Nova godina u Japanu

Nova godina u Japanu (正月 Shōgatsu) je praznik koji se proslavlja svake godine uz pratnju velikog broja običaja, koji su ustaljeni među japanskim narodom. Počevši od 1873. Nova godina se slavi svakog 1. januara po gregorijanskom kalendaru, a ovaj dan poznat je kao Novogodišnji dan (元日 Ganjitsu). Međutim, neki od običaja japanske Nove godine proslavljaju se odvojeno od prvog dana u godini po kalendaru Tenpo ere, poslednjem zvaničnom lunisolarnom kalendaru koji se u Japanu koristio do 1872. godine.

Istorija

Pre perioda Meiđi, datum japanske Nove godine bio je određen na osnovu japanske verzije lunisolarnog kalendara (posljednja verzija bio je lunisolarni kalendar Tenpo ere), a pre njega na osnovu Jokjo kalendara, koji je bio kineska verzija. Međutim, 1873. pet godina nakon Meiđi restauracije, Japan je usvojio gregorijanski kalendar i 1. januar je tada zvanično postao prvi dan Nove godine.

Tradicionalna hrana

Oseći rjori (jelo) Oseći rjori, uobičajena novogodišnja jela

Zoni, supa od moćija i ribe na žaru

Tokom novogodišnje proslave Japanci jedu brojna ukusna jela koja se sveobuhvatno nazivaju oseći-rjori (御 節 料理 ili お 節 料理), ili skraćeno oseći. Mnoga od ovih jela su slatka, kisela ili sušena, pa se mogu čuvati i van hladnjaka - kulinarska tradicija datira još iz vremena pre nego što su domaćinstva imala frižidere i kada je većina prodavnica bila zatvarana za praznike. Oseći ima mnogo varijacija, a neka hrana koja se jede u jednoj regiji ne jede se na drugim mestima (ili se smatra nedovoljnom ili je čak zabranjena) na dan Nove godine.

Još jedno popularno jelo je ozoni (お 雑 煮), supa sa moći kolačem od pirinča i drugim sastojcima koji se razlikuju u različitim delovima Japana. Danas se često jedu sašimi i suši, kao i ne-japanska hrana. Da bi se preopterećeni želudac odmorio i oporavio, sedmog januara priprema se supa od pirinča i sedam biljaka (七 草 粥 nanakusa-gaju). Ovaj dan poznat je kao đinđicu (人日).

Moći

Tradicionalno ukrašeni kagami moći

Drugi običaj je pravljenje kolača od pirinča (餅 moći). Ovaj proces podrazumeva da jedna osoba vlaži vodom kuvanu lepljivu rižu (米 米 moćigome) koja se nalazi u drvenoj posudi usu (臼) dok druga osoba udara smesu velikim drvenim maljem i formira lepljivo belo testo. Moći se pravi pre Nove godine i jede se početkom januara.

Koristi se i kao novogodišnja dekoracija koja se zove kagami moći (鏡 餅), i formirana je od dve okrugle torte od moćija sa mandarinom (橙 daidai) postavljenom na vrhu. Naziv daidai nosi pozitivnu konotaciju i znači "nekoliko generacija".

Zvona

Oglašavanje zvona lokalnog hrama ubrzo nakon ponoći, kada je nastupila Nova godina (2008)

U ponoć, 31. decembra, budistički hramovi širom Japana udaraju u zvona ukupno 108 puta (鐘 の の 鐘 đojanokane) da bi simbolizovali 108 ljudskih grehova prema budističkom verovanju, i da bi se rešili 108 svetovnih želja u pogledu smisla i osećanja kod svakog Japanca. Glavna atrakcija je zvono koje nosi naziv The Watch-Night bell, u Tokiju. Japanci veruju da zvona mogu da očiste njihove grehove nastale tokom prethodne godine. Zvono se oglašava 107 puta 31. decembra i jednom u ponoć, a takođe se u novogodišnjoj noći često jede jelo sa rezancima od heljde, tošikoši soba.

Nengađo, novogodišnje čestitke u Japanu

Kraj decembra i početak januara su najzahtevniji periodi za japanske pošte. Japanci imaju običaj slanja novogodišnjih čestitki (年 状 状 nengađo) svojim prijateljima i rođacima, slično zapadnjačkom običaju slanja božićnih čestitki. Njihova prvobitna namena bila je da svojim udaljenim prijateljima i rođacima prenesu pročišćenje sebe i svoje najbliže porodice. Drugim rečima, ovaj običaj služio je kako bi ljudi preneli drugima, s kojima se nisu često sastajali, da su živi i zdravi.

