Pređi na sadržaj

Nacionalni park Okomu

Koordinate: 6° 20′ 0″ N 5° 16′ 0″ E / 6.33333° S; 5.26667° I / 6.33333; 5.26667
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nacionalni park Okomu
IUCN kategorija II (nacionalni park)
Pogled na park
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Nacionalni park Okomu
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Nacionalni park Okomu
MjestoEdo  Nigerija
Najbliži gradUdo
Koordinate6° 20′ 0″ N 5° 16′ 0″ E / 6.33333° S; 5.26667° I / 6.33333; 5.26667
Površina200 km²
Osnovano1935. godine

Nacionalni park Okomu, formalno je nacionalni park koji se nalazi u Nigeriji i zauzima površine Rezervata prirode Okomu, u saveznoj državi Edo. Park se nalazi 60 km severno od Benina, a na njegovom prostoru nalaze se fragmenti bogate šume koja je stanište za mnoge ugrožene vrste i nekada se prostirala duž čitavog regiona. Šuma se smanjivala zbog izgradnje naselja u njoj, a danas je manja od jedne trećine njene nekadašnje veličine.[1][2] Veliki broj korporacija posluje u parku, naročito zbog seče šume, što predstavlja dodatnu pretnju parku.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

U parku se nalaze ostaci nigerijskih ravničarskih šuma, koje su nekada formirale pojas dužine od 50—100 km, od reke Niger na zapadu, sve do Benina. Na jugu i jugoistoku šuma je od obale bila odvojena mangroveima i močvarnim šumama, a na severu se spajala u ekoregiju gninejskih šuma. Do početka 20. veka, samo mali deo ove šume ostao je netaknut, zbog ilegalne seče, izgradnje naselja i formiranja rudnika. Tokom britanske vladavine na prostoru Nigerije, uspostavljen je niz šumskih rezervi, kako bi se sačuvalo i kontrolisalo vađenje vrednih stabala afričke mahagonije.

Prostranstvo od 200 km², ekosistema kišnih šuma, koje su stanište za mnoge ugrožene biljne i životinjske vrste, proglašen je nacionalnim parkom 1935. godine, u okviru Rezervata prirode Okomu.[1]
Nakon istraživanja jugozapadnih delova šuma u Nigeriji 1982. godine, počeo je da se ulaže napor u očuvanju prirodnih bogastva.[4]
Nigerijska fondacija za očuvanje prirode pomagala je farmerima u okolnim područjima da pronađu alternativna sredsta za život, kako bi smanjili lov, ribolov i seču šume u okviru nacionalnog parka Okomu.[4] Fondacija je ponudila okolnim meštanima zemljišta i obećala pomoć u poslu oko poljoprivrede, međutim to je privuklo veliki broj migranata iz siromašnih područja, a samim tim se i nacionalni park našao pod velikim pritiskom zbog lova i seče šuma.[5] Godine 1997. utvrđeno je da je nekoliko zaposlenih u Nigerijskoj fondaciji za očuvanje prirode učestvovalo u seči šume, pa je zbog toga u maju 1999. godine nadležnost nad parkom preuzela Uprava za nacionalne parkove Nigerije.[4]

Životna sredina[uredi | uredi izvor]

Istočnu granicu parka čini reka Os, dok reka Okomu formira zapadnu granicu.[6][1] Prosečne padavine u parku su između 1523 i 2540 mm godišnje.[7] Zemiljište parka je peskovito, vegetaciju obuhvataju kongo—gvinejske niske šume, uključujući područja močvarnih, visokih i sekundarnih šuma, kao i ravničarskih predela. Česte vrste drveća u parku uključuju Ceiba pentandra, Celtis zenkeri, Triplochiton scleroxylon, Antiaris africana, Pycnanthus angolensis i vrstu Alstonia congoensis.[6] Park je verovatno najbolji primer zrele sekundarne šume u jugozapadnoj Nigeriji.[8]
Park je dostupan turistima i ima dobro označene staze. Na drveću vrste Ceiba pentandra nalaze se drvene kuće, odakle posetioci mogu posmatrati ptice.[9] U okolini parka postoje vidikovci, odakle posetioci mogu posmatrati mona zamorce, koji često borave u ovom okruženju.[2] Vodiči su na raspolaganju turistima za šetnje kroz šumu i informacije vezane za biljni i životinjski svet Nacionalnog parka Okomu.[10]

Fauna[uredi | uredi izvor]

Park ima raznoliku faunu, sa 33 popisane vrste sisara, uključujući afričkog bivola i ugroženu vrsta šumskog slona.[6] Slonovi su retki u parku, a zvaničnici parka tvrde da nemaju problema sa krivolovom, iako su cene slonovače izuzetno visoke u Nigeriji.[11]

Na prostoru parka postoji populacija ranjivih Cercopithecus erythrogaster primata.[6] Iako nije sprovedeno temeljno istraživanje populacije primata od 1982. godine, prijavljeno je da su šimpanze u regionu bile prisutne 2009. godine.[8] Procenjeno je da ih je 2003. godine na prostoru nacionalnog parka bilo između 25—50.[12]

