Pređi na sadržaj

Nacionalni park Komoe

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nacionalni park Komoe
IUCN kategorija II (nacionalni park)
Savana nacionalnog parka Komoe sa dugom
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Nacionalni park Komoe
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Nacionalni park Komoe
MjestoObala Slonovače
Površina11.500 km2 (4.400 sq mi)
Osnovano1983
TipPrirodni
Kriterijumiix, x
Označen1982 (6. sednica)
Referenca br.227
RegionAfrika
Ugrožen2003–2017[1]
Nacionalni park Komoe
Svetska baština Uneska
Zvanično imeNacionalni park Komoe
MestoObala Slonovače, Savanes District, Zanzan District, Zanzan Region, Obala Slonovače Uredi na Vikipodacima
Koordinate9° 09′ 49″ S; 3° 46′ 21″ Z / 9.1636° S; 3.7725° Z / 9.1636; -3.7725
Kriterijumprirodna: ix, x
Referenca227
Upis1983 (7. sednica)
Ugroženost2003-
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/227

Nacionalni park Komoe je nacionalni park u Obali Slonovače koji se nalazi na listi Svetske baštine UNESKO-a od 1983. godine. Prvobitno je uvršćen na listu zbog raznovrsnosti biljnog sveta oko reke Komoe, a 2003. je uvršćen i na Spisak ugroženih mesta Svetske baštine zbog lovokrađe, prekomernog napasanja stoke i lošeg rukovođenja parkom.

Nacionalni park Komoe je Rezervat biosfere i Uneskov lokalitet svetske baštine u oblastima Zanzan i Savanes u severoistočnoj Obali Slonovače. To je najveće zaštićeno područje u Zapadnoj Africi, sa površinom od 11.500 km2, i prostire se od vlažne gvinejske savane do suve sudanske zone.[2] Ovaj strmi klimatski nagib sever-jug omogućava parku da utoči mnoštvo staništa sa izuzetnom raznolikošću života. Neke životinjske i biljne vrste čak nalaze svoje poslednje utočište u nekim od različitih tipova savana, galerijskih šuma, priobalnih travnjaka, stena ili šumskih ostrva.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Područje oko Nacionalnog parka Komoe je istorijski uvek bilo retko naseljeno. Najverovatnije zbog relativne neplodnosti zemljišta, prisustva bolesti rečnog slepila oko reke Komoe i velike gustine muve cece, koja je vektor za bolest spavanja.[3][4] Godine 1926, oblast između reke Komoe i Bouna proglašena je za „Utočište severno od Obale Slonovače“, koja je kasnije 1942. i 53. proširena u „Rezervat divljih životinja Bouna“, dajući joj izvesnu rudimentarnu zaštitu.[4] Područje zapadno od reke Komoe dodato je imovini 9. februara 1968. u kombinaciji sa statusom nacionalnog parka sa površinom od 11.500 km2 (4.400 sq mi), što ga čini jednim od 15 najvećih nacionalnih parkova na svetu i najvećim u zapadnoj Africi.[3] Godine 1983, park je proglašen rezervatom biosfere i Uneskovom svetskom baštinom, zbog svog jedinstvenog biodiverziteta.[5]

Nakon izbijanja Prvog građanskog rata u Slonovači, park je 2003. godine uvršten na listu Svetske baštine u opasnosti, zbog odsustva upravljanja što je dovelo do krivolova i prekomerne ispaše stoke u parku.[5] U periodu između dva građanska rata park je u velikoj meri patio od intenzivnog krivolova.[6] Nakon završetka Drugog građanskog rata u Slonovači, park je ponovo uspeo da se oporavi uz prisustvo OIPR-a (menadžmenta parka) i ponovnu inauguraciju istraživačke stanice.[7][8]

Predeo

[uredi | uredi izvor]
Reka Komo koja teče kroz park

Strmi klimatski gradijent sever-jug obuhvata mnoštvo staništa koja sadrže izuzetnu raznovrsnost života, što ovu oblast čini najbiodiverzitetnijom savanom na svetu, i kreće se od suve sudanske zone do relativno vlažne gvinejske savane.[2] Ova staništa uglavnom obuhvataju različite savane, šumska ostrva, galerijske šume i priobalne travnjake, što predstavlja idealan primer prelaznih staništa u različitim klimatskim zonama. Reka Komoe, koja protiče kroz Obalu Slonovače, takođe je omogućila da u parku postoje različita staništa i asocijacije biljaka koje se obično nalaze južnije, kao što su delovi guste galerijske šume u blizini reke.[9] Ova raznolikost staništa u različitim zonama i ogromno područje posvećeno očuvanju prirodnih resursa čine ga ekološkom jedinicom od posebnog značaja i Uneskovom svetskom baštinom.[2]

