Nagrada Terpsihora

Nagrada „Terpsihora” je nagrada koja se dodeljuje za umetničku igru. Ustanovilo je Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije zajedno sa specijalnom pohvalom Terpsihora, ustanovljenoj na inicijativu profesora Aleksandra Ilića, i realizuju se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Instituta za umetničku igru.

Nagrada je nazvana po Terpsihori, jednoj od devet muza iz grčke mitologije - vladarki učenosti i lepih veština, koja ima ulogu i dužnost da svetu pokloni igru, koja donosi slobodu, radost i katarzu. Na grčkom jeziku znači "ona koja voli da igra".

O nagradi

Nagrada se dodeljuje domaćim baletskim umetnicima, stalno ili privremeno zaposlenim, za ostvarene uloge iz repertoara Narodnog pozorišta u Beogradu, Srpskog Narodnog pozorišta u Novom Sadu ili ostalim plesnim scenama u RS, odigranih na matičnoj sceni ili na gostovanju, koji su se izdvojili po tehničkom i umetničkom kvalitetu, koreografima za ostvarene vrhunske rezultate i baletskim teoretičarima, koji svojim radom postižu zapažene rezultate i priznanja na polju pedagogije i razvijaju i unapređuju umetničku igru u Srbiji

Odluku o laureatu donosi žiri koji sačinjavaju najistaknutiji predstavnici baletske uetnosti u Srbiji, kao i laureat iz prethodne godine. Ovo jedinstveno priznanje dodeljuje se na godišnjem nivou od 2012. godine.

Saglasno čl. 2 Statuta, Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije i u skladu sa članovima 10, 11 i 12 Zakona o udruženjima (Sl.list RS br.51/09) na osnivačkoj skupštini, održanoj 24.10.2009. donet je Pravilnik o dodeli nagrade i specijalne pohvale, kao ipostupak kandidovanja, ocenjivanja dometa, utvrđivanja i oglašavanja dobitnika i visine Nagrade i Specijalne pohvale, auručuje se na Svetski Dan igre 29.aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Nagrada Terpsihora se sastoji od:

• srebrnog ručno izrađenog medaljona,
• novčanog iznosa od 2.000,00 Eura

Laureati

1. Prvi dobitnik je bila Ana Pavlović, prvakinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, a pohvalu Drina Pešić, solista Baleta NP u Beogradu, za autorstvo emisije "Svet Baleta" (2012),
2. Jovan Veselinović, prvak Baleta NP u Beogradu, a pohvalu Bitef dens kompanija za doprinos savremenon igri Srbije (2013),
3. Konstantin Kostjukov, prvak Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, a pohvalu ansambl Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu (2014),
4. Đorđe Makarević, koreograf za predstavu ONI, a pohvalu izvođači iz Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu za predstavu "Balerine" koreografa Olivere Kovačević Crnjanski i to: Jelena Alimpijević, Sonja Batić, Frosina Dimovski, Milena Krkotić, Andreja Kulešević, Jelena Marković, Sanja Pavić, Ista Stepanov i Sara Tošić (2015),
5. Mirjana Nešić posthumno, pedagog klasičnog baleta u baletskoj školi Lujo Davičo, a pohvalu festival koreografskih minijatura za organizaciju međunarodnog plesmog takmičenja.(2016),
6. Balet NP u Beogradu za predstave Žene u d-molu i Duga božićna večera, a pohvalu izvođači kamernog dela "Čdetiri pesme za Tađa" za istu (2017)
7. Bojana Žegarac- Knežević za ulogu Niki u baletu Bajadera, a pohvalu Dom kulture Gračanica za pokretanje Baletske škole za osnovno obrazovanje (2018),
8. Milan Rus, prvak Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, a pohvalu Đurđija Jelenković iz Instituta za umetničku igru (2019),
9. Igor Pastor, prvak Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, a pohvalu Vladimir Čubrilo asistent na Institutu za umetničku igru (2020),
10. Olga Olćan-Miljević, solista Baleta NP u Beogradu, a pohvalu Jovana Grujić savremeni igrač i performer (2021),
11. Anja Ignjatović - Zagorac igrač, pedagoškinja savremene igre u baletskoj školi Lujo Davičo i član Bitef Dens Kompanije, a pohvalu Miona Petrović savremeni igrač, performer i koreograf (2022),
12. Toma Križnar, solista Baleta NP u Beogradu,a pohvalu Maša Anić savremeni igrač (2023),
13. Ansambl narodnih igara "Kolo", a pohvalu Baletska umetnica, Katarina Zec , solista Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, za premijerno izvedene tri značajne uloge u baletima „Labudovo jezero“, „Krcko Oraščić“ i „Kopelija“, izuzetno različite i tehnički zahtevne, koje ističu umetničku i tehničku spremnost mlade Katarine.