Nurbanu
| Sultanija Nurbanu | |
|---|---|
 Sahrana Nurbanu valide-sultanije. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1525 |
| Mesto rođenja | Paros, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 7. decembar 1583. (57/58 god.) |
| Grob | Aja Sofija |
| Porodica | |
| Supružnik |
|
| Potomstvo | Murat III Ismihan-sultanija Gevherhan-sultanija Fatma-sultanija |
| Roditelji | Nikola Bafo |
| Valide-sultanija Osmanskog carstva | |
Nurbanu-sultanija (tur. Nurbanu Sultan) bila je Valide-sultanija Osmanskog carstva, supruga sultana Selima II i majka sultana Murata III.
Poreklo i odrastanje[uredi | uredi izvor]
Rođena je kao Sesilija Venijer Bafo, ćerka Nikole Venijera. Oteta je od gusara 1538. godine.[1]
Miljenica šehzade Selima[uredi | uredi izvor]
Dospela je u harem šehzade Selima u Konji 1543. godine[2]. Nurbanu je uspela da se istakne među ostalim konkubinama u palati svojom lepotom i izuzetnom inteligencijom. Već 1546. godine, rodila je jedinog Selimovog naslednika do stupanja na presto - šehzade Murata[3]. Ona je, kao Selimova glavna konkubina, bila na čelu njegovog harema.[4]
Nakon smrti sultanije Hurem, sultan Sulejman I, u nadi da će ugušiti neprijateljstvo između Selima i njegovog brata Bajazita, poslao je Selima u Konju. U to vreme, šehzade Murat je dostigao godine kada je preuzeo položaj sandžakbega Akšehira, gde je utvrđeno je da je Nurbanu ostala sa Selimom[5]. Tokom borbe za presto između Selima i Bajazita, Nurbanu je kontaktirala Mlečane da podrže šehzade Selima. Neddžet Sakaoglu je napisao da je u odlučujućim trenucima sukoba Selima i Bajazita, Nurbanu pribegla raznim intrigama da zaštiti Selima i postavi ga na presto[6].
Haseki-sultanija[uredi | uredi izvor]
1566. godine, kada je Selim postao sultan, sama Nurbanu bila na čelu harema kao majka sultanovog najstarijeg naslednika[2]. Pored toga, Nurbanu je bila poznata zbog svoje neverovatne lepote i zbog njene izuzetne inteligencije[4]. Dokaz da je bila jako voljena od sultana je taj da nije pratila svog sina u Manisu, već je ostala u Topkapiju[5]. Pored toga, kako je Selim počeo da prima i druge konkubine iz harema, Nurbanu je htela da u svakom trenutku može da spreči da neko od Selimovih novorođenih sinova stupi na presto, štiteći budućnost svog sina Murata[7].
Kada je Selim postao sultan, tokom 8 godina svoje vladavine stekao je šest sinova, od kojih je samo jedan umro za života svog oca[8]. Sve ovo vreme Nurbanu je ostala prisna sultanu, iako Selimu nije rodila ni jedno dete. Selim je u februaru 1571. godine odlučio, kao i njegov otac, da se zvanično oženi sultanijom Nurbanu, koja je postala njegova zakonita supruga[9]. Ambasadorski izveštaji napominju da je Selim želeo da brakom izrazi koliko voli Nurbanu i da je jedini zakoniti naslednik njihov sin Murat. Do kraja vladavine Selima II, Nurbanu-sultanija je dobijala 11 stotina akči dnevno, dok su ostale sultanove miljenice dobijale samo četrdeset akči[10].
Sultanija Nurbanu je efektivno upravljala državom zajedno sa velikim vezirom Mehmed-pašom Sokolovićem[11], sa kojim se redovno konsultovala. Selim je predao skoro svu svoju vlast Sokoloviću, koji je zaista vladao carstvom umesto njega.
