Nivo svetskog mora

Ovaj natpis ukazuje na nivo mora, a nalazi se između Jerusalima i Mrtvog mora.

Nivo svetskog mora (često se koristi skraćeni izraz nivo mora) je srednji nivo površine jednog ili više okeana i često se koristi za izražavanje visine. Koristi se kao referentna tačka u mnogim oblastima poput kartografije, pomorske navigacije i avijacije, gde se koristi atmosferski pritisak, uz poređenja sa standardnim pritiskom na nivou mora, kako bi se odredila visina letenja. Česta i relativno jednostavna metoda određivanja nivoa mora je nalaženje srednje vrednosti između srednjeg nivoa oseke i srednjeg nivoa plime u određenom mestu.

Na nivo mora može uticati mnogo faktora. Nivo mora se u velikoj meri razlikovao tokom promene geoloških doba. Pažljivo merenje promena nivoa mora pruža uviđaj u klimatske promene, jer se porast nivoa mora često koristi kao dokaz da je u toku globalno zagrevanje. Pretpostavlja se da je porast nivoa mora u 20. veku i sadašnjem milenijumu uzrokovan klimatskim promenama, a pažljivim merenjem varijacija u prosečnog nivoa mora može pružiti uvid u tekuće klimatske promene.

Termin iznad nivoa mora se generalno odnosi na iznad srednjeg nivoa mora (AMSL). Termin AMSL znači iznad sadašnjeg nivoa mora, upoređujući nivoe mora u prošlosti sa nivoom danas. Zemljin poluprečnik na nivou mora je 6378,137 km (3963,191 mi) na ekvatoru. Na polovima je 6356,752 km (3949,903 mi) i u proseku 6371,001 km (3958,756 mi).

Merenje

Merenja nivoa mora korišćenjem mareografa u geološki stabilnim uslovima pokazuju rast od oko 200 milimetara u toku 20. veka (2 milimetra po godini)

Precizno određivanje „srednjeg nivoa mora” teško je postići zbog mnogih faktora koji utiču na nivo mora. Nivo mora dosta varira po nekoliko parametara tokom vremena. To se dešava zato što more je u stalnom pokretu, na šta utiču plime i oseke, vetar, atmosferski pritisak, lokalne gravitacione razlike, salinitet i tako dalje. Najlakši način za izračunavanje je odabirom lokacije i izračunavanjem srednjeg nivoa mora u toj tački, što se nakon toga može koristiti kao polazna tačka. Na primer, u periodu od 19 godina na svaki sat meriti nivo mora, te usrednjavanjem vrednosti odrediti srednji nivo mora u datoj lokaciji.

Za operatera mareografa, srednji nivo mora znači „vodostaj mirne vode” (nivo mora sa blažim pokretima, najčešće izazvanih vetrom) usrednjen tokom vremena tako da promene u nivou mora, na primer, zbog plime i oseke, takođe bivaju usrednjene. Najčešće se određuje srednji nivo mora u odnosu na okolne zemljane površine. Shodno tome, promene u merenjima mogu da budu izazvane stvarnim promenama nivoa mora, ili promenama visine zemlje na kojoj mareograf radi.

Visina iznad nivoa mora

Visina iznad srednjeg nivoa mora (nadmorska visina) je uzvišenje (ukoliko je objekat na kopnu) ili visina (ukoliko je objekat u vazduhu) objekta, u odnosu na srednji nivo mora. Takođe se koristi u vazduhoplovstvu, gde se neke visine beleže u odnosu na srednji nivo mora (nije jednako sa nivoom letenja), kao i u atmosferskim naukama i geodetskim merenjima.

Za prikazivanje geografskih karakteristika, kao što su planine na topografskim kartama, varijacije visine označene su izolinijama. Visina planine znači najvišu tačku ili vrh i, po pravilu, prikazana je u obliku malog kruga na topografskoj karti sa nadmorskom visinom navedenom u metrima.

U retkim slučajevima, kada se mesto nalazi ispod nivoa mora, nadmorska visina je negativna. Za jedan takav slučaj, pogledajte Aerodrom Amsterdam Shiphol.

