Noćna kretanja (film)
| Noćna kretanja | |
|---|---|
 Jugoslovenski poster filma | |
| Žanr | neonoar |
| Režija | Artur Pen |
| Scenario | Alan Šarp |
| Glavne uloge | Džin Hekman Suzan Klark Džejms Vuds |
| Muzika | Majkl Smol |
| Producentska kuća | Hiller Productions, Ltd. – Layton |
| Distributer | Warner Bros. |
| Godina | 1975. |
| Trajanje | 99 minuta |
| Zemlja | Sjedinjene Američke Države |
| Jezik | engleski |
| IMDb veza | |
Noćna kretanja (engl. Night Moves) je američki neonoar film iz 1975. godine koji je režirao Artur Pen, po originalnom scenariju škotskog pisca Alana Šarpa. Radnja filma prati privatnog detektiva Harija Mouzbija koji biva unajmljen od strane bivše starlete da pronađe njenu ćerku. Istovremeno, on saznaje da ga žena vara.[1] Glumačku postavu čine: Džin Hekman, Suzan Klark, Dženifer Voren, Melani Grifit i Džejms Vuds u jednoj od svojih najranijih uloga. Film je prvobitno trebao da se zove Mračni toranj (engl. The Dark Tower), ali je ime promenjeno da bi se izbegla konfuzija sa filmom Pakleni toranj, koji je bio distribuiran u bioskope godinu dana ranije.[2]
Džin Hekman i Artur Pen su ranije sarađivali na filmu Boni i Klajd, pa je Hekman bio prvi izbor Artura Pena za ulogu privatnog detektiva Harija Mouzbija. Uprkos velikom kritičkom uspehu i nominacijom za nagradu BAFTA za glumu Džina Hekmana, film je bio komercijalni neuspeh. Alan Šarp je o neuspehu filma rekao: „Ljudi ne odlaze da gledaju filmove Džina Hekmana, mada ponekad odu da pogledaju film u kojem on glumi. Njegov talenat je što on nije zvezda.”[3]
Uprkos inicijalnom neuspehu, savremene recenzije su univerzalno pozitivne.[4] Manola Dargis, glavna kritičarka Njujork Tajmsa opisala je film kao: „sjajna, očajavajuća Noćna kretanja [...] komentar bez kraja na post-1968, post-Votergejt vremena.”[5]
Radnja
[uredi | uredi izvor]Hari Mouzbi (Džin Hekman), privatni detektiv iz Los Anđelesa biva unajmljen od strane penzionisane starlete Arlin Ajverson (Dženet Vord) da pronađe njenu promiskuitetnu šesnaestogodišnju kćerku Deli Grasner (Melani Grifit). Istovremeno, Hari saznaje da ga njegova žena Elen (Suzan Klark) vara sa Martijem Helerom (Haris Julin).[2]
Od Arlin, Hari saznaje da se Deli družila sa mehaničarom pod imenom Kventin (Džejms Vuds) od kojeg Hari saznaje da je zadnji put video Deli na snimanju filma u Nju Meksiku, gde je ona započela aferu sa Arlininim bivšim dečkom, kaskaderom Marvom Elmanom (Antoni Kostelo). Shvativši da je Kventin ljubomoran na Marva i da se sa njim potukao zbog Deli, Hari odlazi u Nju Meksiko da porazgovara sa Marvom. U Nju Meksiku, Hari ispituje Marva i Džoija Ziglera (Edvard Bins), čoveka zaduženog za nadgledanje vratolomija. Hari takođe naleće na Kventina koji sarađuje sa Marvom i Džoijem na organizovanju vratolomija.
Po povratku u Kaliforniju, Hari odlazi da se sukobi sa Martijem u njegovoj vikendici ali kod Martija pronalazi Elen i besno odlazi. Hari predstavlja teoriju Arlin da Deli želi da joj se osveti, imajući seks sa njenim prethodnim ljubavnicima, i da je verovatno otišla u Floridu kod svog očuha. U Floridi, Hari pronalazi Deli kako živi sa svojim očuhom Tomom (Džon Kraford) i njegovom devojkom Paulom (Dženifer Voren). Hari neuspešno pokušava da ubedi Deli da se vrati u Kaliforniju, pa te večeri sa njom i Paulom odlazi na putovanje brodom. Tokom putovanja, Deli roni i pronalazi srušeni avion sa raspadnutim lešom pilota u njemu. Paula ostavlja marker u okeanu za Obalsku stražu i oni se vraćaju na obalu. Potresena, Deli pristaje da se vrati za Kaliforniju. Te večeri, Paula i Hari imaju seks.