Valide-sultanija[uredi | uredi izvor]
Osmanski istoričar Selaniki Mustafa-efendija je napisao da je 14. decembra Selim otišao u baštu kod brodogradilišta i podelio svoje nevolje sa Šemsi Ahmed-begom, a kada se vratio u palatu, pao je dok je bio u hamamu u komu; sutradan – prvog dana ramazana – umro je u zoru. Divan je okupljen, na kome je odlučeno da ovaj događaj nikome ne bude poznata. Po naređenju sultanije Nurbanu, telo Selima II je ostavljeno da se drži na ledu. Veliki vezir Mehmed-paša je opisao situaciju u pismu šehzade Muratu, koji je bio u Manisi. Murad je došao u Istanbul, a nakon polaganja dvorske zakletve, Murad je naredio da se njegovo petoro polubraće zadavi.[12]
Nakon ovoga, Nurbanin uticaj u haremu samo ojačao. Pošto je postala sultanova majka, Nurbanu je dobila titulu Valide-sultanije. Tokom njene vladavine, harem je postao uticajna institucija, a ona je sama igrala važnu ulogu u palati, imala je veliki uticaj na zetove, kao i na svakodnevno funkcionisanje i život harema. Ogromno poštovanje i ljubav Murata III prema njegovoj majci odigralo je značajnu ulogu u njenom usponu. Dobijala je najveća primanja među članovima dinastije i među zvaničnicima - 2000 akči dnevno.[2]
Među slugama harema, najbliži Valide-sultaniji bili su Gazanfer-aga, Džanfeda-hatun i blagajnik harema Razije-hatun. Svi oni su služili Nurbanu od vremena njenog boravka u Manisi.[13]
Murat je u harem doveo jedinu konkubinu sa kojom je bio i majku svoje dece, Safije, koja je postala Haseki-sultanija. Sama Nurbanu nije imala dobar odnos sa Safije, jer je vremenom Safijin uticaj na Murata samo rastao. Nakon nekog vremena, sultanija Safije je na kraju privukla blagajnicu harema, Razije-hatun na svoju stranu, pto je dodatno napravilo jaz između Safije i Nurbanu. Iako je sultanija Nurbanu imala velikog udela u političkom životu, gde su njeni najveći saveznici bili njeni zetovi Mehmed-paša, Pijale-paša i Sijavuš-paša, Safije je imala podršku ženskog dela dinastije (Mihrimah-sultanija, Ajše-sultanija, Humašah-sultanija) i postajala bliska sa pašama bliskim tim sultanijama, gde je bilo jasno da ovo neće biti samo borba za naklonost sultana, već i za prevlast u haremu, pa i državi.[14]
Kako je sultanija Safije do 1581. godine izgubila tri sina (šehzade Sulejmana 1577. godine, šehzade Selima 1580. godine i šehzade Mahmuta 1581. godine), Murat je imao samo jednog naslednika, petnaestogodišnjeg šehzade Mehmeta. Nurbanu i njene ćerke su odlučile da iskoriste situaciju kao povod da ubede Murata da uzima i druge priležnice kako bi osigurao dinastiju, međutim bezuspešno. Početkom 1582. godine, Nurbanu je presrela pismo isceliteljice, koja se sultaniji Safije najpre žalila da joj je Majka-sultanija zabranila da se viđa sa njom. Pored toga, napominje da je pripremila afrodizijak za sultana. Nurbanu-sultanija je pokazala ovo pismo svom sinu-sultanu. Pročitavši pismo, sultan Murat se, poovređen svojom muškošću, razbesneo i dozvolio majci da izvrši ispitivanje Safijinih slugu u cilju saznavanja istine. Valide-sultanija je zloupotrebila poverenje koje joj je ukazao sin, gde je Nurbanu naredila Gazanfer-agi i drugim odanim evnusima da utamniče i muče robinje koje su bile u službi Haseki-sultanije. Na kraju je i sam sultan naredio svojoj majci da otpremi Safije i njene tri mlađe kćeri u stari dvor.[15]
Nurbanu je nakon Safijinog progona ojačala svoj položaj u haremu, gde je Ismihan-sultanija uspela da pošalje nove konkubine, gde bi Murat počeo da širi potomstvo[16]. Zabeleženo je da je Valide-sultanija stekla nove neprijatelje u ćerki i sinu svoga sina Murata koje je imao sa Safije. Dodatno su narušeni odnosi kada je šehzade Mehmet nakon progona svoje majke jednu od sluškinja u haremu svog oca ostavio trudnu, u koju se zaljubio; tada je sultanija Nurbanu saznala za to i naredila da se sluškinja stavi u vreću i baci u Bosfor. Ambasadori su zabeležili da je šehzade Mehmet potpuno zamrzeo sultaniju Nurbanu zbog toga. Da bi se oslobodila pretnje koju je videla u svojim unucima, Valide-sultanija ubeđuje sina da svoju najstariju ćerku uda, a da Mehmeta pošalje u provinciju.[17]
Udaljavanje od Topkapi-palate[uredi | uredi izvor]
Sultanija Nurbanu je poslednje godine svog života bila umešana u ubistvo u palati. Jedan od čuvara palate, Ridvan-aga, obezbeđujući vezu žena iz harema sa spoljnim svetom, bio je i odgovoran za pratnju trgovaca nakitom u palati. Jednog dana, Jevrejka koja je došla sa Ridvan-agom, nakon što je pokazala haremu šta je donela, napustila je kapiju harema i nestala. Ridvan-aga je priveden, pretresen i pronađen je nakit nestale Jevrejke ušiven u postavu njegove odeće. Telo Jevrejke pronađeno je u drvarnici. Ridvan je, pod mučenjem, priznao da ga je sultanija Nurbanu naterala da izvrši ovo ubistvo. Zločinac je pogubljen, ali su se glasine o tome proširile kako u palati tako i širom Istanbula. Nakon ove sramote sultanija Nurbanu je pod ubeđenjem svog sina napustila Topkapi-palatu i preselila se u palatu u Jenikapiju, izgrađenu godinama pre po njenom naređenju. Usled toga, kako piše Stefan Gerlah, sultan Murat je hteo da otuđi Valide-sultaniju da bi održao mir u haremu.[18]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Kada je sultanija Nurbanu bila na samrtnoj postelji, Murat je izjavio da će ostati siroče i da neće imati nikog drugog da ga podržava tokom teškoća njegove vladavine. Poslednji savet koji je Nurabanu dala Muratu je da bude posebno oprezan po pitanju tri pitanja: da obezbedi bržu i nepristrasnu pravdu za svoje podanike, da obuzda njegovu prirodnu pohlepu za zlatom i novcem i ,pre svega, da ispravi odnose sa svojim sinom[19].
