Nikola Ranjina
| Nikola Ranjina | |
|---|---|
 Grb plemićke porodice Ranjina | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1494. |
| Mesto rođenja | Dubrovnik, Dubrovačka republika |
| Datum smrti | 1582. |
| Mesto smrti | Dubrovnik, Dubrovačka republika |
| Naučni rad | |
| Polje | književnost, istoriografija |
| Poznat po | Član dubrovačkog Velikog veća, od 1514. godine |
Nikola Ranjina (lat. Nicolaus de Ragnina, ital. Niccolo di Ragnina; Dubrovnik, 1494 — Dubrovnik, 1582), takođe poznat i kao Nikša Ranjina, bio je dubrovački plemić, državnik, književnik i istoričar. Pripadao je uglednoj dubrovačkoj plemićkoj porodici Ranjina.[1] Počevši od 1514. godine bio je član dubrovačkog Velikog veća, a potom je obavljao razne javne dužnosti, uključujući i najvišu državnu funkciju kneza Dubrovačke republike, na koju je biran u četiri navrata, u periodu između 1565. i 1579. godine. Bavio se književnim i istoriografskim radom i sastavljanjem antologija i letopisa. Sva njegova dela ostala su u rukopisu, a objavljena su tek naknadno.[2][3]
Annali di Ragusa
[uredi | uredi izvor]Proučavajući prošlost Dubrovnika i Dalmacije, Nikola Ranjina je oko 1558. godine sastavio istoriografsko delo pod naslovom: Dubrovački letopisi (lat. Annali di Ragusa). Napisano na italijanskom jeziku, delo obuhvata istoriju Dubrovnika u periodu od 457. do 1552. godine. Ranjina se prilikom izrade svog dela oslanjao na ranije dubrovačke letopise, kao i na istoriografsko delo svog starijeg savremenika i zemljaka Ludovika Crijevića Tuberona (lat. Commentaria temporum suorum). Рањина је познавао и одломке о историји Дубровника и Далмације из историографских радова византијског цара Константина VII Порфирогенита (945-959). Прилиликом састављања свог дела, Рањина је усвајао разне мотиве који ће се нешто касније појављивати и у делима Мавра Орбинија, Јакова Лукаревића и Ивана Луцића, тако да дело Рањине има посебан значај за проучавање генезе спорног списа који је у историографији постао познат као Летопис попа Дукљанина.[4][5][6][7][8]
Види још
[uredi | uredi izvor]Референце
[uredi | uredi izvor]- ^ Grujić 1996, стр. 69-83.
- ^ Batušić & Fališevac 2009.
- ^ Vekarić 2015, стр. 96-98.
- ^ Nodilo 1883a.
- ^ Nodilo 1883b, стр. 92-128.
- ^ Živković 2006, стр. 145-164.
- ^ Коматина 2020, стр. 191-208.
- ^ Kralj-Brassard & Lonza 2020, стр. 143-162.
Литература
[uredi | uredi izvor]- Batušić, Nikola; Fališevac, Dunja, ур. (2009). Zbornik Nikše Ranjine o 500. obljetnici (1507.-2007.). Zagreb: HAZU.
- Bujan, Solange (2011). „Orbinijevo izdanje Ljetopisa popa Dukljanina: Povijesni falsifikat”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. 43: 65—80.
- Vekarić, Nenad (2015). Vlastela grada Dubrovnika. 6. Dubrovnik: Zavod za povijesne znanosti.
- Grujić, Nada (1996). „Ranjinina kuća u Dubrovniku od XV. do XX. stoljeća”. Peristil. 39: 69—83.
- Živković, Tibor (2006). „Constantine Porhyrogenitus and the Ragusan Authors before 1611” (PDF). Историјски часопис. 53: 145—164.
- Коматина, Предраг (2020). „Quis Ergo Presbyter Diocleas? Рана дубровачка историографија и Летопис попа Дукљанина”. Историјски часопис. 69: 189—226.
- Kralj-Brassard, Rina; Lonza, Nella (2020). „Rukopis Nikše Ragnine kao izvor podataka o proračunu Dubrovačke Republike u 16. stoljeću”. Povijesni prilozi. 59: 143—162.
- Nodilo, Speratus, ур. (1883a). Annales Ragusini anonymi item Nicolai de Ragnina. Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium. 14. Zagrabia: Academia scientiarum et artium Slavorum meridionalium.
- Nodilo, Nadko (1883b). „Prvi ljetopisci i davna historiografija dubrovačka”. Rad JAZU. 65: 92—128.
Спољашње везе
[uredi | uredi izvor]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
