Nikola Arhilupis

Nikola Arhilupis (Nicola de Archilupis, Nikola Kotoranin) je bio kancelar i pisar na dvoru despota Stefana Lazarevića, a kasnije i Đurđa Brankovića.^[1] U izvorima se, kao pisar, prvi put pominje 1423. godine prilikom zaključivanja mirovnog ugovora sa Mlečanima.^[2]

Kancelar, pisar i poslanik

Kao „scriba“ i „cancellarius illustrissimi domini despot Rassie“ vodio je latinsku kancelariju srpskih despota i na ovom istaknutom položaju ostao sve do svoje smrti. Kako je bio obrazovan i znalac jezika, povremeno je obavljao takođe i razne diplomatske misije. U svojstvu poslanika pregovarao je više puta sa Mlečanima.^[3]

Zaostavština

Konstantin Jiriček piše da su 4. avgusta 1445. godine u Dubrovniku dvojica ljudi iz Bara preuzela zaostavštinu „quondam ser Nicole, olim cancellarii illustris domini despot Sclauonie“, koja se između ostalog sastojala i od jednog „sachetum cum pluribus literis priuilegiis et aliis scripturis libros quatuordecim, decretale et alios libros plurium rationem.”^[4]

Nikola je testamentom ostavio određenu svotu novca deci nekih Italijana iz Treviza, San Miniato pored Firence i iz Fana u oblasti Marke.^[5] Ovim se verovatno mogu objasniti lična prijateljstva koja je Nikola iz Kotora održavao u Italiji.^[6]

Iznos gotovog novca kao i pojedinačno nabrajanje mnogobrojne srebrenine i skupocenih delova odeće, govore da je dugogodišnji položaj kancelara obezbeđivao Nikoli iz Kotora ugodan i prijatan život.^[7]

Biblioteka

Poseban značaj ovog testamenta je što je u njemu naznačen spisak Nikolinih knjiga koje se pola godine docnije, prilikom preuzimanja zaostavštine u Dubrovniku, samo uzgred spominju

Item in sacho libri infrascripti:

In prima Valerio Maximo.
Item „Declamatio“ de Quintiliano.
Item Boetio „De consolatione philosophie“.
Item libro de Constantin monacho „De medicina“.
Item „Bucholicha“ de Petrarcha.
Item un volume grosso in papiro in loqual son molti trattati et multi libri.
Item un libro in papiro recolete di molti doctori italiani.
Item un libro in pergamino antigissimo in teologia et in sacra scriptura.
Item un officiolo de Nostra Donna con molte altre oration.
Item Salustio „Catilinario“ e „Igurtino“.
Item doy scartabelli in gromantia.^[8]

Iako ne znamo koje su to „mnoge knjige“ (multi libri), ipak je neke knjige naveo poimenično. Kao što se vidi u spisku, pored svetog pisma i knjiga teološke sadržine, u Nikolinoj zbirci preovlađuju dela rimskih klasika, pre svega istoričara i filozofa. Tu je Gaj Salustije Krisp sa svojim delima „Bellum Catilinae“ i „Bellum Iugurtinum“, zatim rimski istoričar Valerije Maksim, sledi učitelj retorike, književni istoričar i pedagog Marko Fabije Kvintilijan, filozof Boecije, a od humanista pominje se Petrarka. Medicina je zastupljena u kolekciji delom Konstantina Monaha.

Koliko je bilo raznoliko interesovanje Nikolino, vidi se po tome što je nabavio i neke zapise iz hiromantije. Prava je šteta što „molti libri“, koji se nalaze zajedno sa mnogim drugim spisima, nisu pobliže navedeni. Verovatno da su sličnog sadržaja kao i ostale knjige naznačene u spisku. Nikola je svakako prilikom svojih boravaka u inostranstvu i putovanja u svojstvu poslanika imao mogućnosti da kupuje i skuplja knjige koje su odgovarale njegovom ukusu i stepenu njegovog obrazovanja. Tako je postepeno stvorio, doduše omanju, svoju ličnu biblioteku.^[9]

