Nespušteni testisi
| Nespušteni testisi | |
|---|---|
 | |
| Moguće lokalizacije nespuštenih testisa | |
| Specijalnosti | urologija |
Nespušteni testisi ili kriptorhizam od grčkih reči kryptos (skriven) i orchis (testis), su svi oblici patološke lokalizacije testisa, koji spadaju u relativno česte urođene anomalija muških polnih organa. Do zastoja spuštanja testisa nastaje kada je on zaostao u svom razvojnom putu (spuštanja) od retroperitonealnog prostora do skrotuma (mošnica). Dok se kod ektopije, testis se nalazi na neobičajenom mestu.[1]
U najvećem broju slučajeva testisi dečaka se spuštaju u 9. mesecu trudnoće, tako da su nespušteni testisi česta pojava kod novorođenčadi koja se prevremeno rađaju, a manje izražena pojava kod terminski rođenih novorođenčadi, mada se do prve godine života to praktično izjednači, jer testisi mogu da se u najvećem broju slučajeva sami spuste u mošnicu do kraja prve godinu života deteta.
Neke bebe imaju stanje zvano uvlačenje, retrakcija ili mobilan testis, kod koga je testis normalan, ali zbog mišićnog refleksa on se „izvlači” iz skrotuma. To se dešava zato što su testisi još uvek mali, a njihova peteljka elastična do puberteta. Ovi testisi će se spustiti normalno u pubertetu i operacija nije potrebna.
Testisi koji se prirodno ne spuštaju u skrotum smatraju se nenormalnom pojavom, koja može da rezultuje razvojem raka, čak i ako se operativno dovede u skrotum. Rak je verovatniji i u drugom testisu.
Fizikalni pregled je najvažnije sredstvo u dijagnostičkoj proceni kriptorhizma, i zasnovan je na pažljivom posmatranju skrotuma pri manipulacije. Određivanje da li je testis opipljiv je od suštinskog značaja. Ako je testis opipljiv, treba utvrdite da li se može uvući u skrotum. Uvučeni testis treba da ostane u za to određenom delu skrotuma posle manipulacije.
Dijagnostička laparoskopija je najpouzdanija tehnika za lokalizaciju nepalpabilnih testisa. Lečenje je operativno — hirurško spuštanje testisa u skrotum. Operacija može poboljšati proizvodnju sperme i povećati šanse za dobru plodnost, ali i omogućiti eventualno rano otkrivanje raka. U nekim slučajevima se testis ne može naći, čak ni tokom operacije. To može biti posledica problema koji su se javili pre rođenja tokom intrauterinog razvoja.
Nazivi
[uredi | uredi izvor]Nespušteni testisi — Kriptorhizam — Prazan skrotum — Monorhizam — Retraktilni testisi.[2]
Epidemiologija
[uredi | uredi izvor]Nespušteni testisi su na globalnom nivou prisutni kod 1,0 - 4,6% dece rođene u fiziološkom terminu i/ili sa masom na rođenju > 2,5 kg. Kod prevremeno rođene dece i/ili novorođenčadi sa masom na rođenju < 2,5 kg učestalost je 1,1 do 45,3%.[3]
Rizik od kriptorhizma je :
- 8,8% kod braće,
- 24,1% kod dizigotnih blizanaca
- 27,3% kod monozigotnih blizanaca.[4]
Iako se oko 4% zdravih dečaka rođenih u terminu rodi sa jednim ili oba nespuštena testisa, nakon 6 meseci taj broj opada na otprilike 2%, a do starosti od godinu dana smanjuje se za još 0,2-0,5%.
Etiologija
[uredi | uredi izvor]Nespušteni testisi mogu biti izolovana anomalija ili u sklopu nekog genetičkog poremećaja ili sindroma. Za sada njegovi uzroci nisu u potpunosti objašnjeni.[5]
- Genetika
Nasleđivanje je multifaktorijalno, veći je uticaj nasleđa sa majčine strane, a značajni su i faktori okoline.
- Faktori rizika
Faktori rizika za pojavu nespuštenog testisa su:[6]
- prevremeno rođenje,
- novorođenče iz blizanačke trudnoće,
- mala težina novorođenčeta na rođenju,
- konzumiranje alkohola tokom trudnoće,
- pušenje duvana trudnice,
- gojaznost majke u trudnoći,
- šećerna bolest majke,
- izloženost pesticidima.
Patofiziologija
[uredi | uredi izvor]Spuštanje testisa u skrotum odvija se u dve faze.
