Novi božole
Novi božole (fr. Beaujolais nouveau) je vrlo mlado crveno vino, koje se proizvodi u francuskoj oblasti Božole od crnog grožđa sorte game, i pušta u prodaju odmah nakon fermentisanja. Novi božole je najpopularnije među ranim vinima (fra. vin de primeur), koja se prave od jesenje berbe i prodaju pre proleća (znatno brže no što bi bilo moguće uobičajenim fermentisanjem). Treba ga razlikovati od božole-vilaž, kri-božole i drugih složenih i skupih vina iz ove oblasti koja se proteže od Liona do donje Burgundije.
Novi božole se proizvodi karbonskim natapanjem, i potom pasterizacijom. Za razliku od uobičajenog postupka u kojem se zrna grožđa melju kako bi se sok i pulpa oslobodili iz opne, ovde najveći deo soka fermentiše dok je još unutar zrna, mada zrna na dnu bačve popuštaju pod težinom ostalih i prolaze uobičajeno vrenje. Rezultat je vino koje je laganog, voćnog i reskog ukusa i vrlo malo tanina, koje se brzo pije, i bez složene strukture koju ostala vina dobijaju starenjem. Novi božole se može piti već šest nedelja nakon berbe.
Kako je propisano i zakonom, tačno u ponoć trećeg četvrtka u novembru svake godine, novi božole se zvanično pušta u prodaju i počinje trka kako bi se vino što pre isporučilo širom sveta. Mlada vina nove berbe očekuju se u slavljeničkoj atmosferi sa nestrpljenjem širom Francuske i drugde u svetu. Prvo u bistroima u Lionu, pa potom širom Francuske po krčmama, vinotekama, restoranima, pa u francuskim ambasadama po svetu, niče natpis Le Beaujolais Nouveau est arrivé! (Novi božole je stigao!), a velika burad neretko završe i na trotoaru sa sve mezetom i grickalicama, dok ljubitelji isprobavaju miris, ukus, boju, kvalitet, buke, raspituju se odakle je, porede sa ostalima i sa ranijim berbama, unedogled raspravljaju i slave. Najposebnija velika proslava je u samom Božou, središtu oblasti Božole, čije ime vino nosi. U satima pred godišnje otvaranje u ponoć tamo se održavaju Sarmentelles, čije se ime odnosi na grane vinove loze (sarments), koje se u velikim snopovima ceremonijalno pale kao omaž trudu vinogradara. Ispijaju se prethodne berbe, a zatim se tačno u ponoć doslovno probijaju ogromne bačve, praveći potoke vina za žedne slavljenike. A širom sveta, pitanje je prestiža ko će prvi svojim mušterijama ponuditi novu berbu: tako je novi božole prevožen motociklima, balonima, kamionima, helikopterima, Konkordom, slonovima, rikšama.
Novi božole ne trpi stajanje i treba ga popiti, najbolje uz jelo, do nekoliko meseci nakon proizvodnje (po loklanom francuskom običaju do Božića). Mladi božole, koji je crveno vino valjda najbliže belom, treba služiti blago rashlađen, oko 13°C, kako bi do izražaja došao voćni karakter. Puniji božole, pak, je najbolji na oko 17°C.[traži se izvor]
Za vinare, ekonomska prednost prodaje vina pre kraja godine je značajna, mada ono može biti drastično različitog kvaliteta. Svake godine se proizvede preko 450.000 hektolitara novog božolea, što predstavlja trećinu ukupne proizvodnje vina ove oblasti. Oko pola te količine se izveze, jedan deo čak do Azije; daleko najveći deo proizvodi negosijant Žorž Dibef, nesporni kralj Božolea, koji svoje boce vina isporučuje sa prepoznatljivim šarenim „cvetnim“ nalepnicama. Među drugim poznatijim proizvođačima su Domen Ivon Metra, Žan-Pol Tevene, Luj Žado. Novi božole je vino niske cene, niskog kvaliteta i od nikakvog interesa za enologe, nekada pre svega namenjeno kočijašima, koje je sam Dibef, prvobitno kao šalu i marketinški trik, uspeo da od lokalnog fenomena Božolea i Liona podigne na nivo nacionalne proslave. Njegova voćna aroma menja se od godine do godine, neki kažu zavisno od berbe i vrenja, neki pak više od aroma koje mu se dodaju prilikom pravljenja.
Nema kontroverznijeg vina od novog božolea. Učeni ljubitelji, sakupljači vina, somelijei sa prezirom pričaju o čeličnim i cementnim bačvama u kojima ono sazreva, o populističkoj trci po američkim vinotekama ko će kupiti gajbu „avionskog nuvoa“ a ko sačekati „brodski“ (oko $2 jeftinija boca, nedelju dana kasnije), o „antifriz vinu“.
1938. godine, uvedena su prva pravila koja su određivala i ograničavala gde se, kad i kako ovo mlado, „brzo vino“ moglo točiti. Njih je 1951. izmenio Esnaf vinara Božolea (Union Interprofessional des Vins de Beaujolais–UIVB) i novi božole je zvanično priznat. Datum puštanja u prodaju je 1985. godine sa 15. novembra izmenjen na treći četvrtak u novembru i tako vezan za vikend.
Tržišni uspeh novog božolea doveo je do razvoja novih primeur vina, prvo u drugim oblastima Francuske a kasnije i kod drugih porizvođača vina, na primer u Italiji (vino novello). U Sjedinjenim državama, novi božole se tipično može naći na prazničnim trpezama za Dan zahvalnosti, savetodavci za bonton ga preporučuju kao ”idealan poklon za domaćicu”, a bilo je i predmet (2005) reklamne kampanje License to Chill vredne 5 miliona dolara usmerene ka mlađoj urbanoj populaciji, kojom se predstavlja kao „nepretenciozno“ i „kul“.
