Nagon

Nagon je u biologiji, instiktivno automatsko ponašanje organizma koje se temelji na nasleđenim mehanizmima i ne zavisi od iskustva. To je genetički programiran impuls, koji usmerava pažnju organizma na određenu vrstu draži. Zato nagon predstavlja težnju da se dela sa svrhom i ponašanje se usmerava ka određenom cilju. Psihoanaliza je prva počela da koristi ovaj termin, označivši njime količinu i snagu energije kojom raspolaže svaka osoba, čime se osigurava održavanje jedinke u okviru vrste. Prema Frojdu, u odnosu na čoveka, nagon je granični koncept između psihičkog i somatskog i predstavlja stanje tenzije, priliv unutrašnjih poriva koji zahteva rasterećenje. Suština nagona je što on potiče iz „izvora” unutrašnjosti organizma, što deluje kao konstantna sila te ne može biti savladan aktivnostima izbegavanja i negiranja.

Literatura

• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.

Spoljašnje veze

• PPoint: prof. dr A. Nedić „Volja, nagoni, poremećaji volje i nagona”
• Defektologija net forum o nagonima