Fauna

[uredi | uredi izvor]

Nacionalni park Komoe ima najveću biodiverzitet savane na svetu i predstavlja severnu granicu za mnoge životinjske vrste, kao što su žutoleđi dujker i bongo.[10] U parku ima ukupno 135 vrsta sisara.[2] Ovo uključuje 11 vrsta primata poput maslinastog pavijana, zelenog majmuna, malog belonosog zamorca, Mona zamorca, crno-belog kolobusa, maslinovog kolobusa, čađavog mangaba i šimpanze. Registrovano je ukupno 17 vrsta mesoždera, ali se veruje da su najmanje 3 vrste izumrle u parku - gepard, divlji pas (od 1993. godine) i nedavno lav (od 2008. godine nisu pronađeni znaci lavova). U parku je prisutna i 21 vrsta artiodaktila, uključujući nilskog konja, šumsku svinju, bonga, bradavičastu svinju, bivola, koba, crvenog dujkera, šumsku antilopu, močvarnu antilopu, konjsku antilopu i oribija.[11] Ugrožene vrste sisara uključuju šimpanzu (EN), čađavog mangaba (EN), medveđeg kolobusa (VU), afričkog slona (VU), nilskog konja (VU), džinovskog ljuskavca (VU), dugorepog ljuskavca (VU), leoparda (VU), afričku zlatnu mačku (VU), bufonskog koba (VU), bonga (NT), zapadnog hartbista (NT), defasku vodenu antilopu (NT), crnoleđeg dujkera (NT), žutoleđeg dujkera (NT), maslinovog kolobusa (NT).

Reka Komoe i njene pritoke sadrže najmanje 60 različitih vrsta riba i omogućavaju neuobičajeno veliku raznolikost vrsta vodozemaca za stanište savane sa 35 opisanih vrsta. Takođe postoji ukupno 71 opisana vrsta gmizavaca, od kojih su tri krokodili: patuljasti krokodil (ranjiv), nilski krokodil i krokodil vitke njuške (kritično ugrožen).[2] Poplavne ravnice oko reke stvaraju sezonske travnjake koji su optimalna hranilišta za nilske konje i ptice selice.[12]

Istraživačka stanica Nacionalnog parka Komoe

[uredi | uredi izvor]

Istraživačka stanica Nacionalnog parka Komoe, koja se nalazi u Nacionalnom parku Komoe, Obala Slonovače, osnovao je profesor Karl Eduard Linsenmejr 1989/90. Njeni savremeniji objekti, sa strujom, tekućom vodom, internetom i velikom klimatizovanom laboratorijom čine je jednom od najmodernijih terenskih stanica u Africi. Istraživačka stanica je bila prinuđena da se zatvori nakon izbijanja Prvog građanskog rata u Obali Slonovače 2002. godine. Nakon završetka Drugog građanskog rata u Obali Slonovače 2011. godine započele su popravke na stanici i 2014. godine stanica je ponovo postigla puni kapacitet.[7] Fokus istraživanja na terenu je na očuvanju, tropskoj ekologiji i ponašanju.[13]

Konzervacijski status

[uredi | uredi izvor]

Nacionalni park Komoe je 2003. godine naveden kao Ugrožena lokacija svetske baštine uglavnom zbog porasta krivolova izazvanog nedostatkom upravljanja nakon izbijanja Prvog građanskog rata u Obali Slonovače. Nakon završetka Drugog građanskog rata u Obali Slonovače i stabilizacije regiona, agencija za zaštitu divljih životinja OIPR (Kancelarija za parkove i rezervate Slonovače) nastavila je sa radom u Nacionalnom parku Komoe. OIPR se prijavio za finansiranje od Fonda za brzo reagovanje (RRF) i bio je uspešan u tome, te mu je dodeljen maksimalni iznos od 30.000 dolara za obezbeđenje parka.[10] Glavni izazovi sa kojima se suočava menadžment su uspešna borba protiv krivolova, smanjenje poljoprivrednih pritisaka i renoviranje puteva u parku radi odgovarajuće kontrole pristupa.[14] Glavni projekti za borbu protiv ovih problema su uspostavljanje efikasnog sistema nadzora u parku i bliska saradnja sa lokalnim zajednicama kako bi se smanjili pritisci na periferiji parka kroz participativno upravljanje i uspostavljanje održivih izvora prihoda za meštane sela.[2]