- Početno transabdominalno spuštanje — u prvom trimestru,
- Ingvinoskrotalna faza spuštanja testisa — androgen zavisna, koja se dešava između 25 i 35 nedelje gestacije.[7]
- Mobilni testisi
Mobilni testisi (testis migrans) sujedna od formi nespuštenih testisa, kod koje je deo vremena testis nije u skrotumu, već se povlače u preponske kanale. Obično se oni spontano sputaju u skrotum prilikom kupanja u toploj vodi, kada se lako mogu napipati.
Klinička slika
[uredi | uredi izvor]Klinička slika nespuštenih testisa je najvećim delom bez prisutva simptoma, jer osim objektivnog odsustva testisa u skrotumu (što se naziva i prazna skrotum), ova anomalija na izaziva nikakve promene u organizmu.[6]
Dijagnoza
[uredi | uredi izvor]Fizikalni pregled je najvažnije sredstvo u dijagnostičkoj proceni kriptorhizma. Pacijent se mora pregledati u toplom, opuštenom okruženju. Važno je pažljivo posmatranje skrotuma pre manipulacije. Postavljanjem detetovih nogu u „položaj žabe” može se koristiti za olakšavanje palpacije testisa.[6]
Određivanje da li je testis opipljiv je od suštinskog značaja. Ako je testis opipljiv, utvrdite da li se može uvući. Uvučeni testis treba da ostane u određenom delu skrotuma posle manipulacije.
Najbolji način ocenjivanja nespuštenog testisa je da se počne palpirati na nivou ingvinalnog kanala i izvođenjem laganih pokreta prema skrotumu.
Tokom pregleda treba obratiti pažnju na asimetriju hemiskrotuma i kontralateralnu hipertrofiju testisa; oba su parcijalni pokazatelji odsutnog testisa. Ispitivanje potencijalnih ektopičnih mesta (npr područja penisa, femura i perineala) je važno ako se testis ne oseti u ingvinalnom području. Pacijenti sa hipospadijom i kriptorhidizmom imaju veću učestalost poremećaja polnog razvoja, pa bi trebalo razmotriti dalju endokrinološku obradu.
Fizički nalaz palpabilnog (opipljivog) testisa nasuprot nepalpabilnog (neopipljivog) testisa najpouzdaniji je i najjednostavniji način grupisanja slučajeva kriptorhizma.[6]
- Dijagnostička laparoskopija
Dijagnostička laparoskopija je najpouzdanija tehnika za lokalizaciju nepalpabilnih testisa.[6] Obavlja se zajedno sa definitivnom terapijom (laparoskopska orhiopeksija ili otvorena orhiopeksija). Laparoskopski nalazi mogu biti od koristi u dijagnostici ingvinalnog kanala, i za odlučivanje između jednostepene i dvostepene intervencije i za procenu vitalnosti gonada. Takođe može pomoći u razjašnjenju anatomije u složenim slučajevima poremećaja polnog razvoja.
- Ultrasonografija
Ultrazvuk se koristi u dijagnostičke svrhe samo kod nepalpabilnih testisa (u oko 30% slučajeva).
- Ostale slikovne metode
Ostale vizualizacione dijagnostičke metode ne treba rutinski koristiti zbog nepreciznosti, troškova, lažno pozitivnih rezultata i potrebe za anestezijom.[6]
Diferencijalna dijagnoza
[uredi | uredi izvor]Diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu:
- Retraktilni testis
- Anorhiju
- Intra-abdominalni testis
- Sindrom nestajućeg testisa ili uvrnutog testisa koji je rezultat perinatalne torzije.[8]
Terapija
[uredi | uredi izvor]Terapija nespuštenih testisa može biti hirurška, hormonska. Glavni ciljevi lečenja nespuštenih testisa, bilo da se radi o hormonskoj ili hirurškoj terapiji, su:
- Da se testisu omogući da zauzme normalan anatomski položaj,
- Da se očuva plodnost i proizvodnja hormona,
- Da se dijagnostikuje potencijalni maligniteti testisa.
Ostale terapijske metode uključuju korekciju pridruženih hernija i sprečavanje torzije semene vrpce testisa.
Mobilne testise po pravilu nije potrebno lečiti, jer se oni lako mogu navući u skrotum, gde neko vreme spontano i ostaju, ili će se sami spustiti u skrotum početkom puberteta. Mađutim njihovo spuštanje treba redovno pratiti kako se ne bi zamenili za nespuštene testise i obrnuto, kako se pravi, nespušteni testisi ne bi proglasili za mobilne i tako izgubilo dragoceno vreme.
