Napoleon III Bonaparta

Napoleon III Bonaparta
Lični podaci
Datum rođenja	(1808-04-20)20. april 1808.
Mesto rođenja	Pariz, Prvo francusko carstvo
Datum smrti	9. januar 1873.(1873-01-09) (64 god.)
Mesto smrti	Čizelherst, Ujedinjeno Kraljevstvo
Porodica
Supružnik	Evgenija od Francuske
Potomstvo	Napoléon, Prince Imperial, Eugène Bure, Alexandre Bure
Roditelji	Luj Bonaparta Hortenzija de Boarne
Dinastija	Bonaparta
Prethodnik	Luj Ežen-Kavenjak
Potpis

Napoleon III Bonaparta (fr. Charles Louis Napoleon Bonaparte; Pariz, 20. april 1808 — Čizelherst, 9. januar 1873) bio je francuski političar, državnik i vladar. Bio je predsednik Druge francuske republike (1848—1852) i car Drugog francuskog carstva (1852—1870).

Biografija

Rođen je u noći između 19. i 20. aprila 1808. u Parizu kao sin Luja Bonaparte, a nećak Napoleona I. Majka mu je bila Hortenza de Beuanaris, kćerka Jozefine, Napoleonove žene, iz njenog prvog braka. Živeo je u izgnanstvu nakon pada bonapartističkog režima 1815.

Godine 1839. napisao je knjigu Les idées Napolépniennes i bio umešan u dva neuspešna svrgavanja burbonske monarhije 1836. i 1840. godine.

Nakon pobede revolucije 1848. vratio se u Francusku i iskorištavajući veštom demagogijom političko-društvene prilike, postigao je da bude velikom većinom izabran za predsednika republike.

Dana 2. decembra 1851. godine pripremio je uspešan državni udar na osnovu kojeg se sledeće godine posle dva referenduma, proglasio carem. Do 1860. godine vladao je apsolutistički, zatim sa izvesnim popuštanjem. Politički sistem tako nastalog Drugog carstva u Francuskoj zasnivao se u pravnom pogledu na prerađenom Ustavu Druge republike, koji je usvojen decembra 1851. godine. Po ovom Ustavu svaka kontrola narodnog predstavništva nad izvršnom vlašću bila je isključena. Zakonodavna skupština ne samo što nije imala pravo da donosi i ukida zakone već nije smela ni da ih predlaže. Njoj je jedino bilo dozvoljeno da zakone koje donosi vlada dobronamerno analizira i donosi o njima konstruktivne sugestije. Ova skupština nije mogla izabrati ni svog predsednika, već je i njega postavljao Napoleon III. Jedino car je mogao sazvati Zakonodavnu skupštinu, koji ju je takođe po svojoj volji raspuštao kad je hteo i raspisivao izbore. Skupština se nije pitala ni kod objave rata, ni kod zaključivanja mira, niti je imala uticaja na postavljanje službenika, sve je ove odluke donosio isključivo Napoleon III. Monarhija Napoleona III je ugušila sve političke stranke osim svoje (stranka 2. decembra), ukinula je demokratske slobode, povećala je birokratsko-politički aparat, ukinula je mesne samouprave, na sve znatnije funkcije u državi dovela je svoje činovnike, katoličkom kleru dala je povlastice, a štampu je onemogućavala goneći je za najmanji znak neposlušnosti ili nezavisnosti. Car i njegova žena Eugenija iz Španije, kao i grupica njihovih ljudi radili su šta su hteli, ponašali su se poput zloglasnih istočnjačkih despota.