Okončavši slučaj i vrativši Deli njenoj majci, Hari se miri sa svojom ženom Elen. Uskoro, Hari saznaje da je Deli preminula u automobilskoj nesreći na snimanju filma u Nju Meksiku. Hari ispituje vozača automobila, Džoija, koji mu daje snimak nesreće i upućuje ga na Kventina, implicirajući da je on presekao kočnice na automobilu. Hari odlazi kod Arlin i pronalazi je pijanu pored njenog bazena, nimalo tužnu što joj je preminula ćerka, sada kao jedina naslednica Deline ostavštine. Hari pronalazi Kventina i ispituje ga, ali Kventin mu objašnjava da je pilot koji je pronađen u srušenom avionu bio Marv i da se on bavio krijumčarenjem.
Hari odlazi nazad u Floridu i pronalazi Kventinovo mrtvo telo blizu Tomove kuće na plaži. Tom i Hari upadaju u sukob i Tom biva nokautiran. Paula priznaje da nije prijavila telo Obalskoj straži već da je marker bio za Toma, i da se u avionu nalazio vredan artefakt koji su ona, Tom i Marv krijumčarili iz Jukatana za Sjedinjene Američke Države. Paula i Hari odlaze po artefakt, ali ih tamo počinje obletati pilot koji, koristeći automatsku pušku, pogađa Harija u nogu. Paula zaronivši u vodu po artefakt, izranja i biva ubijena kada se pilot avionom zaleti u nju. Avion se prevrće i tone i Hari vidi da se u kokpitu nalazio Džoi Zigler. Onemoćao i rapidno gubivši krv, Hari neuspešno pokušava da pokrene brod, koji umesto ka obali, kreće da se vrti u krug.[6]
Uloge
[uredi | uredi izvor]Glavne uloge
[uredi | uredi izvor]- Džin Hekman — Hari Mouzbi
- Suzan Klark — Elen Mouzbi
- Dženifer Voren — Paula
Sporedne uloge
[uredi | uredi izvor]- Edvard Bins — Džoi Zigler
- Haris Julin — Marti Heler
- Kenet Mars — Nik
- Dženet Vord — Arlin Ajverson
- Džejms Vuds — Kventin
- Antoni Kostelo — Marv Elman
- Džon Kraford — Tom Ajverson
- Melani Grifit — Deli Grasner
- Ben Arbiček — Čarls
- Denis Dagan — Dečak
- Si Džej Hijak — Devojčica
- Maksvel Gejl mlađi — Šmeker
- Suzan Barister — Prodavačica karata u bioskopu
- Leri Mičel — Prodavac karata u bioskopu
Nastanak
[uredi | uredi izvor]Noćna kretanja započeo je život kao scenario škotskog pisca Alana Šarpa pod nazivom An End of Wishing (dosl. Kraj željama). Šarp je ponudio taj scenario producentu Robertu Šermanu koji se zainteresovao za pisca nakon uspeha njegovih scenarija za vestern filmove The Hired Hand (1971) i Ulzanin pohod (1972). Šerman je ponudio Šarpov scenario tadašnjem direktoru Vorner Bradersa Džonu Keliju, koji je prihvatio da snimi film za skroman budžet od četiri miliona dolara (oko 23 miliona dolara danas).[7]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Hunter 1988, str. 110 - 111.
- ^ a b Munn 1997, str. 70.
- ^ Munn 1997, str. 74.
- ^ Gear, Matthew Asprey (7. jun 2019). „The Birth of Night Moves: Alan Sharp on the Edge of America”. brightlightsfilm.com.
- ^ Dargis, Manohla (8. oktobar 2010). „Arthur Penn, A Director Tuned to His Country”. www.nytimes.com. Pristupljeno 12. novembar 2024.
- ^ Hunter 1988, str. 112.
- ^ Segaloff 2011, str. 202 - 203.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Segaloff, Nat (2011). Arthur Penn: American Director. University Press of Kentucky. ISBN 9780813129761.
- Hunter, Allan (1988). Gene Hackman. St. Martin's Press. ISBN 0312025793.
- Munn, Michael (1997). Gene Hackman. Robert Hale. ISBN 0709060416.