Nikolas de Ovando
Nikolas de Ovando | |
|---|---|
 Nikolas de Ovando | |
| Datum rođenja | 1451. |
| Mesto rođenja | Brozas, Ekstremadura, Kastilja |
| Datum smrti | 29. maj 1511. |
| Mesto smrti | Sevilja,  Španija |
| Zanimanje | vitez, kolonijalni guverner |
| Aktivni period | 1501-1509 |
Nikolas de Ovando (1451-1511), španski vitez i guverner Zapadne Indije (1501-1509).[1] [2]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Ovando je bio sin kapetana Dijega de Ovanda, koji se u građanskim ratovima koji su prethodili braku Izabele od Kastilje i Fernanda od Aragona, opredelio za pobedničku stranu. Njegov mlađi sin Nikolas je 1473. dobio komandu u viteškom redu Alkantare. Kao pripadnik vojnog reda, položio je monaški postrig uz onaj koji ga je obavezao da se bori protiv nevernika.[1]
Guverner Zapadne Indije
[uredi | uredi izvor]Zbog držanja u građanskim ratovima i njegove dokazane lojalnosti Kruni, kraljica Izabela ga je 1501. imenovala na mesto prvog kraljevskog guvernera Indije, umesto Kristofora Kolumba. Pod admiralom, tek osnovana kolonija u Santo Domingu je zapala u nerede, a privremeni pokušaj Fransiska de Bobadilje da se izbori sa poteškoćama nije uspeo.[1]
Ovando je stigao 15. aprila 1502. sa flotom od trideset brodova i oko 2.500 naseljenika. Među njima su bili vojnici, zanatlije i profesionalci, od kojih su neki doveli svoje porodice, i sveštenici. Tokom decenije Ovandove administracije sledio je uputstva krune, koja se mogu grupisati u četiri pravca: sprovesti prenos ovlašćenja vlade sa Kolumba na Krunu, uspostaviti kraljevsku vlast nad kolonistima, rudarima i budućim gradovima, podsticati ekonomski razvoj i postaviti crkvu na čvrste temelje.[1]
Ovando je sa sobom doneo kraljevske zakone koji su se uglavnom mogli uporediti sa onima koje su praktikovali vojni redovi tokom godina rekonkviste. Njegova „civilizatorska misija“ bila je da prevede Indijance u katoličku veru i nauči ih da žive kao Španci. Time je predstavljao kontinuitet drevne tradicije. Hispanjola, međutim, nije bila Španija, kao ni Indijanci Mauri. Štaviše, španski kolonisti su bili podeljeni u svojoj lojalnosti, mnogi su podržavali Kolumbe. Fizičko okruženje, izazovi vlasti i zahtevi od guvernera da čini pravdu od strane Indijanaca i doseljenika prema krunskom zakonu zahtevali su prilagođavanje u skoro svakom detalju.[1]
Ovandova ovlašćenja da se obračuna sa Kolumbom bila su pravno opravdana, ali su njegovi postupci bili u senci dugotrajnog napuštanja Kolumba, koji je 1502. doživeo brodolom na Jamajci, gde ga je Ovando ostavio bez pomoći više od godinu dana. Njegov sukob sa domorocima, kojih se plašio kao mogućih izazivača pobune, doveo je do zloglasnog vešanja kraljice Anakaone. Naseljavanje sela po sistemu preseljavanja (prinudni rad Indijanaca) koštalo je života mnogih Indijanaca i bilo je destruktivno po domorodačku kulturu. Ali u uobičajenijim poduhvatima stabilizacije mešovite ruralne i rudarske privrede, osnivanja gradova, stimulisanja izgradnje kamenih kuća i planiranja katedrale i bolnice, što je predstavljalo „civilizatorsku“ misiju Kastilje, on je sprovodio volju krune. Opozvan 1509. godine, Ovando, koji je do tada izabran i potvrđen za komandanta Alkantare (to jest, za vođu ovog viteškog reda), napustio je Hispanjolu. Ova kolonija je postala mala Španija, ali je ostatak Amerike tek trebalo kolonizovati.[1]
Nasleđe
[uredi | uredi izvor]U svom delu Kratak izveštaj o uništavanju Indija, Bartolome de las Kazas ga optužuje za plansko istrebljivanje Taino Indijanaca na Haitiju.[2]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ Bedini, Silvio A., ur. (1992). The Christopher Columbus encyclopedia. Basingstoke, Hants: Macmillan. str. 527—528. ISBN 978-0-333-55899-7.
- ^ a b DE LAS CASAS, BARTOLOMÉ (1992). A Short Account of the Destruction of the Indies. Prevod: GRIFFIN, NIGEL. London: Penguin Books. str. 56-57. ISBN 9780141912691.