Suvo zemljište

Znak nivoa mora viđen na litici (zaokruženo crvenom bojom) u Badvoter basenu, Nacionalni park Dolina smrti

Nekoliko termina se koristi za opisivanje promenljivih odnosa između nivoa mora i suvog kopna. Kada se koristi izraz „relativan“, to označava promenu u odnosu na fiksnu tačku u gomili sedimenta. Termin „eustatičan“ se odnosi na globalne promene nivoa mora u odnosu na fiksnu tačku, kao što je centar zemlje, na primer kao rezultat topljenja ledenih kapa. Termin „steričan“ se odnosi na globalne promene nivoa mora usled termičkog širenja i varijacija saliniteta.

Promene

U 20. veku, nivo mora porastao je za 14 centimetara. Veći deo ovog rasta može se pripisati povećanju temperature mora i kao rezultat toga blago termičko širenje u gornjih 500 metara morske vode. Dodatni doprinosi, oko jedne četvrtine od ukupnog broja, dolaze iz vodenih izvora na zemlji, kao što je topljenje snega i glečera i eksploatacija podzemnih voda za navodnjavanje i drugih domaćih i ljudskih upotreba.

Literatura

• Glazman, Roman E; Greysukh, Alexander; Zlotnicki, Victor (1994). „Evaluating models of sea state bias in satellite altimetry”. Journal of Geophysical Research. 99 (C6): 12581. Bibcode:1994JGR....9912581G. doi:10.1029/94JC00478. 
• Bruce C. Douglas (1997). „Global Sea Rise: A Redetermination”. Surveys in Geophysics. 18 (2/3): 279—292. Bibcode:1997SGeo...18..279D. S2CID 128387917. doi:10.1023/A:1006544227856. 
• WCRP Global Sea Level Budget Group (2018). „Global sea-level budget 1993–present”. Earth System Science Data. 10 (3): 1551—1590. Bibcode:2018ESSD...10.1551W. doi:10.5194/essd-10-1551-2018 . „This corresponds to a mean sea-level rise of about 7.5 cm over the whole altimetry period. More importantly, the GMSL curve shows a net acceleration, estimated to be at 0.08mm/yr².” 
• Climate Change 2014 Synthesis Report Fifth Assessment Report, AR5 (Izveštaj). Intergovernmental Panel on Climate Change. 2014. 
• IPCC, „Summary for Policymakers”, Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, 2007, Arhivirano iz originala 09. 03. 2013. g., Pristupljeno 01. 11. 2021 
• Bamber, Jonathan L.; Oppenheimer, Michael; Kopp, Robert E.; Aspinall, Willy P.; Cooke, Roger M. (4. 6. 2019). „Ice sheet contributions to future sea-level rise from structured expert judgment”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 116 (23): 11195—11200. Bibcode:2019PNAS..11611195B. PMC 6561295 . PMID 31110015. doi:10.1073/pnas.1817205116 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Global and Regional Sea Level Rise Scenarios for the United States (PDF) (Izveštaj) (NOAA Technical Report NOS CO-OPS 083 izd.). National Oceanic and Atmospheric Administration. 2017. str. vi. Pristupljeno 24. 8. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Grinsted, Aslak; Christensen, Jens Hesselbjerg (2021-02-02). „The transient sensitivity of sea level rise”. Ocean Science (na jeziku: engleski). 17 (1): 181—186. Bibcode:2021OcSci..17..181G. ISSN 1812-0784. doi:10.5194/os-17-181-2021. 
• „The strange science of melting ice sheets: three things you didn't know”. The Guardian. 12. 9. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bindoff, N.L.; Willebrand, J.; Artale, V.; Cazenave, A.; Gregory, J.; Gulev, S.; Hanawa, K.; Le Quéré, C.; Levitus, S.; Nojiri, Y.; Shum, C.K.; Talley L.D.; Unnikrishnan, A. (2007), „Section 5.5.1: Introductory Remarks”, Ur.: IPCC AR4 WG1, Chapter 5: Observations: Ocean Climate Change and Sea Level, ISBN 978-0-521-88009-1, Arhivirano iz originala 20. 06. 2017. g., Pristupljeno 25. 1. 2017 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• IPCC AR4 WG1 (2007), Solomon, S.; Qin, D.; Manning, M.; Chen, Z.; Marquis, M.; Averyt, K.B.; Tignor, M.; Miller, H.L., ur., Climate Change 2007: The Physical Science Basis, Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-88009-1  (pb: 978-0-521-70596-7).
