Natrijum-peroksid

Natrijum-peroksid
Nazivi
	Drugi nazivi Natrijum-dioksid; Dinatrijum-peroksid
Identifikacija
CAS broj	1313-60-6 ;
ECHA InfoCard	100.013.828
EC broj	215-209-4
MeSH	Sodium+peroxide
UN broj	1504
Svojstva
Hemijska formula	Na2O2
Molarna masa	77,98 g/mol
Agregatno stanje	žuti, do beli prah
Gustina	2,8 g/cm3
Tačka topljenja	675 °C
Tačka ključanja	raspada se
Rastvorljivost u vodi	burno reaguje
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	heksagonalna
Termohemija
Standardna molarna ; entropija (So298)	95 J K−1 mol−1
Standardna entalpija; stvaranja (ΔfHo298)	−513 kJ/mol
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)	Oksidant (O); Korozivan (C)
R-oznake	R8, R35
S-oznake	(S1/2), S8, S27, S39, S45
NFPA 704	0 3 1 OX
Tačka paljenja	Ne gori
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Litijum-peroksid; Kalijum-peroksid; Rubidijum-peroksid; Cezijum-peroksid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
	Reference infokutije

Natrijum-peroksid je oksid natrijuma hemijske formule Na₂O₂, gde je oksidacioni broj natrijuma +1, a kiseonika -1, što je slučaj i kod drugih peroksida.^[1]

Dobijanje

Nastaje direktnim sjedinjavanjem natrijuma i kiseonika na temperaturi od 130 - 200 °C^[2]. Industrijski je moguće dobijanje tako što se preko natrijuma, koji se nalazi u aluminijumskim sudovima zaštićenim olovnim cevima, provodi vazduh bez ugljen-dioksida na temperaturi od 300 °C. Tako se može dobiti natrijum-peroksid vrlo visoke čistoće (i do 95%).^[1]

Svojstva

Veoma je otporan prema toploti i na vazduhu koji ne sadrži vlagu. Međutim, sa vodom reaguje:

\mathrm {2Na_{2}O_{2}+2H_{2}O\longrightarrow \;4NaOH+O_{2}}

Na nižoj temperaturi nagradiće se vodonik-peroksid, koji ponovo može da da natrijum-peroksid kada reaguje sa koncentrovanim natrijum-hidroksidom:

\mathrm {2Na_{2}O_{2}+2H_{2}O\longrightarrow \;2NaOH+H_{2}O_{2}}

Isti učinak se dobija i delovanjem kiseline na natrijum-peroksid, takođe na niskoj temperaturi.^[1]

Primena

Zbog toga što je jako oksidaciono sredstvo, upotrebljava se u analitičkoj hemiji. Reaguje i sa ugljen-monoksidom i sa ugljen-dioksidom:

\mathrm {Na_{2}O_{2}+CO\longrightarrow \;Na_{2}CO_{3}}

\mathrm {2Na_{2}O_{2}+2CO_{2}\longrightarrow \;2Na_{2}CO_{3}+O_{2}}

Zato se upotrebljava i za obnavljanje vazduha, na primer u podmornicama. Služi i za beljenje tkanina, za izradu boja, ali i drugih jedinjenja koja imaju primenu u raznim oblastima, kao što su benzoil-peroksid, kalcijum-peroksid i natrijum-perborat.^[1]

Izvori

^ ^a ^b ^v ^g Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
^ Macintyre, J. E., ed. Dictionary of Inorganic Compounds, Chapman & Hall: 1992.

Spoljašnje veze

[мелор-1] v ^g Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

[2] Macintyre, J. E., ed. Dictionary of Inorganic Compounds, Chapman & Hall: 1992.

[1]

[2]