Nežna srca i dijademe
Nežna srca i dijademe | |
---|---|
Izvorni naslov | Kind Hearts and Coronets |
Režija | Robert Hejmer |
Scenario | Robert Hejmer Džon Dajton |
Producent | Majkl Balkon Majkl Relf |
Temelji se na | Israel Rank: The Autobiography of a Criminal (Roj Horniman) |
Glavne uloge | Denis Prajs Alek Ginis Valeri Hobson Džoun Grinvud |
Muzika | Ernest Irving |
Direktor fotografije | Daglas Slokomb |
Montaža | Piter Taner |
Producentska kuća | Ealing Studios |
Distributer | General Film Distributors |
Godina | 1949. |
Trajanje | 106 minuta |
Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
Jezik | engleski |
Zarada | 224.853 funti[1] |
IMDb veza |
Nežna srca i dijademe (engl. Kind Hearts and Coronets) je britanska kriminalistička crna komedija iz 1949. godine, režisera i ko-scenariste Roberta Hejmera. Glavne uloge u filmu tumače Denis Prajs, Valeri Hobson, Džoun Grinvud i Alek Ginis, koji glumi osam likova. Radnja filma je labavo zasnovana na romanu Israel Rank: The Autobiography of a Criminal Roja Hornimana i prati Luija D’Askojna Mazinija, sina žene koje se njena aristokratska porodica odrekla jer se udala za čoveka niže društvene klase. Nakon njene smrti, osvetoljubivi Lui odlučuje da preuzme porodično vojvodstvo tako što će ubiti osmoro ljudi ispred njega u liniji nasleđivanja titule.
Majkl Balkon, direktor kompanije Ealing Studios i producent filma, lično je odabrao Hejmera za poziciju reditelja. Film je sniman u septembru 1948. u zamku Lids i drugim lokacijama u Kentu.[2] Teme klase i seksualne represije provlače se kroz film, posebno ljubav između klasa.
Film je bioskopski objavljen 13. juna 1949. u Ujedinjenom Kraljevstvu i naišao je na pozitivne reakcije kritičara. Pozitivan prijem je zadržao i u godinama koje su usledile, a Britanski filmski institut ga je 1999. postavio na šesto mesto liste „100 najboljih britanskih filmova”.[3] Godine 2005. časopis Time ga je uvrstio na listu 100 najboljih filmova snimljenih nakon 1923. godine.[4]
Radnja
[uredi | uredi izvor]U edvardijanskoj Engleskoj, Lui D’Askojn Mazini, 10. vojvoda od Čalfonta, nalazi se u zatvoru, gde zbog ubistva čeka vešanje sledećeg jutra. Dok piše svoje memoare, njegova priča je prikazana u flešbeku.
Njegova majka, najmlađa ćerka 7. vojvode od Čalfonta, pobegla je sa italijanskim operskim pevačem po imenu Macini i njena porodica je se odrekla jer se udala za čoveka niže društvene klase. Mazinijevi su bili siromašni, ali srećni sve dok Mazini nije umro ubrzo nakon sinovljevog rođenja. Luijeva majka odgaja ga upoznajući ga sa istorijom svoje porodice i govori mu kako, za razliku od većine drugih perova, vojvodstvo Čalfont može da pripadne i ženskim naslednicima. Jedini Luijevi prijatelji iz detinjstva su Sibela i njen brat, deca lokalnog doktora.
Kada Lui napusti školu, njegova majka piše svom rođaku lordu Askojnu D’Askojnu, vlasniku banke, za pomoć u pokretanju karijere njenog sina, ali je odbijena. Lui je primoran da radi kao pomoćnik u draperijskoj radnji. Kada njegova majka umre, njena poslednja želja da bude sahranjena u porodičnoj grobnici u zamku Čalfont je odbijena. Lui predlaže brak Sibeli, ali ona ismejava njegovu ponudu i udaje se za Lajonela Holanda, bivšeg školskog druga njenog brata koji ima bogatog oca. Ubrzo nakon toga, Lui se posvađa sa mušterijom, Askojnom D’Askojnom, bankarevim jedinim detetom, zbog čega dobija otkaz.
Lui odlučuje da ubije Askojna D’Askojna i ostalih sedam ljudi koji se nalaze ispred njega po redosledu nasleđivanja vojvodstva. Nakon što je organizovao fatalnu nesreću za čamac na kojem su se nalazili Askojn D’Askojn i njegova ljubavnica, Lui piše pismo saučešća ocu svoje žrtve, lordu Askojnu D’Askojnu, koji ga zapošljava kao službenika. Nakon njegovog kasnijeg unapređenja, Lui uzima stan u londonskom Sent Džejmsu, u kome se sastaje sa Sibelom.
