  • Pacijenti su blago izmenjenog izglda lica, uključujući i velika usta sa debelim usnama.
  • Često je prisutna rinoreja i neurosenzualni gubitak sluha,
  • Zglobovi su kruti (zbog kontraktura), i prate ih blage promene skeleta i sindrom karpalnog tunela.

U težim oblicima može se javiti

  • bolest aortnog zalistka,
  • kompresija cervikalne kičmene moždine, izazvana infiltracijom glikozaminoglikana u duri, što može dovesti do spastične paresije, ako se ne popravi neurohirurškim intervencijama.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Rana dijagnoza je teška zbog prvih nespecifičnih kliničkih simptoma, ali je od suštinskog značaja za hitno iniciranje tretmana.

Dijagnoza se zasniva na detekciji povećanog izlučivanja u mokraći heparan sulfata i dermatan sulfata i genetskim testovima. Testiranje sa zasniva na primeni bojenja metilen plavim i GAG elektroforezi, i dokazivanju nedostatka enzima u leukocitima i fibroblastima.[9]

Pošto je u mukopolisaharidozi tip I H-S napadnuta većina organa koji su kod dece u fazi formiranja, važno je pratiti sve potencijalne komplikacije, najmanje jednom godišnje nakon potvrde dijagnoze. Ovi pregledi treba da uključuju neurološku procenu i procenu funkcija očiju, sluha, srca, pluća, skeleta i zuba. Ponekad su potrebni rendgenski snimci ili druge dodatne dijagnostičke metode za izvođenje ovih kontrolnih ispitivanja.

Prenatalna dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Prenatalna dijagnoza mukopolisaharidoza tip I H-S, danas je moguća uz pomoću amniocenteze i uzorkovanja sloja tkiva u embrionu (biopsijom horionskih resica). Dijagnoza mora biti potvrđena pre 11 nedelja gestacije.

Diferencijalna dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu sledeće bolesti:

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Lečenje se sprovodi zamenskom enzimskom terapijom - humanom rekombinantnom alfa-L-iduronidazom uz suportivne mere zavisno od vrste prisutnih simptoma, ili transplantacijom koštane srži Najbolji rezultati terapije se postižu ukoliko je lečenje započeto rano, pre nastupanja ireverzibilnih promena.[10]

Enzimska terapija

[uredi | uredi izvor]

Enzimska zamenska terapija se zasniva na primeni humane rekombinantne alfa-L-iduronidaze, u nedeljnoj infuziji, kako bi se osigurala odgovarajuća količina enzima potrebna organizmu za poboljšanje ukupnog kvaliteta života.[11][12][13][14][15][16]

Tretman se pokazao efikasnim za poboljšanje funcija zglobova, funkciju pluća i poboljšanje opšteg zdravlja. Međutim, ne treba očekivati da že zamenska terapija enzima da smanjenji efekate poremećaja na očim i srčanim zalistcima. Takođe nema dokaza da se akumulacija MPS supstance u mozgu sprečava ili smanjuje, jer enzim ne prelazi krvno-moždanu barijeru. Studije su u toku kako bi se utvrdilo da li se akumulacije u kičmi mogu sprečiti primenom leka direktnim ubrizgavanjem u kičmenu tečnost. Međutim za to su potrebne dalje studije i duže praćenje za pravilnu procenu efikasnosti terapije enzimima direktno u krvotok ili kičmenu tečnost.

Simptomatska terapija

[uredi | uredi izvor]

Simptomatski i podržavajući tretman može zahtvati koordinirane napore tima specijalista:

  • Pedijatra (neurologa), koji procenjuju i leči poremećaje nervnog sistema),
  • Ortopdeda koji dijagnostikuju i leče skeletne abnormalnosti
  • Pedijatra (kardiologa), koji dijagnostikuju i leče srčane abnormalnosti
  • Fizioterapeuta i/ili ostalih zdravstvenih radnika koji trebaju biti sistematski i sveobuhvatno angažovani u lečenju obolelog deteta.
  • Medicinske genetske, čije jsavetodavnane usluge mogu biti korisne za majke i porodicu.

Prognoza

[uredi | uredi izvor]

