Nikola de Laržijer

Nikola de Laržijer
Autoportret (1707)
Lični podaci
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	20. mart 1746.(1746-03-20) (89 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska

Nikola de Laržijer (kršten 10. oktobar 1656 — 20. mart 1746) bio je francuski slikar i crtač.

Biografija

Studija ruku (Luvr)

Laržijer je kršten u u Parizu 10. oktobra 1656. Bio je sin trgovca šeširima, njegova porodica se preselila u Antverpen kada je Laržijer imao oko tri godine. Nakon putovanja u London, Laržijerov otac ga je zaučio kod flamanskog slikara Antona Gubaua. Međutim, napustio je sa osamnaest godina i ponovo otišao u Englesku, gde se sprijateljio i zaposlio ser Piter Leli četiri godine u Vindzoru, Berkšir. Dok je bio tamo, Laržijer je takođe radio pod upravom italijanskog slikara Antonija Verija.

Njegovo slikarstvo je privukla pažnju Čarlsa II, koji je želeo da zadrži Largilijera u svojoj službi, ali kontroverza koju je izazvala zavera u Raži protiv rimokatolika uznemirila je Largilijera. Otišao je u Pariz, gde je kao slikar bio dobro prihvaćen u javnosti.

Nakon što je 1685. stupio na presto, Džejms II je zatražio od Laržijera da se vrati u Englesku. Džejms je ponudio Largilijeru kancelariju čuvara kraljevskih kolekcija, ali je on odbio zbog nelagode u vezi sa parcelom u raži. Međutim, tokom kratkog boravka u Londonu, naslikao je portrete kralja, kraljice Marije Modenske i princa od Velsa Džejmsa Fransisa Edvarda Stjuarta. Tri portreta princa koje je Laržijer naslikao u mladosti mora da su pogubljena u Parizu, gde se vratio negde pre marta 1686. Portret kralja Džejmsa II naslikan je 1686. godine. Kralj Džejms je prikazan u zlatnom oklopu sa belom kravatom i pozicioniran je ispred pozadine nalik akvarelu postavljene u okrugli okvir.

Tokom 1686. Laržijer je napravio portret slikara Šarla Lebrena za prijem u Académie royale de peinture et de sculpture. Portret prikazuje Le Bruna, tada predsednika akademije, kako radi na grobnici, okružen klasičnim bistama i figurinama razbacanim po podu i stolu unutar slike. Le Brun, impresioniran Laržijerovim portretom, primio ga je na akademiju. Godine 1690. Laržijer je Francuska akademija dokumentovala kao istorijskog slikara, što je bio istaknuti umetnički pravac akademije.

Godine 1709. Largilijer je naslikao portret kraljevske porodice Porodice Luja XIV. Godinu dana kasnije, Laržijer je naslikao autoportret na kojem su bile i dve članice njegove porodice.

Nakon smrti direktora Luja de Bulonja 28. novembra 1733. godine, slikar Ijasint Rigo je predložio da se četvorica rektora Akademije, uključujući Laržijera, rotiraju na ovoj funkciji. Oni će ostati na funkciji do izbora Kustoua za jedinog direktora 5. februara 1735. Largilijer je postao direktor 1738. i na tom mestu je ostao do 1742.

Godine 1714, Largilijer je naslikao poljskog kralja Avgust II Jaki. Tokom 1718. Laržijer je naslikao francuskog pesnika i esejistu Voltera.

Laržijer je napravio svoj poslednji autoportret 1725. godine. Ovaj portret prikazuje umetnika za svojim štafelajem, dok gleda u publiku.

Laržijer je postavljen za kancelara Francuske akademije 1743.

Nikola de Laržijer umro je 20. marta 1746. u 89. godini. Nakon smrti, poklonio je Francuskoj nekoliko svojih malih pejzaža i slika mrtve prirode.

Galerija

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Literatura

• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Largillière, Nicolas”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 16 (11 izd.). Cambridge University Press. 

Dodatna literatura

• Brême, Dominique (2003). Nicolas de Largillierre, 1656–1746 (na jeziku: French). Paris: Musée Jacquemart-André. ISBN 978-2914498128. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Rosenfeld, Myra Nan (1982). Largillierre and the Eighteenth-Century Portrait. Montreal Museum of Fine Arts. ISBN 978-2891920056.