Pređi na sadržaj

Obala kostura

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Obala kostura je severni deo atlantske obale Namibije. Obala se proteže od reke Kunene na severu do reke Svakop na jugu. Naziv Obala kostura ponekad se koristi za opisivanje čitave obale pustinje Namib. Bušmani iz Namibije ovu regiju zovu „zemljište koje je Bog napravio u ljutnji“, dok su ga portugalski mornari nazvali „vrata pakla“. Obalom struji hladna Benguelska struja koja donosi gustu okeansku maglu. Vetrovi duvaju sa kopna na more, kiša retko pada, a količina padavina ne prelazi 10 milimetara godišnje. Obala je uglavnom peščana. Južni deo obale je šljunkovit, dok se na severu pružaju visoke peščane dine.

Dine na Obali kostura
Peščana obala


Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Ovaj predeo je dobio ime po nasukanim kitovim kostima koji prekrivaju obalu, kao i po nasukanim skeletima brodova.

Ime „Obala kostura“ osmislio je Džon Henri Marš, koristeći ga za naslov svoje knjige. Od kako je knjiga prvi put objavljena 1944. godine, postala je toliko poznata da se sada ova obala generalno naziva Obala kostura, što joj je postalo i zvanično ime na većini današnjih mapa.

Živi svet

[uredi | uredi izvor]
Foke na Obali kostura

Namibija je proglasila nacionalnim parkom 16 000 kvadratnih kilometara između reke Ugab i reke Kunene. Južni deo parka je Nacionalna oblast za rekreaciju Zapadne obale, dok severni deo naseljavaju divlje životinje.

Rečna korita u unutrašnjosti kopna dom su babunima, žirafama, lavovima, crnim nosorozima i springbok antilopi. Životinje uglavnom piju vodu iz bunara koje su iskopali babuni ili slonovi.

Obala kostura je bila predmet brojnih dokumentarnih filmova o divljim životinjama, vezanih za adaptacije na ekstremnu sušu.[1] Populacija crnih nosoroga je bila glavni razlog što je ovde snimljena emisija „Ozbiljna pustinja“.

Pustinjske ptice se proučavaju zbog termoregulacije, obojenosti, strategije gajenja mladih i nomadizma.

Operacije spasavanja

[uredi | uredi izvor]
Brodolom na Obali kostura

U novembru 1942. godine britanski teretni brod Djunedin Star sa 21 putnikom i 85 članova posade potonuo je 40 kilometara južno od reke Kunene. Svi putnici prevezeni su na obalu motornim čamcem. Operacija njihovog spasavanja bila je jedna od najtežih koje su ikada organizovne. Bilo je potrebno 4 nedelje da se nađu svi brodolomci i članovi posade i da se bezbedno vrate u civilizaciju. U pomoć su došle 2 kopnene ekspedicije iz Vindhuka u Namibiji, 3 bombardera i nekoliko brodova. Jedan od spasilačkih brodova je potonuo, a tri člana posade su se utopila.

Godine 1943. na Obali kostura je pronađeno 12 obezglavljenih skeleta. Na obližnjoj steni bila je ispisana poruka: „ Nastavljam prema reci 100 kilometara severno odavde, a ako iko ovo nađe i krene za mnom, Bog će mu pomoći“. Ova poruka je napisana 1860. godine. Do danas nije otkriveno ko su bile tragične žrtve, kako je došlo do brodoloma i zašto su nađene obezglavljene.[2]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Svendsen, Johan (2006-08-01). „Skeleton Coast National Park - geology to die for”. GeologiskNyt. 16 (4). ISSN 1904-8203. doi:10.7146/gn.v0i4.3585. 
  2. ^ Sva čuda sveta. Beograd. 1993. str. 53. ISBN 86-84213-07-6.