На путу за Бабадаг

Na putu za Babadag
Nastanak
Autor	Andžej Stasjuk
Zemlja	Poljska
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	putopisni esej
Tema	putopis po Istočnoj Evropi
Mesto i vreme radnje	Istočna Evropa (oko 1995-2004)
Izdavanje
Izdavanje	2004: Czarne (poljski)
Broj stranica	224
Tip medija	štampani (brošura)
Prevod
Datum izdavanja	2009 (Dereta)
Klasifikacija
ISBN ?	978-86-7346-727-6
Nagrade
Nagrade	Nike (2005)

Na putu za Babadag (polj. Jadąc do Babadag) je putopisni esej poljskog autora Andžeja Stasjuka. U Poljskoj je izdan 2004. godine, srpski prevod dobija 2009.

Putopis opisuje krajeve i (u većini) profil ljudi, kojih je pisac obilazio za vreme od sedam godina, kada je u pasošu imao „nešto više od 160 pečata”. Pogotovo je voleo gledati Ciganske zajednice („Da, opsednut sam sa Ciganima”). Putovao je svojim autom i javnim prevozom (voz, autobus, taksi). Pisac je knjigu sastavljao kod kuče, kasnije nego što je lokacije obilazio, uz pomoć slika koje je radio („U takvim noćima kao što je ova izvadim kutiju sa slikama. Tamo ih je oko hiljadu...uopšte ne znam kada sam je napravio, ali znam gde sam je napravio.”) Pored slika autor je koristio i knjige, koje su se bavile lokalnom populacijom. Za Sloveniju koristi citate Draga Jančara, za Rumuniju Emila Siorana, Kornelija Kodreana, pored još nekoliko ostalih autora. Citati knjiga se više nanose na psihoanalizu nego geografijom ili obeležjima.

Etimologija naslova

Knjiga nosi naziv, koji više pristoji čarobnim pripovetkama sa istoka (Hiljadu i jedna noć), ali taj, nekada Turski, Babadag nije mesto iz dečjih prića, nego njihova suprotnost. O samom Babadagu saznamo veoma malo, autor se po gradu nije ni razgledao, nego je samo prolazio autobusom kroz grad.

I opet ovaj Babadag, kao pre dve godine: autobus se zaustavi za deset minuta, šofer negde nestane, klinci bez nekog interesa prosjače u južnjačkoj vručini, ništa se nije promenilo.(...) Babadag su bili umor i samoća. Ljudi izlaze iz autobusa i stoje u samoći sa malim senkama kod noga. I beli minaret, koji kao prst, gleda u praznno, plavo nebo.

Žanr

Na putu za Babadag je putopisna knjiga od 14 eseja po, kako kaže pisac, zaboravljenoj Evropi. Pisac putuje po Istočnoj Evropi; Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji, Hrvatskoj, Albaniji, Moldaviji i Pridnjestrovlju. Knjiga putopisa je pisana na veoma originalan način, više nego klasični putopis bavi se metafizikom raznih naroda, u nekim delovima prelazi i na eshatologiju (groblja palih vojnika u Karpatima, masovno groblje u slovenačkom Kočevskom Rogu). Više od geografije i opisivanja lokacija, autoru je bitan prikaz (siromašnih) komuna u postkomunističkoj eri.

Na koricama poljskog izdanja napisano je:

Put u dubinu svesti naroda ovog dela Evrope, koju su nekad imali za lošu, nerazvijenu, primitivnu i zaostalu.

U knjizi ja dva puta napisao:

Volim taj balkanski cirkus...

Za Sloveniju napisao je:

Kuda god krenem tražim Cigane. U Prekmurju sam potrošio ceo rezervoar goriva da bi ih našao...ljutio sam se na ovu deželu i na Slovence, te izdajice slovenskog cirkusa, ali nisam našao nijednog, iako sam pročitao, da oni tamo sigurno postoje.

Bosansko-hrvatski književnik Miljenko Jergović je o knjizi napisao:

U žanrovskom je smislu bastard, dok u idejnom predstavlja apologiju sveta koji je preživeo komunizam i sačuvao životnu i kulturnu autentičnost evropskog Istoka.