Sultanija Nurbanu je preminula 7. decembra 1583. godine u baštenskoj palati u Jenikapiju. Nurbanu je primila izuzetne počasti nakon svoje smrti. Prema osmanskoj tradiciji, sultan nije učestvovao na sahrani svoje majke van palate, ali je peške pratio majčin kovčeg, koji je trebalo da bude odnesen u džamiju Mehmeda Osvajača. Izbor ove džamije - najudaljenije od svih sultanovih džamija od palate - napravljen je namerno: tako je Murat očekivao da će se za dušu njegove majke moliti više ljudi nego što bi to mogao biti slučaj u obližnjim džamijama, a ona će takođe dobiti najveće počasti od posetilaca i stanovnika Istanbula. Prema Selanikiju, ceo svet je hrlio u džamiju na sahranu. Svi bogoslovi, šeici i državni službenici bili su kod kovčega, a padišah je takođe bio odeven u crninu, u očima su mu bile suze. Zatim je u džamiji sultana Mehmed-hana klanjana molitva u prisustvu naroda. Sultan je zatim napustio ceremoniju i vratio se u Topkapi-palatu. Drugi su pratili telo do Aja Sofije i sahranili telo u turbanu sa sultanom Selimom. Svih 40 dana veziri i kadije su, redom, danonoćno čitali Kuran.[20]
Potomstvo[uredi | uredi izvor]
Zabeleženo je da je tokom 1544. godine Selim ima tri ćerke sa tri različite konkubine; jedna od njih je bila Nurbanu, koja je bila majka Gevherhan-sultanije[21][22]. Nakon toga, šehzade Selim je odlučio da konzumira odnos samo sa jednom konkubinom. Izbor je pao na samu Nurbanu koja se izdvojila po svojoj lepoti i inteligenciji, gde sukcesivno rađa 1545. godine Ismihan-sultaniju[23], i 1546. godine svog sina i budućeg sultana Murata III.[24]
Nakon toga, sultanija Nurbanu godinama nije podarila dete šehzade Selimu. Međutim, tokom 1559. godine sultanija Nurbanu rađa svoje najmlađe dete, kći Fatmu-sultaniju[8][25], koja je bila miljenica svojih roditelja i kasnije brata.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- ^ Thys-Senocak, Lucienne (2017). Ottoman Women Builders: The Architectural Patronage of Hadice Turhan Sultan (na jeziku: engleski). Routledge. str. 58. ISBN 978-1-351-91315-7.
- ^ a b v Şahin 2007, str. 250.
- ^ Uluçay 2011, str. 68.
- ^ a b Peirce 1993, str. 93.
- ^ a b Sakaoğlu 2015, str. 264.
- ^ Sakaoğlu 2015, str. 250.
- ^ Sakaoğlu 2015, str. 265.
- ^ a b Peirce 1993, str. 92.
- ^ Peirce 1993, str. 93–94.
- ^ Peirce 1993, str. 108.
- ^ Sakaoğlu 2015, str. 266.
- ^ Sakaoğlu 2015, str. 266–267.
- ^ Şahin 2007, str. 251.
- ^ Sakaoğlu 2015, str. 267.
- ^ Kayaalp 2018, str. 34–35.
- ^ Pedani 2000, str. 13.
- ^ Emecen 2003, str. 408.
- ^ Sakaoğlu 2015, str. 268.
- ^ Peirce 1993, str. 228.
- ^ Peirce 1993, str. 189.
- ^ Sakaoğlu 2015, str. 274.
- ^ Utvrđeno je da Šah-sultanija nije bila kći sultanije Nurbanu, koja je takođe rođena 1544. godine.
- ^ Uluçay 2011, str. 69.
- ^ Alderson 1956, table XXXI.
- ^ Uluçay 2011, str. 71.