Nacionalni muzej savremene umetnosti u Atini
| Nacionalni muzej savremene umetnosti u Atini | |
|---|---|
| Osnivanje | oktobar 2000. |
| Lokacija | Atina Grčka |
| Vrsta | muzej savremene umetnosti |
| Direktor | Katerina Gregos |
| Adresa | Avenue Kallirróis & Ambrosioú Frantzí |
| Veb-sajt | http://www.emst.gr |
| originalno_ime = Εθνικο Μουσειο Συγχρονης Τεχνης (ΕΜΣΤ) | logo = EMST - logo (2020).svg Nacionalni muzej savremene umetnosti u Atini, NMSU (grč. Εθνικο Μουσειο Συγχρονης Τεχνης — ΕΜΣΤ), osnovan je oktobra 2000. godine, sa ciljem da čuva i izlaže dela savremene grčke i međunarodne umetnoste od kasnih 1970-ih do danas. Muzej je jedina je nacionalna institucija savremenu umetnost u Grkoj, čiji je osnivač Ana Kafeci, doktorka estetike – istorije umetnosti i bivši kustos zbirke 20 godina 20. veka u Nacionalnoj galeriji u Atini.
Položaj i razmeštaj
[uredi | uredi izvor]
Nacionalni muzej savremene umetnosti u Atini nalazi se u ulici Avenue Kallirróis & Ambrosioú Frantzí u prizemljun i na četiri sprata stare pivare Fiks u neposrednoj blizini centra Atine i gradskih arheoloških nalazišta, uključujući Akropolj i Muzej Akropolja.
Pre nego što se muzej uselio vlasništvo nad zgradom Muzeja preneto je sa Uprave metroa Atine, koja je posedovala bivšu pivaru od 1990-ih, na fondaciju muzeja.[1]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Iako je Atina svojevremeno imala tri velika muzeja umetnosti, Nacionalnu galeriju (Atina) , Opštinsku galeriju Atine i Privatni muzej Benaki, njihove zbirke činila je umetnost prošlosti, ali ne i savremena umetnost.
Kada je 1997. godine osnovan Državni muzej savremene umetnosti u Solunu, logično je bilo da se osnuje i slična ustanova u Atini. Otprilike u isto vreme u Atini, Zakonom iz 1997. godine osnovan je muzej, ali je on postojao samo na papiru sve dok njegova prva direktorka, Ana Kafeci, nije imenovana za direktoricu u januaru 2000. godine. Ova hrabra i beskompromisna, šezdesetogodišnja žena bila je pokretačka snaga odluke muzeja da se useli u bivšu napuštenu zgradu Fiks nazvanu po pivu koje se tamo nekada kuvalo (primeru posleratne industrijske arhitekture koju je dizajnirao Takis Zenetos). Ubrzo nakon imenovanja, Ana Kafeci, koja koristi invalidska kolica jer boluje od mišićne bolesti, uvedena je u zgradu i "zauzela" deo prizemlja, a da nije ni tražila odobrenje od tadašnjih vlasnika. Uz nju su se sakupili prijatelji arhitekture i pomogli Ani, kako bi sprečili da se zgrada poruši i umesto nje izgradi parkirališta za korisnike metroa (kako je bilo planirano). Oni su tom prilikom zahtevali od lokalnih vlasti da zgrada dobije kulturnu upotrebu. Konačno je postignut kompromis, polovina stare pivare je srušena da bi se sprovela izgradnja podzemnog parkinga, a druga polovina je 2000. godine data državi pod uslovom da se koristi u kulturne svrhe.[2]
Sa zgradom u ruševinama, bez osoblja i bez sopstvene zbirke, Ali Kafeci je odmah počela da izlaže savremenu grčku i međunarodnu umetnost, u privremeno adaptiranom izložbeni prostor od 1.800 kvadratnih metara u prizemlju, sa kolekcijom koja se sada sastoji od više od 1.000 dela grčkih i stranih umetnika. U ovom prostoru galerija je funkcionisal do 2003. godine, kada je doneta odluka da se zgrada muzeja restaurira.
Godine 2003. muzej se iselio iz zgrade Fiks da bi započela rekonstrukcija, a Muzej je privremeno bio smešten u zgradi Atinskog konzervatorijuma, jednom od najprestižnijih kulturnih institucija i najboljem arhitektonskom zdanja u prestonici.
Tada je počela saga o Nacionalnom muzeju savremene umetnosti zbog tekuće ekonomske i političke krize u Grčkoj – izazvane haotičnim upravljanja javnim novcem i novcem EU, političkih potresa, dostojanstvenika i pravne bitke i kontroverznih poslova između javnog i privatnog sektora.[2]
Vangelis Stilianidis, arhitekta odgovoran za realizaciju projekat, požalio se na „nesposobnost grčke države da bilo šta završi, iako je tokom višegodišnjeg renoviranja, osam grčkih vlada i više desetina ministara kulture bilo uključeno u realizaciju projekta.
