Pređi na sadržaj

Najvaša (jezero)

Koordinate: 0° 46′ 07″ J; 36° 21′ 02″ I / 0.768528° J; 36.350644° I / -0.768528; 36.350644
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Najvaša
Najvaša jezero
Koordinate0° 46′ 07″ J; 36° 21′ 02″ I / 0.768528° J; 36.350644° I / -0.768528; 36.350644 0° 46′ 07″ J; 36° 21′ 02″ I / 0.768528° J; 36.350644° I / -0.768528; 36.350644
Tipslatkovodno jezero
Zemlje basena Kenija
Površina139 km2
Pros. dubina6 m
Maks. dubina30 m
Nad. visina1884 m
Najvaša na karti Kenije
Najvaša
Najvaša
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Najvaša je slatkovodno jezero u Velikoj rasednoj dolini u Keniji, pored grada Najvaša, severozapadno od Najrobija. Na severu nalaze se močvarne oblasti obrasle papirusom. Karakterističnu floru čine i šume akacija i druge. Ostaci vulkanske prošlosti čine jedinstvene geološke karakteristike. Jezero je poznato kao stanište mnogobrojnih vrsta ptica i divljih životinja. Njene glavne pritoke su reke Meleva i Gilgil.[1] Ramsarska konvencija ga je zaštitila 5. avgusta 2005. godine.[2]

O jezeru

[uredi | uredi izvor]
Satelitski snimak
Jezero Najvaša

Jezero je jedino slatkovodno jezero u ovom delu Kenije. Nalazi se na najvišoj nadmorskoj visini 1884 m. Nekad je jezero imalo površinu od 1000 km², a danas samo 139 km². Veći deo obale okružen je šumama bagrema sa žutom korom u kome obitava veliki broj ptica čime je Najvaša jezero stavljeno na značajnu mapu ornitologa. Obale jezera su obrasle papirusom.[3] Nema oticanja iz jezera, ali su vode jezera sveže. Velika je fluktuacija tokom godine u površini i zapremini vode.[1]

Ekologija

[uredi | uredi izvor]

Tokom godine Najvaša doživljava dve sušne i dve kišne sezone. Duga i hladna sezona je u periodu od jula do oktobra, a zatim sledi kratka kišna sezona u novembru i decembru. Januar i februar su dva meseca sa kratkim toplim suvim vremenom, a od aprila do juna je duga kišna sezona. Padavine utiču na biljni svet, a vegetacija na vidljivost, dostupnost pašnjaka, nivo vode u jezeru što sve zajedno utiče na ponašanje životinja. Duga kišna sezona utiče na razmnožavanje životinja.[4][5]

Flora i fauna

[uredi | uredi izvor]

Veći deo obale je pod šumama bagrema koji se još naziva i drvo žute groznice. Tu se nalaze šume akacije, a u močvarnim delovima papirus koji daje poseban izgled okolini jezera. Jezero je pod oznakom Ramsar što označava ekološki značaj močvara oko jezera. Registrovano je preko 450 vrsta ptica, a rezidencijalno su se pridružile migratorne vrste od oktobra do marta.[6] Tu žive kormorani, pelikani, orao ribar, jastrebovi, kukavice, čaplje, manji flamingosi, ibisi. Jezero je bogato slatkovodnim ribljim svetom, tilapijom, rakovima.[7] Tu žive u velikom broju nilski konji, zebre, žirafe, bivoli, impale, močvarne antilope (lat. Kobus ellipsiprymnus). Nilski konji su preko dana u vodi gde se rashlađuju, a noću se hrane na bogatim travnatim pašnjacima i mogu biti opasni.[3]

Galerija životinja

[uredi | uredi izvor]

Galerija ptica

[uredi | uredi izvor]

Galerija flore jezera

[uredi | uredi izvor]

Privreda

[uredi | uredi izvor]

Od privrednih grana najrazvijeniji je turizam i hortikultura.

Turizam

[uredi | uredi izvor]

Ovde je izuzetno razvijen turizam. Zbog velikog broja ptica, ljubiteljima je na raspolaganju posmatranje i pručavanje ptica. Postoji mnogo prirodnih atrakcija i zaštićenih područja oko i u blizini jezera, od kojih je poznatiji Nacionalni park Kapija pakla (engl. Hell's Gate National park).[8]

Hortikultura

[uredi | uredi izvor]

Pored turizma, u ovom delu Kenije razvijena je hortikultura. Svuda ima puno plastenika i bašta, a lokalno sečeno cveće se isporučuje istog dana širom sveta. Naročito su poznate kenijske ruže.[9] To je izuzetno unosan posao koji donosi znatnu količinu novca Keniji. Ova izrazito razvijena prizvodnja neminovno vodi do zagađenja jezera pesticidima i veštačkim đubrivom. Za zalivanje se troše velike količine vode koje samo doprinose nestabilnosti nivoa vode u jezeru. Voda se dovodi direktno do farmi cveća i služi za navodnjavanje. Jezero se prazni većom brzinom nego što se puni.[8][3]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Najvaša”. Britanika. Pristupljeno 2. 12. 2017. 
  2. ^ „Jezero Najvaša”. Ramsar. Pristupljeno 18. 12. 2017. 
  3. ^ a b v „Jezero Najvaša”. Dalky. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 27. 11. 2017. 
  4. ^ „Turistički vodič”. African Mecca Safaris. Pristupljeno 2. 12. 2017. 
  5. ^ Harper, David M.; Everard, Mark (2002). Lake Naivasha, Kenya. Dordrecht/Boston/London: Kluwer Academic Publisher. 
  6. ^ „Najvaša jezero - safari”. Safari. Pristupljeno 2. 12. 2017. 
  7. ^ „Jezero Nakuru i Najvaša”. WildWings Safaris. Pristupljeno 2. 12. 2017. 
  8. ^ a b „Najvaša jezero”. Putopisac. Pristupljeno 28. 11. 2017. 
  9. ^ „Kenijska ruža”. FAO organization. Arhivirano iz originala 16. 12. 2017. g. Pristupljeno 28. 11. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • COCQUYT, C., & DE WEVER, A. (2002). EPIPHYTIC DIATOM COMMUNITIES ON HERBARIUM MATERIAL FROM LAKE NAIVASHA AND LAKE SONACHI, EASTERN RIFT VALLEY, KENYA. Belgian Journal of Botany, 135(1/2), 38-49. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/20794498
  • Jones, M., & Muthuri, F. (1997). Standing Biomass and Carbon Distribution in a Papyrus (Cyperus papyrus L.) Swamp on Lake Naivasha, Kenya. Journal of Tropical Ecology, 13(3), 347-356. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/2560288
  • Schoemburg, J. (2008). Kenyan Lakes Added to Threatened List. Frontiers in Ecology and the Environment, 6(9), 462-462. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/20440978
  • Malvestuto, Stephen P.; Ogambo-Ongoma, Apollo (1978). „Observations on the Infection of Tilapia leucosticta (Pisces: Cichlidae) with Contracaecum (Nematoda: Heterocheilidae) in Lake Naivasha, Kenya”. The Journal of Parasitology. 64 (2): 383—384. JSTOR 3279702. PMID 641688. doi:10.2307/3279702. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]