- Hirurška terapija
Orhidopeksija je hirurška metoda izbora za testise koji se ne spuste spontano do 6 meseca života odojčeta. Ukoliko nisu spuštena oba testisa, moguća je i obostrana operacija (koja se izvodi u nekim zemljama), dok se u Srbiji „prvo operiše jedna strana, a po kraćem oporavku od 6 nedelja do 3 meseca i druga strana.”[9]
Operaciju treba uraditi pre 18 meseca života, a kontrolni pregled nakon 12 meseci od orhidopeksije.[10]
Oporavak nakon operacije zavisi od deteta do deteta, i naravno, operacijskog nalaza. Po pravilu, ležanje u krevetu traje 7 dana, a kućna nega još nedelju do dve dana. Dečak se vraća normalnim aktivnostima za otprilike mesec dana, a vožnja bicikla i kontaktni sportovi ne preporučaju se u razdoblju od tri meseca.
Tokom detinjstva sve do puberteta dečake sa retraktilnim i ascedentnim testisima treba pregledavati najmanje jednom godišnje do puberteta.[11]
- Hormonska terapija
Uloga hormonske terapije pre orhidopeksije u cilju poboljšanja fertiliteta nije do kraja razjašnjena.[12][13]
Komplikacije
[uredi | uredi izvor]Moguće komplikacije ove anomalije su:[14]
- Oštećenje testisa tokom operacije
- Neplodnost u kasnijem životu
- Karcinom testisa (u jednom ili oba testisa).[15]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Elder JS. Disorders and anomalies of the scrotal contents. In: Kliegman RM, Stanton BF, St. Geme JW, Schor NF, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 545.
- ^ Alternative Names U: Jennifer Sobol Undescended testicle, medlineplus.gov Pristupljeno.21.1.2020
- ^ Sijstermans K, Hack WW, Meijer RW; et al. (2008). „The frequency of undescended testis from birth to adulthood: a review”. Int Journal of Andrology. 31: 1—11.
- ^ Jensen MS, Toft G, Thulstrup AM, et al. Cryptorchidism concordance in monozygotic and dizygotic twin brothers, full brothers, and half-brothers. 93 124–9.
- ^ Barthold JS, Hagerty JA. Etiology, diagnosis, and management of the undescended testis. In: Wein AJ, Kavoussi LR, Partin AW, Peters CA, eds. Campbell-Walsh Urology. 11th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 148.
- ^ a b v g d đ Kolon, T. F.; Herndon, C. D.; Baker, L. A.; Baskin, L. S.; Baxter, C. G.; Cheng, E. Y.; Diaz, M.; Lee, P. A.; Seashore, C. J.; Tasian, G. E.; Barthold, J. S.; American Urological, Assocation (2014). „Evaluation and treatment of cryptorchidism: AUA guideline”. Journal of Urology. 192 (2): 337—45. PMID 24857650. doi:10.1016/j.juro.2014.05.005..
- ^ Hutson, J. M.; Southwell, B. R.; Li, R.; et al. (2013). „The regulation of testicular descent and the effects of cryptorchidism”. Endocr Rev. 34: 725—52..
- ^ Sharp, V. J.; Kieran, K; Arlen, A. M. (15. 12. 2013). „Testicular torsion: diagnosis, evaluation, and management.”. American Family Physician. 88 (12): 835—40. PMID 24364548.
- ^ Fantasia J, Aidlen J, Lathrop W, Ellsworth P (2015 May-Jun). „Undescended Testes: A Clinical and Surgical Review”. Urol Nurs. 35 (3): 117—26. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć). - ^ Chung DH. Pediatric surgery. In: Townsend CM, Beauchamp RD, Evers BM, Mattox KL, eds. Sabiston Textbook of Surgery. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 66.
- ^ Kolon, T. F.; Herndon CD; Baker, L. A.; et al. (2014). „Evaluation and treatment of cryptorchidism: AUA guideline”. Journal of Urology. 192: 337—45..
- ^ Hutson, J. M.; Donahoe, P. K. (avgust 1986). „The hormonal control of testicular descent.”. Endocr Rev. 7 (3): 270—83. PMID 2874985. doi:10.1210/edrv-7-3-270..
- ^ Ludwikowski B, González R (2013). „The controversy regarding the need for hormonal treatment in boys with unilateral cryptorchidism goes on: a review of the literature”. Eur J Pediatr. 172: 5—8..
- ^ Possible Complications U: Jennifer Sobol, Undescended testicle, medlineplus.gov Pristupljeno.21.1.2020
- ^ Meyts ER-D, Main KM, Toppari J, Skakkebaek NE. Testicular dysgenesis syndrome, cryptorchidism, hypospadias, and testicular tumors. In: Jameson JL, De Groot LJ, Krester DM, eds, et al. Endocrinology: Adult and Pediatric. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 137.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
- Kidshealth.org: Cryptorchidism (jezik: engleski)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