Do 2020. godine, grčka vlada je potrošila 40 miliona evra na muzej, dok je Fondacija Stavros Niarhos dala još 3 miliona evra u konačnom pokušaju da se adaptacija muzeja završi.[3] U međuvremenu, kašnjenje u otvaranju muzeja koštalo je EMST 3,3 miliona dolara iz sredstava Evropske unije.[4]
Postavka Muzeja
[uredi | uredi izvor]Drugi sprat
[uredi | uredi izvor]
Uvodna postavka Muzeja , odabranih dela iz stalne kolekcije od 1.300 autora, uključuje 172 dela grčkih i stranih umetnika nalazu se na drugom spratu. Postavku otvara instalacija Mona Hatum (Mona Hatoum),[5] - Fix it, napravljena od stare pivarske opreme i alata — kao podsećanje na industrijsku istoriju zgrade muzeja.[3]
Jednako simboličan je i instalacija Kendel-a Geers-a, The Acropolis Redux (The Director's Cut) (2004), sačinjena od namotane bodljikave žice koja želi da ukaže na brojne opasnosti i nasilje koje dominira modernim društvom.
U sledećim prostorijama, izloženi su radovi grčkih umetnika iz 1960-ih i 1970-ih (kao što su npr: Nikos Kesanlis, vajar Teodoros, Hronis Botsoglou i Dimostenis Kokinidis), od kojih su mnogi posvetili svoje stvaralaštvo društveno-političkim pitanjima u zemlji, i radovi međunarodnih umetnika koji u svojim delima oslikavaju današnje političke prilike. Jedno od takvih dela je Vezeni šator Emily Jacir’s Sećanje na 418 palestinskih sela koja je Izrael uništio, depopulirao i okupirao 1948. godine, kao i film Joana Hadjithomas i Khalil Joreige’s Čekajući varvare , i projekti mlađih grčkih umetnika Georgijaa Papilia Lapasa i Iliasa Papilijaka.[3]
Na kraju ovog sprata je zanimljiv susret između tri dela — minimalističke neonske konstrukcije Stivena Antonakosa, bezimena instalacije Janisa Kunelisa ukrštenih čeličnih greda koje čuvaju „oltar“ od vreća drvenog uglja i 99 imena Kutluga Atamana, pet - video snimak na ekranu koji prikazuje čoveka koji se moli—što stvara utisak razgovora o duhovnosti.
Treći sprat
[uredi | uredi izvor]
Radovi koji su izloženi na trećem spratu fokusiraju se na fizičke i društvene granice. Ovde će posetioci videti:[3]
- video-spot Gary-a Hill-a Wall Piece,
- instalaciju u ogledalu Lukasa Samarasa, Hebraic Embrace,
- poetski rad Atanasosa Argijanija, The Length Of A Strand Of Your Hair, Of The Width Of Your Arms, Unfolded,
- akrilne slike Pedra Kabrite Reisa Crni monohrom
- dela Pantelisa Ksagorarisa, Jorgosa Lazongasa, Kostasa Varocosa, Rene Papaspirua, Janisa Mihasa i Mihalisa Kacurakisa.
Četvrti sprat
[uredi | uredi izvor]Na četvrtom spratu su radovi koji zadiru u čovekovu unutrašnjost, u potrazi za samim sobom i njegovom psihom. Posetioci se kreću od harmonične kohabitacije sablasne Silvije Plat, The Missing Journal i Nine Papakonstantinu i tekstilnog prikaza njenog sna, do Krisinih oštrih gipsanih reljefa u Kikladskim knjigama i Malog stola Nikosa Aleksiua koji je delikatno dizajniran.[3]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Йoanna Gkomouza i Charis Kanellopoulou (26 fevruari 2020 g.), EMST - Nacionalniяt muzeй za sъvremenno izkustvo v Atina naй-nakraя otvarя vrati Art vestnik.
- ^ a b „Zad kulisite na muzeite: nered vo Atina i Belgrad”. Balkan Insight (na jeziku: makedonski). 2016-01-29. Pristupljeno 2022-08-09.
- ^ a b v g d „EMST—National Museum of Contemporary Art in Athens finally opens its doors”. The Art Newspaper - International art news and events. 2020-02-26. Pristupljeno 2022-08-09.
- ^ Džon Psaropulos (1 noemvri 2016 g.), Gъrciя razkriva pъrviя muzeй na sъvremennoto izkustvo Al Džazira.
- ^ „Mona Hatoum”. Ivam (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-09.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- EMST website
- EMST blog
- EMST—National Museum of Contemporary Art in Athens - www.athensinfoguide.com
- UMJETNOST IZA ZATVORENIH VRATA Slučaj muzeja u Atini i Beogradu
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
