Нитоген
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Veze, stil.... |
N i t o g e n | |
---|---|
Nastanak i sadržaj | |
Autor | Miljan Ristić |
Urednik | Goran Vučković |
Dizajner korica | Miljan Ristić, |
Zemlja | Srbija |
Žanr / vrsta dela | Kratka proza |
Izdavanje | |
Izdavanje | 2013: Krajinski književni klub |
Spoljašnje veze | |
Veb-sajt | Nitogen u Eksperimentu |
Nitogen je četvrta knjiga koju književnik, pesnik, bloger i kritičar Miljan Ristić objavljuje. Knjiga je obajvljena 2013. godine i izdanju Krajinskog Književnog Kluba iz Negotina. U pitanju je zbirka priča koje je sastavljena od priča koje se bave različitim temama, počevši od šaljivih, ironičnih i satiričnih priča do onih koje se bave pravim životnim tragedijama. Sam naziv knjige „Nitogen“ zapravo predstavlja kontra (zdesna ulevo) napisan naziv grada Negotin, grada u kojem je autor rođen i u kojem i dan danas živi. Ono što povezuje sve priče iz zbirke u jednu celinu jeste sam naziv knjige, jer knjiga zapravo prikazuje atipične životne priče žitelja tog grada. Negotina. Nitogena.
Knjiga je podeljena u tri celine: Kolektivno nesvesno, Ah te žene i Prave vrednosti.
U te tri celine obajvljeno je ukupno 36 kratkih priča od kojih je autor neke prethodno objavio na svom blogu / portalu Eksperiment u kojem je sve moguće.
Pojam Nitogen
[uredi | uredi izvor]U uvodnoj reči knjige Nitogen[1] autor je za sam naziv knjige između ostalog rekao: „Za reč Nitogen prvi put sam čuo još dalekih devedesetih godina dvadesetog veka, kada je jedan lokalni pank bend krenuo sa stvaranjem svoje muzike i delovanjem pod tim nazivom. Još tada sam bio fasciniran tom inovativnošću i igrom izvrtanja reči, znajući da će sa vremenom sama reč dobiti na važnosti, primeni i značaju baš zato što je i nastala kao težnja da se pronađe alternativa za sav taj preovladavajući primitivizam, prosečnost, stereotipnost, trivijalnost... Ova knjiga i jeste pokušaj da se samom tom pojmu da krajnja forma, smisao i kontekst. Pogrešno i nepotpuno je shvatiti pojam Nitogen kao drugu stranu medalje, kao tamnu stranu naše kolektivne i individualne svesti i duše, jer on predstavlja i simboliše mnogo više od toga.
Na koricama knjige je fotografija glavne ulice u Negotinu (Kneza Mihaila) autora Ivana Aleksandrovića (Aleks Ivanji) u kojoj je ubačen vir koji je počeo da guta sve oko sebe.
Nazivi priča iz knjige Nitogen
[uredi | uredi izvor]Kolektivno nesvesno
[uredi | uredi izvor]- Ko je ovde lud?
- Upali svetlo da ti vidim viski
- Svetska ekonomska
- Ko je ovde kreten?
- Poštonoša
- Pozorište
- Momak za ženidbu
- Sladoled
- Žaba (biti in)
- Koliko košta inspiracija?
- Sneg
- Mnogi roditelji ne zaslužuju da imaju decu
- Identitet
- Pune kese
- Fudbalski turnir
- Susret degeneracije
- Visok pritisak (dobra kuca)
- Šta je pesnik hteo da kaže?
Ah, te žene
[uredi | uredi izvor]- Tri žene
- I ona je samo žena
- Oproštajni dar
- Mali princ
- Švalerisao bih se ja al’...
- Prst
- Baloni
- Devojka mog druga
- Ja sam lezbijka, spalite me na lomači
Prave vrednosti
[uredi | uredi izvor]- Verujte u deda Mraza
- Ah, ta istorija
- Samo praksa
- Porez (pacovi)
- Zamena uloga
- Nije sramota nemati
- Kapija
- Znak
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Knjiga Nitogen, Uvodna reč, str. 5, 2013. godina
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Živko Ivković: Recenzija knjige na portalu Proza on line