Japanci šalju ove razglednice, tako da stižu 1. januara. Pošta garantuje da će čestitke isporučiti 1. januara ukoliko budu poslate u roku, od sredine decembra do kraja meseca i ako su obeležene rečju nengađo. Da bi te kartice dostavila na vreme, pošta obično angažuje studente sa skraćenim radnim vremenom kako bi im pomogli da dostave pisma.

Uobičajeno je da se ove razglednice ne šalju kada je neko umro u porodici tokom godine. U ovom slučaju, član porodice šalje jednostavnu razglednicu zvanu moću hagaki (書 中葉 書, razglednice oplakivanja) kako bi obavestio prijatelje i rođake da ne bi trebalo da šalju novogodišnje čestitke, iz poštovanja prema pokojniku.

Ljudi dobijaju svoje nengađo iz mnogih izvora. Knjižare prodaju unapred ispisane kartice. Većina njih ima kineski zodijački znak Nove godine kao svoj dizajn, ili uobičajene pozdrave, ili oboje. Kineski zodijak ima ciklus od 12 godina. Svaka godina predstavlja životinju. Životinje su redom: pacov, bik, tigar, zec, zmaj, zmija, konj, koza, majmun, petao, pas i svinja. Godina 2008. je bila godina pacova, 2009. bika, 2010. tigra, 2011. zeca, 2012. zmaja i 2013. zmije. Godina 2020. će opet biti godina pacova.

Adresiranje se uglavnom vrši ručno i predstavlja priliku da neko demonstrira svoj rukopis. Razglednice mogu sadržati i ličnu poruku. Dostupne su i prazne kartice, tako da ljudi mogu samostalno pisati ili crtati. Gumene markice sa konvencionalnim porukama i zodijačkim znacima mogu se naći u prodaji u robnim kućama i ostalim prodajnim mestima, a mnogi kupuju i četkice za mastilo za lične pozdrave. Posebni štamparski uređaji su popularni, posebno među ljudima koji se bave zanatima. Softver takođe omogućava umetnicima da stvaraju sopstvene dizajne i štampaju ih koristeći štampač u boji svog računara. Štamparije nude širok izbor uzoraka razglednica s kratkim porukama tako da pošiljalac može pisati samo adrese. Čak i sa porastom popularnosti e-pošte, nengađo je i dalje jako popularan u Japanu. Mlađe generacije retko šalju bilo kakve kartice već radije razmjenjuju pozdrave koristeći svoje mobilne telefone. Poslednjih godina ova preferencija slanja digitalnih pozdrava postaje sve više prihvaćena u društvu.

Uobičajeni pozdravi uključuju:

• 今年もよろしくお願いします(kotoshi mo yoroshiku o-negai-shimasu) - Želim Vam sve najbolje i u narednoj godini.
• (新年)あけましておめでとうございます((shinnen) akemashite o-medetō-gozaimasu) - Želim Vam sreću u novogodišnjoj zori.
• 謹賀新年(kinga shinnen) - Srećna Nova godina.
• 賀 正(gashō ) - proslava januara
• 初春 (shoshun/hatsuharu) - „rano proleće“, u tradicionalnom lunarnom kalendaru godina počinje u rano proleće.
• 迎春 (geishun) - doček proleća

Otošidama

Vrećica (ホチ袋) napravljen od origamija.

Na dan Nove godine, Japanci praktikuju običaj poznat kao otošidama koji podrazumeva da odrasli rođaci daju novac deci. Novac se daje u malim ukrašenim omotnicama zvanim poćibukuro, slično kao Šugi-bukuro ili kineski hongbao.

U Edo periodu, velike prodavnice i bogate porodice davale bi malu vreću moćija i narandži kako bi širile sreću. Količina novca koja se daje zavisi od starosti deteta, ali obično je ista ako ima više od jednog deteta, tako da se niko ne oseća uskraćenim. Nije neuobičajeno da se daju iznosi veći od 5.000 jena.

Poezija

Deo novogodišnje tradicije je takođe i japanska poezija, uključujući haiku (pesme sa 17 slogova) i renga (povezana poezija) pesme. Postoje i haiku pesme koji proslavljaju mnoge „prve“ dane Nove godine, poput „prvog sunca“ (hacuhi) ili „prvog izlaska sunca“, „prvog smeha“ (varaizome - započinjanje Nove godine sa osmehom smatra se dobrim znakom), i prvi san (hacujume). S obzirom da je tradicionalna Nova godina proslavljana kasnije od današnje, mnoge od pesama pominju početak proleća.

