Pređi na sadržaj

Nebesko telo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Asteroid Ida with its own moon Mimas, a natural satellite of Saturn
Planet Jupiter, a gas giant
Planet Neptune, a ice giant Planet Uranus, a ice giant
The Sun, a G-type star Star Sirius A with white dwarf companion Sirius B
Black hole (artist's animation) Vela pulsar, a rotating neutron star
Globular star cluster Pleiades, an open star cluster
The Whirlpool galaxy Abel 2744, Galaxy cluster
The Hubble Ultra-Deep Field 2014 image with an estimated 10,000 galaxies Map of galaxy superclusters and filaments
Izbor astronomskih tela i predmeta

Pod pojmom nebeskih tela podrazumevaju se objekti u svemiru: zvezde, planete, asteroide, prirodne satelite i veća nebeska tela kao što su galaksije, crne rupe i kvazari.[1] U ranom srednjem veku, ljudi su smatrali da se Sunce i Mesec okreću oko ravne ploče koju su nosila 3 slona koja su bila na ogromnoj kornjači. Mnogi astronomi, poput Galileja su znali da to nije tako, već da se Zemlja okreće oko Sunca, kao i ostale planete za koje su znali. U sunčevom sistemu, postoji 8 planeta (Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, i Neptun), uključujući i 5 patuljastih planeta (Pluton, Cerera i Erida, Haumea i Makemake) mada se veruje da ih ima još mnogo i do sada je pronađeno 2000 patuljastih planeta koja kruže oko Sunca. Sunce takođe kruži oko centra galaksije Mlečni put, koja ima svoja kruženja oko drugih galaksija. Galaksije se udružuju u galaktička jata. Galaktičko jato kome pripada Mlečni put ima 17 članova koji su vezani gravitacijom.

Sudari

[uredi | uredi izvor]

Nebeska tela se često sudaraju. Asteroidi se stalno sudaraju jedni o druge, komete često padaju na planete i mesece itd. Veruje se da je u ranom Sunčevom sistemu bilo oko 20 planeta i da je sada preostalo samo 8 planeta. Sudaranje planeta i kometa je malo u poređenju sa ogromnim sudarima kao što su sudari dve neutronske zvezde. Pri tom sudaru se stvara crna rupa, objekat toliko moćan i masivan, da čak ni svetlost ne može da pobegne od ovog objekta.[2]

Međugalaktički sudari su najveći sudari u kosmosu. Međutim, zvezde u njima se sigurno neće sudarati, jer su predaleko. Prosečna udaljenost zvezda jeste oko 10 svetlosnih godina. Mlečni put će se sudariti sa galaksijom Andromedom.

Kategorije tela

[uredi | uredi izvor]

Tabela u nastavku navodi opšte kategorije tela i predmeta prema njihovom položaju ili strukturi.

Solarna tela Ekstrasolarna Vidljivi svemir
Jednostavna tela Složeni objekti Prošireni objekti
Planete
Patuljaste planete
Male planete
Po luminoznosti / evoluciji
  • O (plavo)
  • B (plavo-belo)
  • A (belo)
  • F (žuto-belo)
  • G (žuto)
  • K (narandžasto)
  • K (crveno)
Sistemi
Stelarne grupacije
Galaksije
Diskovi i mediji
Kosmička skala
Logaritamski prikaz posmatranog
svemira sa zapaženim astronomskim objektima
danas poznatim. Od dole na gore nebeska
tela su raspoređena prema njihovoj blizini
Zemlji.
Infografski spisak 210 značajnih astronomskih
objekata označenih na centralnoj logaritamskoj mapi
vidljivog svemira. Mali pregled i neke
prepoznatljive karakteristike za svaki astronomski
objekat su uključeni.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Task Group on Astronomical Designations from IAU Commission 5 (april 2008). „Naming Astronomical Objects”. International Astronomical Union (IAU). Arhivirano iz originala 2. 8. 2010. g. Pristupljeno 4. 7. 2010. 
  2. ^ „Osnove nebeske mehanike”. Archive. Arhivirano iz originala 20. 08. 2004. g. Pristupljeno 17. 1. 2019. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]