• IPCC AR4 WG2 (2007), Parry, M.L.; Canziani, O.F.; Palutikof, J.P.; van der Linden, P.J.; Hanson, C.E., ur., Climate Change 2007: Impacts, Adaptation and Vulnerability, Contribution of Working Group II to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-88010-7, Arhivirano iz originala 10. 11. 2018. g., Pristupljeno 01. 11. 2021  (pb: 978-0-521-70597-4).
• IPCC AR5 WG2 (2014), C.B.Field; V.R.Barros; D.J.Dokken; K.J.Mach; M.D. Mastrandrea, ur., Climate Change 2014: Impacts, Adaptation and Vulnerability, Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, Cambridge University Press 
• IPCC AR5 WG1 (2013), Stocker, T.F.; Qin, G.; Plattner, K.; Tignor, M.; Allen, S.K.; Boschung, J.; Nauels, A.; Xia, Y., ur., Climate Change 2013: The Physical Science Basis, Contribution of Working Group I to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-88009-1  (pb: 978-0-521-70596-7).
• IPCC AR6 WG1 (2021). Masson-Delmotte, V.; Zhai, P.; Pirani, A.; Connors, S. L.; et al., ur. Climate Change 2021: The Physical Science Basis (PDF). Contribution of Working Group I to the Sixth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press (In Press). 
• USGCRP (2017), Wuebbles, D.J.; Fahey, D.W.; Hibbard, K.A.; Dokken, D.J.; Stewart, B.C.; T.K., Maycock, ur., Climate Science Special Report: Fourth National Climate Assessment, I 
• Bucx, T.; Marchand, M.; Makaske, A.; van de Guchte, C. (decembar 2010), Comparative assessment of the vulnerability and resilience of 10 deltas: synthesis report, Delta Alliance report number 1, Delft-Wageningen, The Netherlands: Delta Alliance International, ISBN 978-94-90070-39-7 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hanson, S.; Nicholls, R.; Ranger, N.; Hallegatte, S.; Corfee-Morlot, J.; Herweijer, C.; Chateau, J. (2011), „A global ranking of port cities with high exposure to climate extremes”, Climatic Change, 104 (1): 89—111, Bibcode:2011ClCh..104...89H, S2CID 14989431, doi:10.1007/s10584-010-9977-4  
• Tessler, Z. D.; Vörösmarty, C. J.; Grossberg, M.; Gladkova, I.; Aizenman, H.; Syvitski, J. P. M.; Foufoula-Georgiou, E. (2015), „Profiling risk and sustainability in coastal deltas of the world” (PDF), Science, 349 (6248): 638—43, Bibcode:2015Sci...349..638T, PMID 26250684, S2CID 12295500, doi:10.1126/science.aab3574 
• Pilkey, O.H.; Young, R (2009). The Rising Sea. Shearwater. ISBN 978-1-59726-191-3. 
• „Why does sea level rise threaten marine ecosystems?”. Marine Conservation Institute. Pristupljeno 2018-10-07. 
• Horton, Benjamin P.; Khan, Nicole S.; Cahill, Niamh; Lee, Janice S. H.; Shaw, Timothy A.; Garner, Andra J.; Kemp, Andrew C.; Engelhart, Simon E.; Rahmstorf, Stefan (2020). „Estimating global mean sea-level rise and its uncertainties by 2100 and 2300 from an expert survey”. NPJ Climate and Atmospheric Science. 3 (1). ISSN 2397-3722. doi:10.1038/s41612-020-0121-5 . 
• Maguire, Amy (25. 12. 2020). „Climate Change-related displacement of coastal and island peoples: human rights implications”. Ur.: McDonald, Jan; McGee, Jeffrey; Barnes, Richard. Research Handbook on Climate Change, Oceans and Coasts. Edward Elgar Publishing. ISBN 9781788112239. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• Sea Level Rise:Understanding the past – Improving projections for the future
• Permanent Service for Mean Sea Level
• Global sea level change: Determination and interpretation
• Environment Protection Agency Sea level rise reports
• Properties of isostasy and eustasy
• Measuring Sea Level from Space
• Rising Tide Video: Scripps Institution of Oceanography
• Sea Levels Online: National Ocean Service (CO-OPS)
• Système d'Observation du Niveau des Eaux Littorales (SONEL)
• Sea level rise – How much and how fast will sea level rise over the coming centuries?