Razvoj privrede

car Napoleon III

Ipak pored svih navedenih kriza kroz koje je prolazilo tadašnje francusko društvo u ovom periodu dolazi do naglog privrednog uspona. Režim Drugog carstva odgovarao je razvoju kapitalizma, zato su ga i podržavali široki slojevi industrijske i finansijske buržoazije. Velikom brzinom razvija se saobraćajna mreža u zemlji. Mreža železničkih komunikacija proširila se sa 3.500 km na 18.000 km, izgrađeno je nekoliko velikih puteva, a popravljeno je i modernizovano oko 300.000 km seoskih puteva. Proširuje se mreža plovnih kanala, tako pomorski saobraćaj doživljava snažan napredak. Osnivaju se nove prekookeanske kompanije, proširuju se velike luke, a u plovidbi se uvodi više parobroda, pa se njihov broj penje na 522. Industrija se velikom brzinom mehanizuje. Novčana ulaganja u industrijske pogone su za petnaest godina udvostručena. Snažno raste metalurgijska proizvodnja, izgrađuje se veći broj visokih peći koje koriste koks kao gorivo. Čitav privredni polet zaokružen je velikim prilivom novčanih sredstava na francusko tržište. Do toga dolazi zahvaljujući povoljnom spoljnotrgovinskom bilansu i brzom rastu francuskog izvoza, čija se vrednost povećava sa 2,5 na 8 milijardi franaka godišnje.

Porast bogatstva nije značio i povećanje blagostanja svih stanovnika Francuske, pa ni izjednačavanje ekonomskih razlika između društvenih slojeva. Dobar deo proletarijata živeo je i dalje u krajnje bednim uslovima. Da bi ublažila nezadovoljstvo radnika vlada je izvodila javne radove, osnovala je neke socijalne ustanove, podržala je osnivanje većeg broja humanitarnih ustanova za pomoć sirotinji, bolesnicima i starcima, podsticala je razvoj kapitalističke privrede, naročito trgovine, industrije i bankarstva.

Prilikom izbora carska vlada je sasvim otvoreno, bez ustezanja i prikrivanja, uzimala sebi pravo da pritiskom na birače utiče na njihovo glasanje. Uprkos tome na skupštinskim izborima godine 1857. republikanci su dobili 665.000 glasova što im je dalo 8 poslanika u parlamentu i predstavljalo je priličan uspeh.

Pokušaj atentata

Glavni članak: Orsinijev atentat

Januara 1858. godine italijanski republikanac Feliče Orsini izvršio je bombaški napad na cara i caricu. Tom prilikom poginulo je 8 osoba, a 148 je ranjeno. Orsini je izjavio da je želeo da kazni Napoleona III što je izdao svoju karbonarsku prošlost i digao ruke od italijanskog ujedinjenja. Ovaj događaj prouzrokovao je dalje progone republikanaca i pojačavanje policijskih mera za očuvanje poslušnosti stanovništva.

Spoljna politika

Napoleon III i njegova supruga Eugenija primaju ambasadora Sijama 27. juna 1861. godine

Napoleon III je vodio agresivnu spoljnu politiku, najviše radi širenja državnih granica i zbog sticanja prestiža i kolonijalnog osvajanja. Ipak on se ponosito prikazivao kao pobornik i zaštitnik principa nacionalnosti i samostalnosti malih evropskih naroda. Nekim svojim diplomatskim akcijama, a u slučaju Italije i vojnim, dao je dosta doprinosa u odbrani prava ugroženih naroda. Tako je pomogao pri ujedinjenju rumunskih kneževina i odbrani Srbije i Crne Gore od turskih pretnji i dao je podršku poljskim ustanicima. Zajedno sa Pijemontom, Ujedinjenim Kraljevstvom i Turskom učestvovao je u krimskom ratu protiv Rusije od 1854. do 1856. Godine 1855. francuski general Fedreb nametnuo je francusku vlast Senegalu u Africi. Zatim su se Francuzi pridružili Britancima u Drugom opijumskom ratu koji protiv Kine. Tada su Francuzi uspeli sebi da izdejstvuju političke i trgovinske povlastice u ovoj zemlji.

Godine 1859. Napoleon III je uspešno vodio i rat u Italiji u borbi za oslobođenje od Austrije. Posebnu simpatiju Napoleon III je imao prema pijemontskoj kraljevini i njenom premijeru Bencu Kavuru sa kojim je dogovorio i otpočeo rat protiv Austrije, ipak kada je trebalo rat dovesti do kraja i ujediniti Italiju, on je posustao i zaključio je mir sa Bečom.

Francuska je takođe uz pomoć Maksimilijana Habzburškog pokušala da uspostavi kolonijalnu vlast nad Meksikom godine 1862. ali u tom ratu nije uspela da ostvari cilj.