Galerija

[uredi | uredi izvor]
Comoé National Park, Ivory Coast
  • Crvenogrli pčelar u šumi galerije Iringou
    Crvenogrli pčelar u šumi galerije Iringou
  • Šumska antilopa se hrani pored reke Komoe
    Šumska antilopa se hrani pored reke Komoe
  • Comoé Konjska antilopa tokom sušne sezone
    Comoé Konjska antilopa tokom sušne sezone
  • Leptir pronađen tokom kišne sezone
    Leptir pronađen tokom kišne sezone
  • Savanska vatra u parku
    Savanska vatra u parku
  • Mužjak kob antilope
    Mužjak kob antilope
  • Traganje za hranom zelenog majmuna u galerijskoj šumi
    Traganje za hranom zelenog majmuna u galerijskoj šumi
  • Ptica grabljivica se odmara u otvorenoj šumi tokom sušne sezone
    Ptica grabljivica se odmara u otvorenoj šumi tokom sušne sezone
  • Šumska antilopa se hrani pored istraživačke stanice Komoe
    Šumska antilopa se hrani pored istraživačke stanice Komoe
  • Poplavne ravnice reke Komoe
    Poplavne ravnice reke Komoe
  • Laboratorija i solarni paneli stanice
    Laboratorija i solarni paneli stanice
  • Savana u Nacionalnom parku Komoe
    Savana u Nacionalnom parku Komoe

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ The World Heritage site of Comoé National Park in Côte d’Ivoire no longer in danger at UNESCO website
  2. ^ a b v g d đ Konaté, Souleymane; Kampmann, Dorothea (2010). Biodiversity Atlas of West Africa, Volume III: Côte d'Ivoire. Abidjan & Frankfurt/Main: BIOTA. ISBN 978-3-9813933-2-3. 
  3. ^ a b Kronberg, FGU (septembar 1979). Gegenwärtiger Status der Comoé und Tai Nationalparks sowie des Azagny-Reservats und Vorschläge zu deren Erhaltung und Entwicklung zur Förderung des Tourismus. Eschborn: Deutsche Gesellschaft für Teschnische Zusammenarbeit (GTZ). str. 12—13. 
  4. ^ a b Cormier-Salem, Marie-Christine; Juhé-Beaulaton, Dominique; Boutrais, Jean; Roussel, Bernard (2005). Patrimoines naturels au Sud : territoires, identités et stratégies locales. Paris: IRD éditions. ISBN 2-7099-1560-X. 
  5. ^ a b Fischer, Frauke (2004). „Status of the Comoé National Park, Côte d'Ivoire, and the effects of war”. Parks: War and Protected Areas. 14 (1): 17—25. 
  6. ^ „Evaluation rapide de l'etat du parc national de la Comoé: les grands mammiferes et les activités illegales humaines”. Wild Chimpanzee Foundation: 1—38. jun 2008. 
  7. ^ a b Habekuss, Fritz (2015). „Der Patron und sein Paradies”. Die Zeit (N°11/2015). Pristupljeno 29. 7. 2015. 
  8. ^ „Comoé National Park, Côte d'Ivoire”. Rapid Response Force. RRF. Pristupljeno 15. 8. 2015. 
  9. ^ „Comoé National Park”. IUCN. World Heritage Outlook. Pristupljeno 4. 8. 2015. 
  10. ^ a b „Wildlife authority of Côte d'Ivoire awarded Rapid Response Facility grant to combat poaching after period of civil unrest”. UNESCO. Pristupljeno 4. 8. 2015. 
  11. ^ McGinley, Mark. „Comoé National Park, Côte d'Ivoire”. Encyclopedia of Earth. United Nations Environment Programme-World Conservation. Pristupljeno 12. 9. 2015. 
  12. ^ Mepham, Robert (1991). IUCN Directory of African Wetlands. Pinter Pub. Ltd. ISBN 2-88032-949-3. 
  13. ^ Linsenmair, Eduard. „Tropenforscher kehren zurück”. University of Würzburg. einBLICK. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 29. 7. 2015. 
  14. ^ Mauvais, Geoffroy; Youssouph, Diedhiou (24. 6. 2012). „In trouble and in need: West Africa's World Heritage”. IUCN. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 4. 8. 2015. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Nacionalni park Komoe na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Комое&oldid=27554241”