Pređi na sadržaj

Nina Živančević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nina Živančević
Lični podaci
Datum rođenja(1957-01-30)30. januar 1957. (67 god.)
Mesto rođenjaBeograd, FNR Jugoslavija
Književni rad
Najvažnija delaPesme
Mostovi koji rastu
Duh renesanse
Prodavci snova
Orfejev povratak
Minotaur i lavirint
NagradeBrankova nagrada

Nina Živančević (Beograd, 30. januar 1957) je srpska pesnikinja, prozni pisac, esejista, kritičar i književni prevodilac.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Nina Živančević rođena je 1957. godine u Beogradu. Spada u one autore koji ne prestaju da iznenađuju sa objavljivanjem nove knjige.[1] Piše kraće pesme, poeme, muzičko-lirske performanse, prozna ostvarenja.[2][3] Nina Živančević je objavila prvu knjigu poezije Pesme u izdanju Nolita 1982. i za nju dobila uglednu Brankovu nagradu.[4] Tih godina sarađivala sa Alenom Ginzbergom. Do sada je objavila više poetskih zbirki na srpskom, francuskom i engleskom. Objavila je nekoliko proznih knjiga i knjiga teoretskih eseja - monografiju o recepciji dela Miloša Crnjanskog (doktorska teza) i studiju o našim umetnicama u egzilu, Onze femmes artistes, nomads et slaves. Dobitnica mnogih književnih nagrada, prevodila, uređivala a i lično učestvovala u brojnim pesničkim antologijama svetskog značaja.[5] Kao urednica i korespondent sarađivala sa časopisima i novinama kao što su Delo, Nin, Politika, Dnevnik[6], Prestup, Moment, El Pais, New York Arts Magazine, American Book Review, East Village Eye, Republique de letters.[7] Predavala je književnost i teoriju pozorišne avangarde na brojnim univerzitetima kao što su Naropa, Univerzitet u Njujorku, Heriman, Sent Džons univerzitet u Sjedinjenim Državama, a u Evropi predaje avangardno pozorište i performans na Sorboni i na univerzitetu Pariz 8.[8][9] Živi i radi u Parizu.[10] Član je Srpskog književnog društva.[11]

Objavljena dela

[uredi | uredi izvor]
  • Pesme, Beograd, Nolit, 1982 (Brankova nagrada)
  • Mostovi koji rastu, Beograd, Nolit, 1984.
  • Gledajući knjige nezavisnih izdavača, Beograd, Narodna Knjiga, 1985.
  • More or Less urgent, Minnesota, New Rivers Press, 1988.
  • Duh renesanse, Prosveta, Beograd 1989.
  • I Was a War Reporter in Egypt, New York, Leaves Press, 1992.
  • Recherche Philippe Sollers, Paris, Noel Blandin, 1992.
  • Inside and Out of Byzantium, New York, Semiotexte, 1994.
  • Vizantijske priče, Beograd, Vreme Knjige, 1995.
  • Pesnički divan, Zrenjanin, Braničevo, 1995.
  • Minotaur i lavirint, Vršac, KOV, 1996.
  • Prodavci snova, roman, Narodna Knjiga, Beograd, 2000.
  • Kao što već rekoh, roman, Prosveta, Beograd, 2002.
  • Death of New York City (Izabrane pesme, predgovor Charles Simic), Cool Grove, New York, 2002.
  • Orfejev povratak (pripovetke), Prosveta, Beograd, 2003.
  • J’ai été cette journaliste de guerre en Egypte (izabrana poezija), L’Harmatan, Paris, 2004.
  • Slovo P, (poezija), Beogradska Manufaktura Snova, Beograd, 2004
  • Krajem veka (poezija) Beogradska Manufaktura Snova, Belgrade, 2006.
  • Milosh Crnjanski, de la Serbie à l’exil et son retour (monografija), L’Harmattan, Paris, 2007.
  • Sous le Signe de Cyber Cybele, poezija, L’Harmattan, Paris, 2009.
  • Iznenadni Blesak (razgovori sa savremenicima), Glasnik, Beograd 2009.
  • Onze Femmes Artistes, Nomades et Slaves, Non Lieu, Paris, 2011.
  • Isceljenje, Mali Nemo, Pančevo 2012.
  • Crnjanski i njegov čitalac, Mali Nemo, Pančevo 2012.
  • L'Amour n'est qu'un mot 2013.
  • Living on Air, 2013.
  • Letters to Myself, 2014.
  • Sonnets En Avion, 2015.
  • Ono što se pamti, 2017.

Prevodi

[uredi | uredi izvor]
  • Kabir: Poems (skd1980)
  • Lao Tzu: Tao Te Ching (1981)
  • Walter Abish: How German Is It? (1987)
  • Charles Bukowski: Notes on Ordinary Madness (1985)
  • Kathy Acker: Great Expectations (1986)
  • Lynne Tillman: Haunted Houses (1990)
  • Chris Kraus: Alens and Anorexia (2000)
  • Julia Kristeva: Selected Interviews (2003)
  • Simone Weil: Gravity and Grace (2007)

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi izvor]
  • Brankova nagrada, 1982. godine.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Srpsko pesništvo nakon utopije” (PDF). Matica srpska. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  2. ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 78—79. 
  3. ^ „Umetnost hvatanja bumeranga”. Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" Čačak. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  4. ^ „Dobitnici Brankove nagrade”. Gradska biblioteka u Novom Sadu. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  5. ^ „Biografija”. Zvanični sajt Nine Živančević. Arhivirano iz originala 18. 12. 2018. g. Pristupljeno 07. 12. 2018. 
  6. ^ „Filmsko pismo iz Pariza”. Dnevnik. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  7. ^ „Biografija i pesme”. Treći trg. Pristupljeno 07. 12. 2018. 
  8. ^ „Zaključano: Nina Živančević”. RTS. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  9. ^ „Književni razgovori sa Ninom Živančević”. Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  10. ^ „Intervju”. Stanje Stvari. Pristupljeno 07. 12. 2018. 
  11. ^ „Nina Živančević član Srpskog književnog društva”. Srpsko književno društvo. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нина_Живанчевић&oldid=28711461”