Humanista

Nikola nije bio samo pisar sa dobrim poznavanjem latinskog jezika. Interesovanje za stare rukopise i za klasične pisce otkriva njegovo obrazovanje u duhu humanističkih ideja. Kao i većina humanista onoga vremena, bio je bibliofil i posedovao je svoju malu privatnu biblioteku. U prvoj polovini XV veka kada su u našim krajevima humanisti uglavnom bili stranci^[10] pojava domaćih ljudi sa humanističim pogledima zaslužuje posebnu pažnju. Tom još uvek uskom krugu domaćih ljubitelja klasičnih dela svakako treba pripisati i našeg Nikolu iz Kotora.^[11]

Zanimljivosti

Nikola se pominje u romanu „Šaka mraka“ Milosava Slavka Pešića.^[12]

Reference

^ D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 311 ISBN 978-86-7743-059-7
^ Š. Ljubić, Listine o odnošajih između Južnoga Slavenstva i Mletačke republike VIII, Zagreb, 1886, стр 253
^ К. Јиричек, Историја Срба II, Београд, 1978, стр 363, стр 368
^ C. Jiriček, Die mittelalterliche Kanzlei der Ragusaner, стр 164-165
^ Additio sive codicillus testamenti ser Nicolai di Catharo, civis et habitator Antivari et supremi cancellarii illustris domini despoti Rassie. Дубровачки архив. Testamenta Notarie. (Test. Not.) 13 fol. 210.
^ Д. Ковачевић-Којић, О библиотеци Николе из Котора, канцелара на двору српских деспота, Градски живот у Србији и Босни : (XIV-XV вијек), Београд, 2007, стр 313 ISBN 978-86-7743-059-7
^ Test Not 13 fol, 210
^ D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 312 ISBN 978-86-7743-059-7
^ D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 313 ISBN 978-86-7743-059-7
^ K. Krstić, Humanizam kod Južnih Slovena, Enciklopedija Jugoslavije IV, 1960, str 288
^ D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 314
^ „Odlomak romana” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 29. 01. 2016. g. Pristupljeno 24. 02. 2016.

Literatura

D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007 ISBN 978-86-7743-059-7
K. Jiriček, Istorija Srba II, Beograd, 1978
C. Jiriček, Die mittelalterliche Kanzlei der Ragusaner, Archiv fur slavische philologie XXVI, Berlin 1904
T. Koraćinac, Dvorska biblioteka despota Stefana Lazarevića, Beograd, 2006. ISBN 978-86-80619-23-1
G. Stokić Simončić, Knjiga i biblioteke kod Srba u Srednjem veku, Pančevo, 2008. ISBN 978-86-85131-04-2

[1] D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 311 ISBN 978-86-7743-059-7

[2] Š. Ljubić, Listine o odnošajih između Južnoga Slavenstva i Mletačke republike VIII, Zagreb, 1886, стр 253

[3] К. Јиричек, Историја Срба II, Београд, 1978, стр 363, стр 368

[4] C. Jiriček, Die mittelalterliche Kanzlei der Ragusaner, стр 164-165

[5] Additio sive codicillus testamenti ser Nicolai di Catharo, civis et habitator Antivari et supremi cancellarii illustris domini despoti Rassie. Дубровачки архив. Testamenta Notarie. (Test. Not.) 13 fol. 210.

[6] Д. Ковачевић-Којић, О библиотеци Николе из Котора, канцелара на двору српских деспота, Градски живот у Србији и Босни : (XIV-XV вијек), Београд, 2007, стр 313 ISBN 978-86-7743-059-7

[7] Test Not 13 fol, 210

[8] D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 312 ISBN 978-86-7743-059-7

[9] D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 313 ISBN 978-86-7743-059-7

[10] K. Krstić, Humanizam kod Južnih Slovena, Enciklopedija Jugoslavije IV, 1960, str 288

[11] D. Kovačević-Kojić, O biblioteci Nikole iz Kotora, kancelara na dvoru srpskih despota, Gradski život u Srbiji i Bosni : (XIV-XV vijek), Beograd, 2007, str 314

[12] „Odlomak romana” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 29. 01. 2016. g. Pristupljeno 24. 02. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]