Pređi na sadržaj

Nacionalni rezervat prirode Volong

Koordinate: 31° 1′ 12″ N 103° 6′ 0″ E / 31.02000° S; 103.10000° I / 31.02000; 103.10000
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nacionalni rezervat prirode Volong
Mjestookrugu Venčuan, provincija Sičuan, Kina  Kina
Koordinate31° 1′ 12″ N 103° 6′ 0″ E / 31.02000° S; 103.10000° I / 31.02000; 103.10000
Površina2000 km²
Osnovano1963. godine

Nacionalni rezervat prirode Volong, poznat i kao Specijalni administrativni region Volong, zaštićeno je područje smešteno u okrugu Venčuan, provinciji Sičuan, u Narodnoj Republici Kini. Osnovan 1963. godine sa početnom veličinom od oko 20.000 hektara, rezervat je proširen 1975. godine, pokrivajući površinu od oko 200.000 hektara u regionu planina Ćonglai. U rezervatu je zabeleženo preko 4.000 različitih vrsta.[1] Prema trećem kineskom istraživanju džinovskih pandi, u nacionalnom rezervatu prirode Volong smešteno je oko 150 divljih jedinki visoko ugroženih džinovskih pandi. Rezervat je takođe dom mnogih drugih ugroženih vrsta, uključujući: snežne leoparde, crvene pande, zlatne majmune, jelene sa belim usnama (Toroldov jelen) i mnoge dragocene biljke. Pre razornog zemljotresa u Venčuanu 2008. godine, Volong je svake godine imao do 200.000 posetilaca.[2] [3] Njegovo područje zamenjuje Specijalni administrativni region Volong.

Lilium regale, lokalni domaći cvet

Istorija

[uredi | uredi izvor]

U junu 1980. godine, u Volongu je naporima Svetske fondacije za prirodu (WWF) i kineske vlade osnovan Kineski centar za zaštitu i istraživanje džinovske pande. Do danas su istraživači sproveli mnoge istraživačke projekte gajenja džinovskih pandi i uspešno odgojili 66 mladunaca pande.[1]

Lokacija

[uredi | uredi izvor]
Pande

Planinski potok prolazi dolinom Volong (gde je rezervat); potok je opkoljen stenama i manjim zaobljenim kamenjem. Vode potoka su prilično alkalne sa nivoom rN oko 8,91. (Hogan, 2007) Zamućenost vode je prilično visoka zbog obimnog vađenja peska i šljunka u potoku.[4]

Prema istraživanju dr Džianguo Lua sa Državnog univerziteta Mičigen iz 2001. godine, stopa uništavanja veća je nakon stvaranja rezervata nego pre njegovog stvaranja.[5] Koristeći NASA-ine satelitske snimke i evidenciju stanovništva, Luov istraživački tim zaključio je da se zbog turizma i povećanja lokalnog stanovništva rezervat suočava sa nezapamćenom pretnjom. „Turisti ne misle da imaju uticaja na stanište pande, ali indirektno svaki posetilac ima određeni uticaj“, rekao je Lu. „Ne doživljavamo sebe kao destruktivnu silu, ali jesmo."[6]

Fauna

[uredi | uredi izvor]

Džinovska panda je najpoznatija vrsta u rezervatu. Ostali tipični veći mesožderi su usurski divlji pas, azijski crni medved, azijska zlatna mačka, crvena panda, svinjski jazavac i žutogrla kuna. Kopitaste sisare predstavljaju sečuanski takini, divlje svinje, jelen mošutnjak, kopneni serovi, kineski goral, ćubasti jelen i sambarski jelen. Ostali značajni sisari uključuju majmune sa zlatnom glavom, tibetanske makake, leteće složnozube veverice, bambuske pacove i bodljikavo prase.[7] Budući da rezervat obuhvata različite nadmorske visine, uključuje tropske i umerene klimatske zone i sadrži vrste tipične za tropske krajeve, poput oblačastih leoparda i jelena sambara, kao i vrste iz umerenih regiona, poput jelena sa belim usnama, snežnog leoparda i turkestanskih risova.[8] Istraživanja pomoću kamera sprovedena na području rezervata između 2005. i 2009. godine nisu zabeležila nijednog leoparda.[9]

Zemljotres 2008.