Za vreme vladavine Napoleona III započinje francusko kolonijalno prodiranje u Indokinu. Napadom na tvrđavu Anam izdejstvovano je ustupanje Kočinkine Francuskoj godine 1862, a naredne godine stečen je protektorat nad Kambodžom. I u Sijamu je Francuska dobila trgovačke povlastice.

Svoj poslednji rat Napoleon III vodio je protiv Pruske koji je objavio 19. jula 1870. godine posle poznatog skandala nazvanog emska depeša. Neprijateljstva između armija otpočela su 2. avgusta 1870. a trajala su do 1. februara 1871. godine. Ipak Napoleon nije učestvovao u ratu do kraja. On je 1. septembra 1870. godine istakao belu zastavu na tvrđavi Sedan koju su Prusi opkolili, narednog dana je potpisana kapitulacija ovog grada, a car Napoleon III je postao pruski zarobljenik.

Na tu je vest u Parizu proglašena Treća republika.

Car Napoleon III je umro u izgnanstvu u Velikoj Britaniji.

Porodično stablo

16. Sebastiano Nicolo Buonaparte

17. Maria-Anna Tusilo di Bocognano

18. Giuseppe Maria Paravicini

9. Maria-Saveria Paravicini

19. Maria Angela Salineri

20. Giovanni Agostino Ramolino

10. Giovanni Geronimo Ramolino

21. Angela Maria Peri

22. Giuseppe Maria Pietrasanta

11. Angela Maria Pietrasanta

23. Maria Josefina Malerba

1. Napoleon III BonapartaBuonaparte]]

24. Claude de Beauharnais, Comte des Roches-Baritaud

12. François de Beauharnais, Marquess de la La Ferté-Beauharnais

25. Renée Hardouineau de La Laudanière

26. François Jacques Pyvart, Seigneur de Chastullé

13. Marie Henriette Pyvart de Chastullé

27. Jeanne Hardouineau de La Laudanière

28. Gaspard Joseph Tascher de la Pagerie

14. Joseph-Gaspard Tascher, Chevalier, Seigneur de La Pagerie

29. Françoise Bourreau de la Chevalerie

30. Joseph François des Vergers de Sanois

15. Rose-Claire des Vergers de Sanois

31. Catherine Marie Brown

Porodica

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Evgenija od Francuske		5. maj 1826.	11. jul 1920.

Deca

ime	slika	datum rođenja	datum smrti	supružnik
Napoleon Ežen od Francuske		16. mart 1856.	1. jun 1879.	nije se ženio; poginuo nesrećnim slučajem u mladosti

