Nevladina organizacija

Nevladine organizacije su specifična forma organizovanja građana. Termin se masovno koristi u poslednje dve decenije i usko je povezan sa pojmom civilnog društva. Bez shvatanja pojma civilnog društva nije moguće u potpunosti shvatiti ovaj pojam. Pored termina „nevladina organizacija” koristi se i termin „udruženje građana”.

Oblast preklapanja predstavlja mesto gde se snage države (zakonodavna, sudska i izvršna vlast), biznisa i građana objedinjuje da bi se kreirao normativni prostor za demokratiju, društvenu odgovornost i zaštitu javnih interesa.

Civilno društvo za koje se nevladine organizacije zalažu je:

• Prostor za mobilizaciju i artikulaciju interesa pojedinaca i grupa
• Institucionalno sredstvo za medijaciju (posredovanje) između konfliktnih interesa i konfliktnih socijalnih vrednosti
• Mogućnost za iskazivanje i praktikovanje društvenih, religijskih i kulturnih verovanja i aktivnosti
• Mogućnost za ograničavanje inherentne tendencije države da proširi svoju kontrolu
• Mogućnost da se ograniči potencijal biznisa da bude bez kontrole.

Pojam zajednički interes u definiciji može da bude raznolik. On može, ali i ne mora, da bude prihvatljiv za sve koji rade sa, i u, organizacijama civilnog društva. Ono što je bitno je da su sloboda govora i sloboda udruživanja bitni elementi u demokratskim društvima koji dozvoljavaju građanima da se udružuju i da iskažu različite interese koji ne moraju biti atraktivni uvek za sve. Značajna odlika civilnog društva je da postoji podsticajni ambijent u kome su različiti pogledi dozvoljeni i poželjni i gde je organizacijama ili asocijacijama različite vrste dozvoljeno da postoje.

Institucije jednog podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva su:

• Izvršna vlast
• Sudska vlast
• Zakonodavna vlast
• Mediji
• Lokalna vlast
• Nezavisne odgovorne (revizorske) organizacije kao što su:
  • Izborna komisija
  • Komisija za ljudska prava
  • Komisija za borbu protiv korupcije
  • Kancelarija glavnog revizora
  • Kancelarija Vrhovnog tužioca
  • Ombudsman (javni advokat)
• Udruženja građana
• Berza
• Univerzitet

Kao što se vidi prostor za saradnju i za unapređenje zajedničkih interesa je veoma širok. Osnovna podela udruženja građana je na organizacije za uzajamnu pomoć (koje formiraju građani i čiji su oni članovi i na bazi toga ostvaruju određene koristi), organizacije od opšteg (javnog) interesa (koje formiraju građani u nameri da pomognu drugim grupama građana koji nisu nužno njihovi članovi), i pretenderi (pretvarači).

Vidi još

• Neprofitna organizacija