Multidisciplionarnost
Multidisciplinarnost predstavlja mešavinu različitih disciplina gde svaka zadržava svoje sopstvene metode i pretpostavke bez posredovanja drugih disciplina. Stručnjaci koji zajedno rade na nekom multidisciplinarnom zadatku sarađuju imajući zajedničke ciljeve. [1]
Multidicsiplinarnost se sasvim jasno razlikuje od interdisciplinarnosti prema tome koji odnos imaju discipline uključene u proces. U multidisciplinarnosti taj odnos može biti "uzajaman i akumulativan ali ne i interaktivan"[2], dok interdisciplinarnost kombinuje prakse i pretpostavke disiplina uključenih u proces. Dakle, interdisciplinarnost podrazumeva veći stepen integracije.[3]
Postoji dosta primera gde se može videti kako se neka određena tema skoro istovremeno pojavljuje u različitim disciplinama. Jedan od primera bio bi pomeranje fokusa sa "specijalizovanih segmenata pažnje" (usvajanje određene perspektive) ka ideji "trenutne senzorne svesti o celini", pažnji ka celovitom polju/oblasti, osećaju za celokupni model forme i funkcionisanja kao jedne jedinice, iliti "celovita ideja o strukturi i konfiguraciji". Ovakva paradigma javlja se u slikarstvu (kubizmu), fizici, poeziji, komunikaciji i teoriji edukacije. Prema Maršalu Makluanu, za ovu promenu paradigme zaslužna je smena sa ere mehanizacije, koja je podrazumevala sekvencijalnost, ka eri trenutne brzine, koja podrazumeva simultanost.[4]
Kada se termin multidisciplionarnost koristi u oblasti zdravstvene zaštite, on označava da specijalisti zdravstvene zaštite različitih profesija rade zajedno da bi pružili dijagnoze, procene i omogućili odgovarajući tretmane, putem kolaboracije, gde svaki dela u okviru oblasti za koju je kompetentan.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Jaúregui, Jorge Mario. Urbanismo y Transdisciplinariedad. Intersecciones (Puntuaciones en relación con el abordaje de la articulación de lo formal y lo informal en América Latina)
- ^ Augsburg, Tanya. (2005), Becoming Interdisciplinary: An Introduction to Interdisciplinary Studies. pág. 56
- ^ Psicología social aplicada: teoría, método y práctica. Alipio Sánchez Vidal. Editorial Pearson Educación, 2002. ISBN 8420534501 Pág. 266
- ^ Marshall McLuhan (1964) Understanding Media, str. 13 [1].