Ostale životinje popisane u parku uključuju vrste kao što su zapadnoafrički patuljasti krokodil, Potamochoerus porcus, Tragelaphus spekii, Phacochoerus, afrička divlja mačka, maksvelov dujker, Thryonomys swinderianus, mona zamorac, Galagoides thomasi, belotrbi ljuskavac, Triplochiton scleroxylon i mnoge druge.[13]
Na prostoru parka identifikovano je oko 150 vrsta ptica, uključujući vrste kao što su laponska sova, Lophoceros nasutus, čaplja govedarica, Ceratogymna atrata, Ceratogymna elata, Rhaphidura sabini, Neafrapus cassini, Telacanthura melanopygia, Nigrita fusconotus, Nigrita bicolor, Nigrita luteifrons, Chrysococcyx flavigularis, Pitta angolensis, Haliaeetus vocifer, Psittacus erithacus, Rhabdotorrhinus corrugatus i mnoge druge.[6][13]
Kopneni mekušci su izuzetno osetljivi, a njihova niska raznolikost u okviru parka može ukazivati na probleme životne sredine.[14] U šumskim predelima parka pronađeno je 46 vrsta u 11 porodica mekušaca, uključujući Streptaxidae puževe, koji čine trećinu svih mekušaca u okviru parka. Broj pronađenih vrsta mekušaca je izuzetno mali, mnogo manji od pronađenih u Kamerunu i Sabahu.[15]
Prostor parka naseljava preko 700 vrsta leptira, koji su izuzetno interesantni turistima.[13]

Zaštita parka[uredi | uredi izvor]

Posetioci moraju poštovati stroge propise kako bi izbegli da ugroze stanište parka.[1] Ipak park je i dalje ugrožen zbog nezakonitog sečenja šume, lova, ekspanzija plantaža gume i palminog ulja u blizini, kao i zbog stvaranja sve većeg broja poljoprivrednih zemljišta u njegovoj okolini.[6] Godine 2009. izvršni direktor nevladine organizacije Lajf Taga, sa sedištem u Lagosu, pozvao je na hitnu sednicu Vlade Edo, da bi se sprečilo sečenje šume u Nacionalnom parku Okomu, koja ugrožava retke vrste biljaka i životinja, kao i zbog toga jer se smanjuje broj turista.[16]
Savezna vlada sklopila je dogovore sa stranim investitorima kako bi se razvio eko-turizam u nacionalnom parku i drugi zaštićenim područjima Nigerije.[17]

U oktobru 2010. godine, predstavnici rukovodstva parka sastali su se sa liderima iz sedam glavnih zajednica, koje se graniče sa parkom i osnovali Lokalni savetodavni komitet. Rukovodilac parka, Muhamed Iakubu Kolo, rekao je da bi komisija trebalo da obezbedi platformu za upravljanje parkom i da lokalne zajednice treba da rade zajedno na pitanjima od obostranog interesa, kako bi se postigli ciljevi parka.[18]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Okomu National Park”. Nigeria National Park Service. Arhivirano iz originala 25. 6. 2011. g. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  2. ^ a b Lizzie Williams (2008). „Okomu National Park”. Nigeria: the Bradt travel guide. Bradt Travel Guides. str. 191. ISBN 978-1-84162-239-2. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  3. ^ Ernst Lutz (1998). Agriculture and the environment: perspectives on sustainable rural development. World Bank Publications. str. 179. ISBN 978-0-8213-4249-7. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  4. ^ a b v John Terborgh (2002). Making parks work: strategies for preserving tropical nature. Island Press. str. 64ff. ISBN 978-1-55963-905-7. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  5. ^ Guy Cowlishaw, Robin Ian MacDonald Dunbar (2000). Primate conservation biology. University of Chicago Press. str. 346. ISBN 978-0-226-11637-2. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  6. ^ a b v g d đ „Okomu National Park”. BirdLife International. Arhivirano iz originala 14. 10. 2012. g. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  7. ^ B.N. Ejidike and F.E. Okosodo (2007). „Food and Feeding Habits of the Thick-Tailed Galago (Otelemur crassicaudatus) in Okomu National Park, Edo State” (PDF). Journal of Fisheries International. Medwell Journals. 2 (3): 231—233. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  8. ^ a b Greengrass, Elizabeth J. (23. 4. 2009). „Chimpanzees are Close to Extinction in Southwest Nigeria” (PDF). World Conservation Union. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 8. 2011. g. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  9. ^ Okungbowa, Andrew Iro. „Dip Deep In Okomu's Safari”. Edo Nation. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  10. ^ Anthony Ham (2009). „Okomu National Park”. West Africa. Lonely Planet. str. 638. ISBN 978-1-74104-821-6. 
  11. ^ Rachel Ashegbofe Ikemeh (5. 12. 2009). „Preliminary data on forest elephants (Loxodonta africana cyclotis) in southwestern Nigeria”. Pachyderm. 45: 117—123. Arhivirano iz originala 27. 07. 2011. g. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  12. ^ Rebecca Kormos (2003). West African chimpanzees: status survey and conservation action plan. IUCN. ISBN 978-2-8317-0733-4. [mrtva veza]
  13. ^ a b v „Okomu National Park, Edo State”. Hospitality Nigeria. Arhivirano iz originala 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  14. ^ Lydeard, Charles; Cowie, Robert H.; Ponder, Winston F.; et al. (april 2004). „The global decline of nonmarine mollusks” (PDF). BioScience. 54: 321—330. doi:10.1641/0006-3568(2004)054[0321:TGDONM]2.0.CO;2. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 3. 2007. g. Pristupljeno 20. 10. 2009. 
  15. ^ O. C. Oke and F. I. Alohan (30. 9. 2006). „The land snail diversity in a square kilometre of tropical rainforest in Okomu National Park, Edo State, Nigeria” (PDF). African Scientist. Klobex Journals. 7 (3): 135—142. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 7. 2011. g. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  16. ^ Cajetan Mmuta (10. 3. 2009). „Expert cautions Edo over threats to Okomu National Park”. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  17. ^ Abayomi Adeshida (28. 10. 2010). „FG Courts Foreign Investors for Eco-Tourism Development”. Vanguard. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
  18. ^ Tony Erha (10. 10. 2010). „Okomu national wildlife park regains fresh life”. Next. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 4. 11. 2010. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Окому&oldid=26948312”