[uredi | uredi izvor]
Mnoge kuće džinovskih pandi srušene su u zemljotresu u Sečuanu 2008. godine

Region, uključujući Centar za istraživanje pandi, u velikoj meri je uništen katastrofalnim zemljotresom u Sičuanu 12. maja 2008. godine, iako je u početku izveštavano da su zarobljene džinovske pande bezbedne.[10] [11] Odmah nakon zemljotresa, zvaničnici nisu uspeli da stupe u kontakt sa rezervatom.[12] Ministarstvo spoljnih poslova Kine kasnije je saopštilo da se grupa od 31 britanskog turiste koja je posetila rezervat panda Volong u području pogođenom zemljotresom vratila sigurna i neozleđena u glavni grad pokrajine. Stanje pandi u susednim rezervatima pande u početku je bilo nepoznato. Pet čuvara u rezervatu poginulo je u zemljotresu.[13] Šest pandi je pobeglo nakon što su oštećeni njihovi ograđeni prostori. Do 20. maja utvrđeno je da su povređene dve pande u rezervatu, dok je nastavljena potraga za još dve odrasle pande koje su nestale nakon zemljotresa.[14] Do 28. maja 2008. još uvek je nedostajala jedna panda,[15] devetogodišnja Mao Mao, majka petoro mladih u uzgajivačkom centru. Otkrivena je u ponedeljak, 9. juna, mrtva u ograđenom prostoru.[16] Čuvari pandi i drugi radnici stavili su njene ostatke u mali drveni sanduk i sahranili je ispred centra za uzgoj.

Zasad su gigantske pande preseljene u bazu Bifengksia Panda, kojom takođe upravlja Kineski centar za zaštitu i istraživanje pandi.[17]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „About Wolong”. Wolong National Natural Reserve. 7. 5. 2005. Arhivirano iz originala 1. 12. 2006. g. 
  2. ^ Liu, Wei; Vogt, Christine A.; Luo, Junyan; He, Guangming; Frank, Kenneth A.; Liu, Jianguo (2012-04-25). „Drivers and Socioeconomic Impacts of Tourism Participation in Protected Areas”. PLOS ONE. 7 (4): e35420. ISSN 1932-6203. PMC 3338832 Slobodan pristup. PMID 22558149. doi:10.1371/journal.pone.0035420. 
  3. ^ Liu, Wei; Vogt, Christine A.; Lupi, Frank; He, Guangming; Ouyang, Zhiyun; Liu, Jianguo (2016-02-01). „Evolution of tourism in a flagship protected area of China” (PDF). Journal of Sustainable Tourism. 24 (2): 203—226. ISSN 0966-9582. doi:10.1080/09669582.2015.1071380. 
  4. ^ Hogan, C.M., Lumina Tech, Environmental analysis of the Wolong National Nature Reserve (2007)
  5. ^ Liu, Jianuo, Marc Linderman, Zhiyun Ouyang, Li An, Jian Yang, and Hemin Zhang. "Ecological Degradation in Protected Areas: The Case of Wolong Nature Reserve for Giant Pandas." Science 292.5514 (2001): 98-101. Web. February 18, 2016.
  6. ^ (April 6, 2001) Endangered Pandas Not Safe in Chinese Nature Reserve Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. april 2008), Environment News Service.
  7. ^ Johnson, Kenneth G.; Wei, Wang; Reid, Donald G.; Jinchu, Hu (avgust 1993). „Food Habits of Asiatic Leopards (Panthera pardus fusea) in Wolong Reserve, Sichuan, China”. Journal of Mammalogy. 74: 646—650. JSTOR 1382285. doi:10.2307/1382285. 
  8. ^ Riley, William; Riley, Laura (2005). Nature´s Strongholds. The World´s Great Wildlife Reserves. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12219-9. 
  9. ^ Li, S., Wang, D., Lu, Z. & Mc Shea, W.J. (2010). „Cats living with pandas: The status of wild felids within giant panda range, China”. Cat News. 52: 20—23. 
  10. ^ (May 14, 2008). Pandas International.
  11. ^ (May 13, 2008). Pandas 'safe' at park after quake.
  12. ^ „Report: Rare giant pandas at Chinese breeding center safe after quake”. International Herald Tribune. 2008-05-13. Pristupljeno 20. 5. 2008. 
  13. ^ Liu, Melinda (2008-05-21). „Animal Instinct”. Newsweek. Arhivirano iz originala 14. 6. 2008. g. Pristupljeno 2008-06-10. 
  14. ^ „Two pandas missing in China quake region”. UPI. 2008-05-20. Arhivirano iz originala 21. 05. 2008. g. Pristupljeno 2008-05-20. 
  15. ^ Associated Press (29. 5. 2008). „Panda reserve mulls moving after quake damage”. CNN. Arhivirano iz originala 2008-06-01. g. Pristupljeno 2008-05-29. 
  16. ^ Yan, Yangtze (2008-06-10). „One panda confirmed dead in China quake”. Window of China. Xinhua News Agency. Pristupljeno 2008-06-10. 
  17. ^ „Wolong National Natural Reserve”. TravelChinaGuide.com. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_резерват_природе_Волонг&oldid=26948415”