Prognoza kod MPS tipa I H-S kao srednje teškog oblika mukopolisaharidoza nešto je povoljnija od one kod MPS tipa I H. Simptomi se razvijaju tokom kasnih tinejdžerskih godina do ranih dvadesetih i zantno su blaži od simptoma koji su primećeni u Hurlerovom sindromu.[17]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Mucopolysaccharidoses Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke. 15. 11. 2017. Pristupljeno 25. 6. 2018. 
  2. ^ McKusick, V. A., Howell, R. R., Hussels, I. E., Neufeld, E. F., Stevenson, R. E (1972). „Allelism, nonallelism and genetic compounds among the mucopolysaccharidoses”. Lancet. 299 (7758): 993—996. PMID 4112371. doi:10.1016/S0140-6736(72)91159-2. , .
  3. ^ Hurler's syndrome na veb-sajtu Who Named It (jezik: engleski)
  4. ^ Hurler, G. (1919). „Über einen Typ multipler Abartungen, vorwiegend am Skelettsystem”. Zeitschrift für Kinderheilkunde. Berlin. 24 (5–6): 220—234. doi:10.1007/BF02222956. 
  5. ^ Moore, David; Connock, Martin J.; Wraith, Ed; Lavery, Christine (3). „The prevalence of and survival in Mucopolysaccharidosis I: Hurler, Hurler-Scheie and Scheie syndromes in the UK”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 1. 1. 2008: 24. ISSN 1750-1172. PMC 2553763 Slobodan pristup. PMID 18796143. doi:10.1186/1750-1172-3-24 Slobodan pristup.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ McKusick, V. A., Howell, R. R., Hussels, I. E., Neufeld, E. F., Stevenson, R. E (1972). „Allelism, nonallelism and genetic compounds among the mucopolysaccharidoses”. Lancet. 299 (7758): 993—996. PMID 4112371. doi:10.1016/S0140-6736(72)91159-2. , .
  7. ^ Roubicek M, Gehler J, Spranger J (1985 March). „The clinical spectrum of alpha-L-iduronidase deficiency.”. The American Journal of Medical Genetics. 20 (3): 471—81. PMID 3922223. doi:10.1002/ajmg.1320200308.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć).
  8. ^ Menon, K. P., Tieu, P. T., Neufeld, E. F (1992). „Architecture of the canine IDUA gene and mutation underlying canine mucopolysaccharidosis I”. Genomics. 14 (3): 763—768. PMID 1339393. doi:10.1016/S0888-7543(05)80182-X. , .
  9. ^ „Syndrome de Scheie”. Orphanet, ORPHA:93474. Pristupljeno 26. 6. 2018. 
  10. ^ Muenzer J and Fisher A (2004). „Advances in the Treatment of Mucopolysaccharidosis Type I”. 350: 1932—34. .
  11. ^ Desnick RJ (2004). „Enzyme replacement and enhancement therapies for lysosomal diseases”. J. Inherit Metab Dis. 27 (3): 385—410. PMID 15190196. doi:10.1023/B:BOLI.0000031101.12838.c6. .
  12. ^ Wraith JE, Clarke LA, Beck M, et al. Enzyme replacement therapy for mucopolysaccharidosis I (2004). „a randomized, double-blinded, placebo-controlled, multinational study of recombinant human alpha-L-iduronidase (laronidase)”. 144: 581—88. .
  13. ^ Malm G, et al., Mucopolysaccharidoses (2002). „New therapeutic possibilities increase the need of early diagnosis”. Lakartidningen. 99: 1804—9. 
  14. ^ Kakkis ED, Enzyme replacement therapy for the mucopolysaccharides storage disorders (2002). „Enzyme replacement therapy for the mucopolysaccharide storage disorders”. Expert Opin Investig Drugs. 11 (5): 675—85. PMID 11996648. doi:10.1517/13543784.11.5.675. .
  15. ^ Wraith JE, Enzyme replacement therapy in mucopolysaccharidosis type I (2001). „progress and emerging difficulties”. J Inherit Metab Dis. 24: 245—50. doi:10.1023/A:1010379320378. .
  16. ^ Kakkis ED, et al., Enzyme-replacement therapy in mucopolysaccharidosis I (2001). 344: 182—8.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  17. ^ Yano S, Moseley K, Pavlova Z. Postmortem studies on a patient with mucopolysaccharidosis type I: Histopathological findings after one year of enzyme replacement therapy. J Inherit Metab Dis. 2009.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) Mar 27.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Fauci AS, et al., eds. Harrison’s Principles of Internal Medicine, 14th Ed. New York, NY: McGraw-Hill, Inc. 2169–76.
  • Beighton P, ed. Mckusick’s Heritable Disorders of Connective Tissue. 5th ed. St. Louis, MO: Mosby-Year Book, Inc. 1118–9.
  • Eto Y, Ohashi T, Gene therapy/cell therapy for lysosomal storage disease. J Inherit Metab Dis.: 293—8. 2000.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Triggs-Raine B, et al., Mutations in HYAL1, a member of a tandemly distributed multigene family encoding disparate hyaluronidase activities, cause a newly described lysosomal disorder, mucopolysaccharidosis IX. . 95. 1999: 6296—300.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  • Natowicz, Marvin R.; Short, M. Priscilla; Wang, Yu; Dickersin, G. Richard; Gebhardt, Mark C.; Rosenthal, Daniel I.; Sims, Katherine B.; Rosenberg, Andrew E. (1996). „Clinical and Biochemical Manifestations of Hyaluronidase Deficiency”. New England Journal of Medicine. 335 (14): 1029—33. PMID 8793927. doi:10.1056/NEJM199610033351405. .
  • Herrick, Ian A.; Rhine, Elliot J. (1988). „The mucopolysaccharidoses and anaesthesia: A report of clinical experience”. Can J Anaesth. 35 (1): 67—73. PMID 3127069. doi:10.1007/BF03010548. .
  • Sjøgren, P.; Pedersen, T.; Steinmetz, H. (1987). „Mucopolysaccharidoses and anaesthetic risks”. Acta Anaesthesiol Scand. 31 (3): 214—8. PMID 3107330. doi:10.1111/j.1399-6576.1987.tb02553.x. .
  • Caruso RC; et al. (1986). „Electroretinographic findings in the mucopolysaccharidoses”. Ophthalmology.: 93. :1612-6.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мукополисахаридоза_тип_I_H-S&oldid=29017860”