Pređi na sadržaj

Noemi Kiš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Noemi Kiš
Noemi Kiš
Lični podaci
Puno imeNoemi Kiš
Datum rođenja(1974{{month}}{{{day}}})1974. (50/51 god.)
Mesto rođenjaGedele, NR Mađarska
Književni rad
Najvažnija delaVežbe pejzaža, Granični slučajevi, Trans

Noemi Kiš (mađ. Kiss Noémi, rođena 1974. u Gedelu) je mađarska spisateljica, čija su dela prevođena na engleski, nemački, bugarski, rumunski i srpski jezik. Nemačka štampa smatrala je Kiš jednim od najperspektivnijih pisaca njene generacije.[1][2][3]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Kiš je studirala komparativnu književnost, sociologiju i mađarske studije na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj, kao i na Univerzitetu u Miškolcu u Mađarskoj, gde je predavač od 2000. godine. Doktorirala je na Univerzitetu u Miškolcu 2003. godine za disertaciju o Paulu Celanu, objavljenu pod naslovom Határhelyzetek. Paul Celan költészete és magyar recepciója (Granični slučajevi: poezija Pola Celana i njena mađarska recepcija). Kiš redovno objavljuje kratke priče, izmišljene putopise o istočnoj Evropi, i eseje o fotografiji i književnosti. [4]

Ona je vanredni profesor na Katoličkom univerzitetu Esterhazi Karolj u Jegri od jeseni 2023.

Ona je pisac i putnik. Njena fikcija prikazuje nezavisne i ranjive ženske figure, koje ponekad flertuju sa ekscentričnim, ali se češće bore u previše poznatim okruženjima. Njen roman Sovány angyalok (Tanki anđeli, 2015) priča priču o ubistvu zlostavljane žene, Ikeranya (Majka blizanaca, 2013) traži novi jezik da govori o trudnoći i majčinstvu, dok Trans (Trans, 2006) avanture u oblasti seksualnosti, granična iskustva, promene uloga. Njena najnovija knjiga Balaton (Balaton, 2020) prikazuje skrivene tenzije ispod površine multikulturalnog i beznadežno parohijskog okruženja najpopularnijeg letovališta 1980-ih u Mađarskoj tokom poslednjih godina diktature iz ugla mladih pripovedača priča. Delo koje je potom objavljeno je drugo, prošireno izdanje Rongyos ékszerdoboz (Otrcana kutija za nakit, 2018; prvo izdanje, 2009), zbirka istočnoevropskih putopisa koji balansiraju na ivici fikcije i fantastike. Kiš takođe predaje književnost na Univerzitetu u Miškolcu, njene akademske knjige uključuju istraživanje fotografije i književnosti, kao i monografiju o Paulu Celanu.

Kiš često prisustvuje međunarodnim književnim festivalima, između ostalih u Berlinu, Gracu, Hamburgu, Kremsu, Temišvaru, Ruseu. Godine 2009. bila je saradnik na Literarisches Colloquium in Berlin u Berlinu [5], a 2013/2014. bila je rezidencijalni pisac u Cirihu. [6]

Kiš je majka blizanaca, dečaka i devojčice rođenih 2010. [1] Sa porodicom živi u Budimpešti.

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]
  • Tájgyakorlatok (Vežbe pejzaža), Budimpešta, JAK-Kijárat, 2003. (kratke priče)
  • Határhelyzetek. Paul Celan költészete és magyar recepciója (Granični slučajevi: poezija Pola Celana i njena mađarska recepcija), Budimpešta, Anonymous, 2003.
  • Trans, Budimpešta: Magvető, 2006. (kratke priče)
  • Was geschah während wir schliefen, Berlin: Matthes und Seitz, 2009. (na nemačkom)
  • Trans, Beograd: Agora, 2007. (na srpskom)
  • Rongyos ékszerdoboz (Otrcana kutija za nakit), Budimpešta: Magvető, 2009. (kratke priče/putopis)
  • Schäbiges Schmuckkästchen. Resien in den Osten Europas, Berlin/Minhen/Cirih: Europa Verlag, 2014. (kratke priče/putopis) (na nemačkom)
  • Fotográfia és irodalom, Miškolc: Műút, 2011. (eseji o fotografiji i književnosti)
  • Ikeranya, Budimpešta, Magvető, 2013. (kratke priče)
  • Sovány angyalok, Budimpešta, Magvető, 2015. (Roman)
  • Lámpaoltó Pöttyös néni, Budimpešta, Pagony, 2018. (knjiga za decu)
  • Rongyos ékszerdoboz - Utazások Kelet-Európában II, Magvető, 2018. (kratke priče/putopis)
  • Balaton, Magvető, Budimpešta: Magvető 2020. (kratke priče)
  • Balaton, Europa Verlag, Minhen, 2021. (kratke priče)
  • A Bálna és a Srác, Pagony Kiadó , 2021. (knjiga za decu)
  • Karácsony a Dunán, Novellák , 2022. (kratke priče)

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Erich Follath: Hauptstadt der Träume.DER SPIEGEL 41/2010 (German)
  2. ^ Olga Hochweis: Kämpferisch und sanft. Die Schriftstellerin Noemi Kiss im Porträt. Deutschlandradio Kultur, Radiofeuilleton Profil 2009-9-12 (German)
  3. ^ Stefanie Peter: Noémi Kiss: Was geschah, während wir schliefen. Unterwegs mit der transsexuellen Eisenbahn. FAZ 2009-6-20 (German)
  4. ^ „Noémi Kiss — internationales literaturfestival berlin”. www.literaturfestival.com. 
  5. ^ http://www.lcb.de/gaeste/2009.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. april 2016) (retrieved 2014-12-9)
  6. ^ Felix Werner: Noémi Kiss für sechs Monate in Zürich Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. avgust 2014) at buchmagazin.ch on 2013-11-28

Greška kod citiranja: <ref> oznaka „follath” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „hochweis” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „berlin” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.
Greška kod citiranja: <ref> oznaka „faz” definisana u <references> grupi „” nema sadržaja.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ноеми_Киш&oldid=27783823”