Nikolaj Sličenko
Nikolaj Sličenko | |||||
---|---|---|---|---|---|
Lični podaci | |||||
Datum rođenja | 27. decembar 1934. | ||||
Mesto rođenja | Belgorod, Sovjetski Savez | ||||
Datum smrti | 2. jul 2021.86 god.) ( | ||||
Mesto smrti | Moskva, Rusija | ||||
Zanimanje | Glumac pevač reditelj | ||||
Rad | |||||
Aktivni period | 1951–2021 | ||||
Bitna uloga | Pod kišom i suncem Moje ostrvo je plavo Venčanje u Malinovki | ||||
Veza do IMDb-a | |||||
|
Nikolaj Sličenko (engl. Nikolai Slichenko; Belgorod, 27. decembar 1934 — Moskva, 2. jul 2021) bio je ruski pevač[1] i glavni direktor pozorišta Romen u Moskvi. On je jedini Rom koji je dobio nagradu Narodnog umetnika SSSR-a (1981).[2][3]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Nikolaj je rođen u Belgorodu, u Rusiji, u romskoj porodici. Deo detinjstva je proveo u Drugom svetskom ratu. Tokom rata Nikolaj je izgubio mnoge rođake. Naročito, kad je bio dečak, njegov otac je streljan pred njegovim očima 1942. Nakon rata, porodica Sličenko se nastanila u romskom kolektivnom imanju u Voronješkoj oblasti. Tinejdžeri su morali da rade podjednako sa odraslima. To je bilo vreme kada je Nikolaj čuo za romsko pozorište u Moskvi i sanjao je da nastupa na njegovoj pozornici.
Godine 1951. Nikolaj je primljen u pozorište Romen. Privukao je pažnju vodećih pozorišnih majstora. Svakako, nije mu to olakšalo: počeo je kao i većina, kao pomoćni glumac. Prvu vodeću ulogu dobio je davne 1952. godine, kada još nije imao osamnaest godina. To je bilo vreme kada je pozorište prešlo u Sergijev Posad.
Nakon predstave, Sličenko je privukao pažnju kao sposoban glumac. Pozorište je počelo da ga uključuje u aktuelne repertoarske predstave. Sveukupno, igrao je u više od šezdeset uloga u rodnom pozorištu, a učestvovao je i u velikom broju popularnih filmova, uključujući Pod kišom i suncem, Moje ostrvo je plavo, Venčanje u Malinovki i drugim.
Godine 1977. Nikolaj Sličenko postaje glavni direktor pozorišta Romen. Zbog toga je morao da završio viši kurs za režisera, na ruskoj akademiji dramskih umetnosti, 1972. godine, pod upravom narodnog umetnika Sovjetskog Saveza, Andreja Gončarova.
Zvezda Nikolaja Sličenkova je, 4. decembra 1998. godine, postavljena na trgu zvezda u Moskvi.
Nagrade i priznanja
[uredi | uredi izvor]- Ordeni
- Orden za zasluge otadžbini 2. klasa (2020)
- Orden za zasluge otadžbini 3. klasa (2004)[4]
- Orden za zasluge otadžbini 4. klasa (1994)
- Orden časti (2009)
- Orden prijateljstva (2014)
- Orden prijateljstva među narodima
- Titule
- Narodni umetnik SSSR-a (1981)
- Narodni umetnik RSFSR (1975)
- Narodni umetnik RSFSR (1969)
- Nagrade
- Državna nagrada SSSR-a (1987)
- Državna nagrada Ruske Federacije u oblasti kulture (2013)
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Music in the USSR. VAAP-INFORM. 1987. str. 22.
- ^ „Article”. comments.ua.
- ^ „Nikolaй Sličenko v Rossiйskom gumanitarnom эnciklopedičeskom slovare”. Arhivirano iz originala 20. 07. 2012. g. Pristupljeno 11. 04. 2020.
- ^ Ukaz Prezidenta RF ot 27 dekabrя 2004 g. № 1606
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Nikolaj Sličenko na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Zvanični veb-sajt
- Biografija Nikolaja Sličenkoa