Literatura

• Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne. 
• Baguley, David. Napoleon III and His Regime: An Extravaganza (LSU Press, 2000),
• Bresler, Fenton (1999). Napoleon III: a life. HarperCollins. 
• Corley, T. A. B. (1961). Democratic Despot: A Life of Napoleon III. Greenwood Press. ISBN 978-0837175874. Arhivirano iz originala 06. 09. 2019. g. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
• Duff, David (1978). Eugénie and Napoleon III. Collins. ISBN 978-0688033385. 
• Gooch, Brison D., ur. (1966). Napoleon III – Man of Destiny: Enlightened Statesman or Proto-Fascist?. Holt, Rinehart and Winston. ISBN 978-0232070118. 
• Gooch, Brison D., ur. (1969). The Reign of Napoleon III. Rand McNally & Company. ISBN 978-0528665479. 
• Guerard, Albert (1947). Napoleon III A Great Life In Brief. Carroll & Graf Pub. ISBN 978-0786706600. 
• McMillan, James F. (1991). Napoleon III. Profiles In Power. Routledge. ISBN 978-0582494831. 
• Markham, Felix (1975). The Bonapartes. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-76928-6. 
• Price, Roger (20. 11. 2002). „Napoleon III: 'hero' or 'grotesque mediocrity'?”. Ur.: Cowling, Mark; Martin, James. Marx's 'Eighteenth Brumaire': (Post)Modern Interpretations. Pluto Press. str. 145–162. ISBN 978-0745318301. 
• Ridley, Jasper (13. 8. 1980). Napoleon III and Eugenie. Viking. ISBN 978-0670504282. 
• Spitzer, Alan B. (1962). „The Good Napoleon III”. French Historical Studies. 2 (3): 308—329. JSTOR 285884. doi:10.2307/285884. ; praises his domestic policies
• Strauss-Schom, Alan (29. 5. 2018). The Shadow Emperor: A Biography of Napoleon III. St. Martin's Publishing. ISBN 9781250057785. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Thompson, J.M. (1955). Louis Napoleon and the Second Empire. The Noonday Press. ISBN 978-1104853143. Arhivirano iz originala 06. 09. 2019. g. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
• Briggs, Asa; Clavin, Patricia (2003). Modern Europe, 1789-Present (2 izd.). Routledge. ISBN 978-0582772601. 
• Campbell, Stuart L (1978). The Second Empire Revisited: A Study in French Historiography. 
• Cunningham, Michele (2001). Mexico and the Foreign Policy of Napoleon III. Palgrave. ISBN 978-0333793022. Arhivirano iz originala 22. 12. 2018. g. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
• Golicz, Roman. “Napoleon III, Lord Palmerston and the Entente Cordiale.” History Today 50#12 (December 2000): 10–17
• Guedalla, Philip (1923). The Second Empire. ASIN B00085CK6Y. 
• Pinkney, David H. (1955). „Napoleon III's Transformation of Paris: The Origins and Development of the Idea”. Journal of Modern History. 27 (2): 125—34. JSTOR 1874987. S2CID 144533244. doi:10.1086/237781. 
• Pinkney, David H. (1958). Napoleon III and the Rebuilding of Paris. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00768-7. 
• Plessis, Alain (1988). The Rise and Fall of the Second Empire 1852–1871. Cambridge University Press. ISBN 978-0521358569. 
• Price, Roger. The French Second Empire, An Anatomy of Political Power. . Cambridge UP, 2001), 507 pp.
• Williams, Roger L. (1957). Gaslight and shadow: The World of Napoleon III 1851-1870. New York: Macmillan & Co Ltd. ASIN B001NHPZ72. 
• Wolf, John B (1963). France: 1815 to the Present.  pp- 212–341
• Zeldin, Theodore (1958). The Political System of Napoleon III. New York: Macmillan & Co Ltd. ASIN B0000CJYLM. 
• T. W. Evans,. Memoirs of the Second French Empire. . (New York, 1905)
• Marie-Clotilde-Elisabeth Louise de Riquet, comtesse de Mercy-Argenteau, The Last Love of an Emperor: reminiscences of the Comtesse Louise de Mercy-Argenteau, née Princesse de Caraman-Chimay, describing her association with the Emperor Napoleon III and the social and political part she played at the close of the Second Empire (Doubleday, Page & Co., 1926).
• Anceau, Eric (2008), Napoléon III, un Saint-Simon à cheval, Paris, Tallandier.
• Choisel, Francis (2015), La Deuxième République et le Second Empire au jour le jour, chronologie érudite détaillée, Paris, CNRS Editions.
• Girard, Louis (1986), Napoléon III, Paris: Fayard, ISBN 978-2-01-27-9098-8 
• Milza, Pierre (2006), Napoléon III, Paris: Tempus, ISBN 978-2-262-02607-3 
• Séguin, Philippe (1990), Louis Napoléon Le Grand, Paris: Bernard Grasset, ISBN 978-2-246-42951-7 
