Pređi na sadržaj

Neven (bunjevački list)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Neven je bio bunjevački list za kulturu i politiku, koji je izlazio s prekidima od 1884. do 1941. godine[1], menjajući pritom mesto izlaženja, urednike, vlasnike, politički pravac. Prvo je izlazio u Baji, zatim u Somboru, a na koncu u Subotici.[2]

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

„Neven“ je pokrenuo veliki bunjevački rodoljub, učitelj u kulturni pregalnik Mijo Mandić[1](1857-1945). Prvi broj je izašao u Baji 15. januara 1884. godine. Uređivao ga je u nekada etnički dominantnom bunjevačkom bačkom selu Kaćmaru i izdavao u obližnjoj Baji. „Neven“ je bio štampan ikavicom i latiničkim pismom. Bio je to list koji se prvenstveno namenjen bačkim Bunjevcima. Okupljao je bunjevačku inteligenciju i radio na buđenju nacionalne svesti bačkih Bunjevaca. U prvo vreme izlazio je mesečno da bi kasnije postao nedeljnik.

Kad je Mandić 30. oktobra 1892. učiteljskim poslom prešao u Suboticu, sa njim je prešao i „Neven“. Međutim, po naredbi prosvetnih vlasti morao je se odrekne uređivanja svoga „Nevena“. Od tada „Neven“ formalno uređuje Pero Skenderović[1], ali zapravo i nadalje ga uređuje Mijo Mandić.

Za vreme Prvog svetskog rata Mandićev „Neven“ nije izlazio.[1] Posle raspada Austrougarske Bunjevačko-srpski narodni odbor u Subotici pokrenulo je „Neven“ 17. novembra 1918. kao dnevnik. Kao dnevnik „Neven“ izlazi do 21. decembra 1921. Međutim, u međuvremenu je pao u ruke bunjevačkih snaga, koje su osnovale Bunjevačko-šokačku stranku, pa je pretvoren u glasilo iste. Od 18. januara 1922. izlazi kao nedeljnik. Tokom 1923. nije izlazi. Ponovo je pokrenut krajem 1924. kao nedeljnik i kao takav izlazio je do 1930, kada je usled finansijskih razloga počeo neredovno izlaziti. Prestao je izlaziti početkom 1932. Ponovo je pokrenut 15. februara 1935. kao mesečnik u izdanju i vlasništvu prorežimski raspoloženog novinara Jose Šokčića, koji ga je uređivao sve do početka 1940. godine. Krajem 1940. Šokčić je predao pravo na izdavanje Nevena subotičkom župniku Blašku Rajiću.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 564. 
  2. ^ „PERIODIKA NA BUNjEVAČKOM JEZIKU U SOMBORU 1882–1944” (PDF). bds.rs. Pristupljeno 16. 1. 2023. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Mijo Mandić ml.: O životu i radu svoga dede Mije Mandića (1857-1945) (Bunjevačke novine, br. 19-22, Subotica)
  • Joso Šokčić, Sto godina štampe u Subotici 1848-1948, Subotica 1950, str. 40-41. (Gradska biblioteka Subotica)