Haiku može da se odnosi i na „prvo pismo“ (hacudajori - prva razmena pisama), „prvu kaligrafiju“ (kakizome) i „prvu četkicu“ (fude hađime).

Igre

Puštanje velikog zmaja tokom Nove godine u Japanu

Takođe, uobičajeno je igranje mnogih novogodišnjih igara. Tu spadaju hanecuki, takoage (puštanje zmajeva), koma, sugoroku, fukuvarai (osoba sa povezom preko očiju stavlja delove lica od papira, kao što su oči, obrve, nos i usta, na papirno lice) i karuta (japanske karte).

Zabava

Na TV-u emituju se brojne emisije krajem stare i početkom nove godine kako bi se zabavili gledaoci, a neke su i posebno izdanje redovnih emisija. Decenijama je bilo uobičajeno da se gleda TV emisija Kohaku Uta Gasen koja se emitovala na japanskoj nacionalnoj televiziji u novogodišnjoj noći. U emisiji učestvuju dve ekipe, crvena i bela, sastavljene od popularnih muzičkih umetnika, koji se takmiče jedni protiv drugih.

Sport

Finale Kupa cara, turnira fudbalskog nacionalnog udruženja u Japanu, održava se na dan Nove godine, uglavnom na Olimpijskom stadionu u Tokiju, mada se može izmestiti ako se stadion renovira. Finale se održava na dan Nove godine počevši od 1969. i obično se emituje na nacionalnoj japanskoj televiziji (NHK).

Betovenova Deveta simfonija

Betovenova Deveta simfonija, sa pratećim horom, tradicionalno se izvodi u Japanu tokom prazničnih dana. U decembru 2009, na primer, u Japanu je bilo 55 izvođenja simfonije raznih orkestara i horova.

Devetu simfoniju su u Japan doneli nemački ratni zarobljenici u Japanu tokom Prvog svetskog rata. Japanski orkestri, posebno simfonijski orkestar japanske nacionalne televizije (NHK),  počeli su da izvode simfoniju od 1925. godine. Tokom Drugog svetskog rata, carska vlada je promovisala izvođenje simfonije, uključujući i izvođenje u novogodišnjoj noći, kako bi se podstakla odanost japanskom nacionalizmu. Nakon rata, orkestri i horovi, tokom ekonomske krize i obnove Japana, promovisali su izvođenje dela pred Novu godinu zbog popularnosti muzike u narodu. Šezdesetih godina 20. veka, izvođenje simfonije je postalo rasprostranjenije. U izvođenju su učestvovali lokalni horovi i orkestri, i tako je uspostavljena tradicija koja traje i danas.

Mala Nova godina

U Japanu postoji i festival male Nove godine (小 正月 košogacu), koji se tradicionalno slavi na dan prvog punog meseca Nove godine odnosno 15. dana prvog lunarnog meseca (otprilike sredinom februara). Ponekad se slavi i 15. januara.

Glavni događaji tokom male Nove godine jesu obredi i molitve za bogatu žetvu; pirinčana kaša sa azuki pasuljem (小 豆粥 azukigaju) tradicionalno se jede ujutro, a zatim se iz iste te kaše proriče budućnost. Oko ovog datuma se skidaju novogodišnji ukrasi, a u nekim hramovima se održavaju proslave, kao u hramu Torin-in.

Ovaj praznik je sličan kineskom Festivalu fenjera.

Vidi još

• Omisoka, proslava Nove godine u Japanu
• Spisak važnih nematerijalnih kulturnih dobara
• Običaji i bonton u Japanu
• Japanski festivali
• Japanski kalendar
• Japanska kuhinja
• Nova godina
• Toso začinjeni lekoviti sake
• Namahage
• Proslava lunarne Nove godine u drugim delovima Azije:
  • Kineska Nova godina (Prolećni festival)
  • Korejska Nova godina (Seolal)
  • Mongolska Nova godina (Čagan Sar)
  • Tibetanska Nova godina (Losar)
  • Vijetnamska Nova godina (Tet)
• Slične azijske proslave lunisolarne Nove godine koje se održavaju u aprilu:
  • Burmanska Nova godina (Tingjan)
  • Kambodžanska Nova godina (Čaul Čanam Tmei)
  • Nova godina u Laosu (Pi Mai)
  • Nova godina na Šri Lanki (Alut Avurudu)
  • Tajlandska Nova godina (Songkran)