Lui potom cilja Henrija D’Askojna, strastvenog fotografa amatera. Upoznaje Henrija i očarava ga njegova supruga Edit. On u lampi Henrijeve mračne sobe zamenjuje benzin za parafin, što rezultuje Henrijevom smrću. Lui odlučuje da je udovica podobna da bude njegova vojvotkinja. Velečasni lord Henri D’Askojn je sledeća žrtva. Predstavljajući se kao biskup Matabelelenda, Lui truje vino lorda Henrija posle večere. Sa prozora svog stana, Lui zatim koristi luk i strelu da obori balon sa kojeg sufražetkinja ledi Agata D’Askojn baca letke iznad Londona. Lui zatim šalje generalu lordu Rufusu D’Askojnu teglu kavijara u kojoj se nalazi bomba. Admiral lord Horejšio D’Askojn predstavlja izazov, jer retko dolazi na kopno. Međutim, igrom slučaja, on odlučuje da potone sa svojim brodom nakon što je izazvao sudar na moru.
Kada Edit pristane da se uda za Luija, oni obaveštavaju Etelreda, 8. vojvodu, udovca bez dece. On ih poziva da provedu nekoliko dana u zamku Čalfont. Kada Etelred slučajno otkrije Luiju da namerava da se ponovo oženi kako bi dobio naslednika, ovaj organizuje lovačku „nesreću”. Pre nego što ustreli vojvodu, on otkriva svoj motiv. Lord Askojn D’Askojn umire od šoka saznanja da je postao 9. vojvoda, zbog čega Lui ne mora da ubije svog ljubaznog poslodavca. Lui nasleđuje vojvodstvo, ali se njegov trijumf pokazao kratkotrajnim.
Sibelin muž, Lajonel, jednom prilikom ranije je pijan molio Luija za finansijsku pomoć kako bi izbegao bankrot, ali ga je ovaj odbio. Lajonel je kasnije pronađen mrtav, a detektiv Skotland Jarda hapsi Luija pod sumnjom za ubistvo. Lui bira da mu sude njegovi perovi u Domu lordova. Tokom suđenja, Lui i Edit su venčani. Sibela lažno svedoči da se Lajonel spremao da traži razvod i da imenuje Luija kao saodgovornika u razvodu. Ironično, Lui je osuđen za ubistvo o kojem nikada nije ni razmišljao.
Luija posećuje Sibela, koja primećuje da bi otkriće Lajonelove poruke o samoubistvu i Editina smrt oslobodili Luija i omogućili im da se venčaju, na šta on pristaje. Nekoliko trenutaka pre njegovog vešanja, otkriće poruke obezbeđuje njegovo oslobađanje. Lui nalazi i Edit i Sibelu kako ga čekaju ispred zatvora, ali je neodlučan koju da izabere. Kada mu jedan reporter kaže da časopis Tit-Bits želi da objavi njegove memoare, Lui se iznenada seti da ih je ostavio u ćeliji (putem kojih je policiji pružio potpuno priznanje).
Uloge
[uredi | uredi izvor]Glumac | Uloga |
---|---|
Denis Prajs | Lui Mazini |
Mazinijev otac | |
Alek Ginis | Etelred, 8. vojvoda od Čalfonta |
velečasni lord Henri | |
general lord Rufus | |
admiral lord Horejšio | |
lord Askojn | |
mladi Askojn | |
ledi Agata | |
mladi Henri | |
Valeri Hobson | Edit D’Askojn |
Džoun Grinvud | Sibela |
Odri Filds | Mazinijeva majka |
Džon Penrouz | Lajonel |
Sesil Ramejdž | advokat tužilaštva |
Hju Grifit | lord predsedavajući |
Džon Salu | gospodin Perkins |
Erik Mesiter | inspektor Bergojn |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Chapman, J. (2022). The Money Behind the Screen: A History of British Film Finance, 1945-1985. Edinburgh University Press p 355.
- ^ „Kind Hearts and Coronets (1949)”. Kent Film Office. Pristupljeno 3. 3. 2017.
- ^ „The BFI 100: 1–10”. British Film Institute. Arhivirano iz originala 29. 1. 2012. g. Pristupljeno 14. 3. 2017.
- ^ „All-Time 100 Movies”. Time. 3. 10. 2011. Pristupljeno 14. 3. 2017.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Nežna srca i dijademe na sajtu IMDb (jezik: engleski)