Нацрт:Boj na Gramadi
 | {{преместити|{{замени:PAGENAME}}}}. Proverite da li je nacrt referenciran i jesu li ispunjene opšte stilske smernice pre nego što ga zatražite premeštanje u prostor članaka. Pronađi izvore: "Boj na Gramadi" — Gugl vesti · Gugl novine · Gugl knjige · Gugl akademik · HB · JSTOR · Gugl besplatne slike · WL Poslednju izmenu ove stranice objavio je urednik Kizule (razgovor | doprinosi) na datum 24. mart 2024. u 09:17. (osveži) |
Boj na Gramadi jeste bitka koja se odigrala 1811. godine između udruženh snaga Ustaničke Srbije i Ruske imperije protiv Osmanskog carstva, u kojoj su pobedile udružene srpsko-ruske snage.
Pre bitke[uredi | uredi izvor]
Nakon poraza 1809. godine u bici na Čegru ustanička vojska pokušava da se regrupiše i stabilizuje južni front kako bi sprečila dalji prodor Turaka iz pravca Niša koji je doveo u opasnost celu državu. S dolaskom ruske vojske u Srbiju situacija se po srpsku vojsku na jugoistočnom i istočnom delu fronta znatno poboljšala, 1810. ubedljivom pobedom kod Varvarina srpska vojska počinje da utvrđuje i stabilizuje svoje položaje na jugu.
Bitka[uredi | uredi izvor]
Do bitke je došlo 22. oktobra 1811. godine, kada je udružena srpsko-ruska vojska napala turske položaje u neposrednoj blizina Niša, i ona je trajala do 23. oktobra 1811. godine. Imajući na umu da je turska vojska većinom ostala bez morala i da se i dalje oporavljala od poraza kod Varvarina srpsko-ruska vojska na čelu s Mladenom Milovanovićem, knezom Jevtom i ruskim pukovnim Konstantinom Poltureckim je odlučila da napadne turske položaje u neposrednoj blizini Niša pod komandom Huršid-paše. Nakon silne borbe Huršid-paša i 8,000 Turaka su bili poraženi i naterani u beg. Tokom bitke su se istakli štabski lekar Ivan Moračevski i ruski pukovnik Konstantin, koga je lično Mladen pohvalio voždu Karađorđu za veliku hrabrost.
| Boj na Gramadi | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Prvog srpskog ustanka | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
  Srpski ustanici, Rusko carstvo |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
 Mladen Milovanović Knez Jevta  Konstantin Polturecki |
 Huršid paša | ||||||
| Jačina | |||||||
|
4,500 Srba 1,500 Rusa 4-6 topova 1 eskadron kozaka | 8,000 | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
|
30 Srba 6 Rusa | teški gubici | ||||||
Posle bitke[uredi | uredi izvor]
Glavni srpski logor biva premešten u Kopaj-Košaru, srpska vojska se zaustavlja i ukopava ispred Niša znajući da tvrđavu i grad neće moći tek tako da osvoje, s tog položaja će da opserviraju tvrđavu i vrše povremene prepade i napade na Turke, uključujući i Karađorđa koji je jednom prilikom 1811. godine napao Niš i stigao do medoševačke kule i kamenite ćuprije, ali se morao vratiti natrag jer su Turci zatvorili grad i obezbedili si položaje kod i u tvrđavi, sve do turskih kontranapada 1813. godine. Uspeh koji je donela ova bitka Srbima je omogućila da stave Niš pod polublokadu i u jako opasnu i neizvesnu situaciju za Turke.