• Tulard, Jean (dir.), (1995), Dictionnaire du Second Empire, Paris, Fayard, 1348 p.
• Bresler, Fenton (1999). Napoleon III: A Life. London: Harper Collins. ISBN 978-0-00-255787-0. 
• Baguley, David (2000). Napoleon III and His Regime: An Extravaganza. LSU Press. ISBN 978-0807126240. 
• Bury, J. P. T. (1964). Napoleon III and the Second Empire. Perennial Library. ASIN B0032OSXA0. 
• Case, Lynn M. (1954). French Opinion on War and Diplomacy during the Second Empire. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0374913021. 
• Cobban, Alfred (1965). A History of Modern France: Volume 2: 1799–1871. London: Penguin. ASIN B002ND08JA. 
• Corley, T. A. B. (1961). Democratic Despot: A Life of Napoleon III. Greenwood Press. ISBN 978-0837175874. Arhivirano iz originala 06. 09. 2019. g. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
• Cunningham, Michele (2001). Mexico and the Foreign Policy of Napoleon III. Palgrave. ISBN 978-0333793022. Arhivirano iz originala 22. 12. 2018. g. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
• Duff, David (1978). Eugénie and Napoleon III. Collins. ISBN 978-0688033385. 
• Gooch, Brison D., ur. (1966). Napoleon III – Man of Destiny: Enlightened Statesman or Proto-Fascist?. Holt, Rinehart and Winston. ISBN 978-0232070118. 
• Gooch, Brison D., ur. (1969). The Reign of Napoleon III. Rand McNally & Company. ISBN 978-0528665479. 
• Guerard, Albert (1947). Napoleon III A Great Life In Brief. Carroll & Graf Pub. ISBN 978-0786706600. 
• Guedalla, Philip (1923). The Second Empire. ASIN B00085CK6Y. 
• McMillan, James F. (1991). Napoleon III. Profiles In Power. Routledge. ISBN 978-0582494831. 
• Markham, Felix (1975). The Bonapartes. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-76928-6. 
• Pinkney, David H. (1955). „Napoleon III's Transformation of Paris: The Origins and Development of the Idea”. Journal of Modern History. 27 (2): 125—34. JSTOR 1874987. S2CID 144533244. doi:10.1086/237781. 
• Pinkney, David H. (1958). Napoleon III and the Rebuilding of Paris. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00768-7. 
• Plessis, Alain (1988). The Rise and Fall of the Second Empire 1852–1871. Cambridge University Press. ISBN 978-0521358569. 
• Price, Roger (2002). „Napoleon III: 'hero' or 'grotesque mediocrity'?”. Ur.: Cowling, Mark; Martin, James. Marx's 'Eighteenth Brumaire': (Post)Modern Interpretations. Pluto Press. str. 145–62. ISBN 978-0745318301. 
• Price, Roger (1997). Napoleon III and the Second Empire. Routledge. ISBN 978-0415154338. 
• Price, Roger (2007). The French Second Empire: an anatomy of political power. New Studies in European History. Cambridge University Press. ISBN 978-0521036320. Arhivirano iz originala 06. 09. 2019. g. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
• Randell, Keith (1991). Monarchy, Republic & Empire. Access to History. Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-51805-2. 
• Ridley, Jasper (1980). Napoleon III and Eugenie. Viking. ISBN 978-0670504282. 
• Thompson, J.M. (1955). Louis Napoleon and the Second Empire. The Noonday Press. ISBN 978-1104853143. Arhivirano iz originala 06. 09. 2019. g. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
• Wawro, Geoffrey (2005). The Franco-Prussian War: The German Conquest of France in 1870–1871. Cambridge University Press. ISBN 978-0521617437. 
• Wetzel, David (2001). A Duel of Giants: Bismarck, Napoleon III, and the Origins of the Franco-Prussian War. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0299174941. 
• Wetzel, David (2012). A Duel of Nations: Germany, France, and the Diplomacy of the War of 1870–1871. University of Wisconsin Press. ISBN 978-0299291341. 
• Williams, Roger L. (1957). Gaslight and shadow: The World of Napoleon III 1851–1870. New York: Macmillan & Co Ltd. ASIN B001NHPZ72. 
• Zeldin, Theodore (1958). The Political System of Napoleon III. New York: Macmillan & Co Ltd. ASIN B0000CJYLM. 

Spoljašnje veze

• Napoleonic ideas. Des idées napoléniennes (1859) at archive.org
• History of Julius Caesar vol. 1 at MOA
• History of Julius Caesar vol. 2 at MOA
• -author= -
• Editorial cartoons of the Second Empire
• Place de la Revolution, Béziers & Napoleon 111
• Maps of Europe covering the reign of Napoleon III (omniatlas)